Samo par stotina metara od ceste u bunkeru godinama živi Nada Koprivica.
Oni Romanijci koji je i vide kažu da malo s kim želi da komunicira. Istina prava, zašto se odlučila na ovakav život u bunkeru, ipak će ostati na nagađanjima.
Oni koji i vide Nadu, s vremena na vrijeme, pričaju da se posvađala sa roditeljima, jer joj nisu dali da u kuću unese psa, pa je sada sa njim i njegovim mladunčadima u vojnom bunkeru.
Drugi kažu da to nema veze, da je žena samotnjak koji voli prirodu, a ne civilizaciju.
– Viđam je često, ona tu boravi pet, šest godina, živi u ovom bunkeru od bivše JNA, tu stanuje. Kako se hrani, šta radi, stvarno ne znam. Vidim je često da bere šumske jagode, to je to. Kada primijeti ljude, ona se skloni, bježi u šumu – kaže šumar Bojan Abazović.
I Risto Valjarević govori da redovno viđa Nadu.
– Svaki dan prolazim tim dijelom i viđamo se. Dobar dan, dobar dan i ništa drugo. Kažu da ima muža i kćerku i da je ona fakultetski obrazovana, e sad šta je bilo, kako je bilo i zašto je tu došla da živi sama, ne znam – rekao je Risto.
Radomir Antonić mogao bi da se nazove njenim prvim komšijom. Kaže da je miroljubiva i da se na nju već navikao. I dalje ga čudi da je odlučila da živi u zemlji.
– Čudno jeste, ali niko ne obraća pažnju puno, ona je stalno tu. Dolazila je prije godinu i po, dvije, nosila vode, sad u zadnje vrijeme ne dolazi, ne nosi – govori Antonić.
Pričaju Romanijci da je viđaju sa kesama hrane. Nagađaju da ima i neku penzijicu. Baš to ih i čudi da i pored primanja živi u bunkeru i to na debelim romanijskim minusima.
