Na to da će se zemlja otvoriti samo stotinjak metara od njegove kuće ništa nije ukazivalo, jer je riječ o tvrdom putu koji je Ibrahim prešao bezbroj puta.
“Tako je bilo i kad smo sin i ja išli po drva. Međutim, po povratku, zadnji kraj traktora iznenada je nestao u rupi. Sva sreća da nas je prikolica zadržala, inače bismo skroz propali”, kaže Ibrahim i dodaje da je u strahu odmah skočio s traktora.
Šokiran dubinom kratera shvatio je da je imao prilično sreće, jer se radilo o velikoj mogućnosti da traktor “poleti” u rupu čije se ivice, prečnika oko dva metra, još obrušavaju.
