Na svaki prihod koji ostvari pojedinac ili kompanije u većem dijelu svijeta neophodno je da se plati porez, prenio je AP.
Načini oporezivanja i visina poreske stope se razlikuju od zemlje do zemlje, ali svuda postoji princip oporezivanja prihoda od rada ili prinosa od kapitala.
Međutim, postoje zemlje u kojima porezi ne postoje, što znači da za isto radno mjesto zaposleni dobiju i do 50 odsto veću platu u poređenju sa zemljama u kojime se porez plaća.
U tu grupu zemalja spadaju države koje leže na nalazištima nafte i ostvaruju velike prihode – Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Saudijska Arabija, Oman i Kuvajt.
Dio prihoda od nafte ide u budžet i to im je sasvim dovoljno za državne potrebe, pa ne postoji potreba za prihodom od oporezivanja. Stoga u tim zemljama ne postoje porezi, koji su u drugim zemljama uobičajeni. Uglavnom se plaća samo mali iznos doprinosa za socijalno osiguranje i poneka lokalna taksa. Porezi na zaradu, profit ili bilo kakav prihod ne postoje. Takođe ne postoje ni porezi na imovinu.
U Kataru radi milion stranaca. Oni dolaze iz svih država svijeta, od Britanije do Nepala, od Filipina do Maroka. Zdravstveno, penziono i školstvo potpuno su besplatni u Kataru.
Emirati
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima, velikom izvozniku nafte, koji će u 2013. ostvariti rast realne ekonomije od 3,2 odsto, takođe se ne plaća porez na prihod. Nominalni BDP po stanovniku je prošle godine iznosio 48.158 dolara i bio sedmi po veličini u svijetu, a u zemlji nije bilo zabilježeno da neko živi ispod granice siromaštva.
Kuvajt
U Kuvajtu, državici od tri miliona stanovnika, od čega dva miliona čine državljani drugih zemalja samo sedam odsto lokalnog stanovništva radi u privatnom sektoru. Ostali rade u javnom sektoru prije svega u naftnoj industriji, u koja ostvaruje 90 odsto ukupnog dohotka ove zemlje.
Bahrein
Kraljevina Bahrein broji oko 1.200.000 žitelja, od kojih su 660.000 stranci. Bahrein predstavlja jednu od najbogatijih zemalja svijeta sa najbržim ekonomskim i svakim drugim razvojem u zadnjih desetak godina.Tu se takođe ne plaća porez na dohodak.
Drugu grupu zemelja gdje se ne plaća porez na dohodak čine takozvani poreski rajevi.
Poreski sistem uglavnom naplaćuju porez na osnovu prijave o prebivalištvu. Porez se plaća tamo gdje fizičko lice ima stalni boravak, nezavisno od državljanstva.
Zato su se neke zemlje uvele nultu ili vrlo nisku poresku stopu na prihode građana i dobit preduzeća, kako bi privukli bogataše i velike strane kompanije koje žele da izbjegnu plaćanje poreza u svojim zemljama.
U te zemlje spadaju Monako, Kajmanska ostrva, Bahami, Luksemburg, San Marino, Panama, Sejšelska ostrva, Andora i Lihteštajn.
Život u poreskom rajevima mogu da priušte samo bogati, jer je tamo sve vrtoglavo skupo, od cijena nekretnina do cijena hrane.
