I tako jednog dana, negdje u Sarajevu, dođe čovjek na šalter Biroa za zapošljavanje.
– Dobar dan – kulturno i saburli uputi pozdrav. Ja došao da pitam da li ima posla, negdje, nekad…
Dobar dan – još kulturnije odgovara službenik Biroa. Ima naravno, ima jedno mjesto ako ste zainteresirani. Savjetnik Ministarstva pravde, plaća je 2000 eura, imate svog vozača, sve beneficije koje donosi taj položaj, regres, trinaesta plaća, otpremnina kad dođe vrijeme za nju, ma znate sve što ide a ide svašta nešta dobro.
Jel’ ti to mene zajebavaš? – odgovara čovjek.
A, Boga mi Jedinog, ja ne znam ko je prvi počeo sa zajebancijom…. – odgovara službenik.
Ovih dana slušam, čitam, pratim, gledam sva ova dešavanja, te Francuska, te Belgija, te facebook….
Preplavljene društvene mreže francuskim zastavama u znak solidarnosti za sve ono što se desilo, a desio se zločin.
Dadoše i ime tom zločinu – terorizam.
Odgovornost preuzeli oni banditi što se na islam pozivaju.
Dosadilo mi, dojadilo mi, nervi mi rade ko „Energoinvest“ u Africi prije rata, kad čujem silna pravdanja muslimana širom svijeta.
Nema živog stvora na dunjaluku da ne zna ko sve stoji iza svega, nema živog stvora na zemlji ko ne zna da sve što se dešava nema nikakvog dodira sa islamom ali…
Al’ hajmo redom, eto, ko biva ne znamo ni mi….
Vic sa početka priče mi dobro došao – sve da je i istina to što pišu i govore postavlja se laičko pitanje – ko je prvi počeo???
Ne može a mora u ove tipkane kvadrate stati hronološki kompendijum.
Počelo se davne 1948., kada su „umjereni pobunjenici“ digli svoj glas i ruke sa kamenicama. Stvorena je država Izrael. Možeš ti nju zvati cionistička (ne znam što baš po brdu iznad Jerusalema), možeš je zvati fašistička, možeš je zvati kako god hoćeš, ona postoji….
Širila se godinama, Arapi branili Palestince ali, avaj, dežurni policajac Planete, onaj „Šime iz Amerike“ stao na stranu Jevreja. Zašto?
Pa zbog para brate si moj mili. Zbog banaka jevrejskih, zbog poluga zlata, zbog ….
Skontali i Palestinci da sami moraju sebe braniti. Da brat ne želi ili ne smije ili ne može pomoći više nego što mu „obraz“ dopušta pa oni „tek“ ili „već“ ’82 i ’87 se organizovaše u „Hamas“ i „Hezbollah“, pa priča o Sadamu, Gadafiju, islamskom dinaru, Bin Ladenu, 11. septembru, Putinu, Ukrajini, Turskoj, Kurdima…. mogu do zore ovako….
Ruke prljave al’ im „savijest čista“.
Koga zanose pijane iluzije?
Naučio sam da razlikujem intelektualnu kritiku od običnog lajanja… al’ žao mi ljudi.
Izraelski bankari imaju svoje žirante smrti.
Znam da vrijeme završi svaku priču.
Znam da iz daleka sve izgleda drugačije.
Tako mi Mosad-a i CIA-e.
Autor: Admir F. Beganović
