Muharrem Zejnullahu, počasni generalni konzul Albanije u Bosni i Hercegovini, predsjednik Zajednice Albanaca u Bosni i Hercegovini i bivši prvi ambasador BiH u Albaniji, smatra da nema gorih i strožijih odnosa u svijetu koji danas postoje i koji su aktuelni, od odnosa koje BiH ima prema Kosovu.
“Što se tiče odnosa BiH i Kosova, moram biti sasvim otvoren i direktan. Nažalost, nema gorih i strožijih odnosa na ovoj zemaljskoj kugli koji danas postoje i koji su aktuelni od odnosa koje BiH ima prema Kosovu. BiH ne samo što ne priznaje nezavisnost Kosova, BiH ne priznaje niti jedan dokument građana porijeklom s Kosova, državljana BiH”, poručio je Zejnullahu u razgovoru za Anadolu Agency (AA).
Naglasio je da kada kaže da ne priznaje nijedan dokument to znači da ne priznaje nijedan rodni i smrtni list kao ni druge dokumente koji su od životne važnosti za Albance koji vuku porijeklo s Kosova.
“Počevši od regulisanja životnih i stambenih pitanja, familijarnih… Da ne govorim o mogućnosti dolaska studenata i upis na fakultete kao što je to bilo sve do 2008. godine. Mi smo 1999. godine na 2000. imali oko 1.000 studenata s Kosova upisanih na sarajevskom Univerzitetu. Poslije agresije taj broj je bio smanjen, a sada nema niti jedan. Osim ako neko ima neke druge dokumente koje BiH prihvata”, kazao je Zejnullahu.
Smatra da je BiH, preko lidera iz Banjaluke, talac Beograda za poduzimanje konkretnih koraka kada je u pitanju priznavanje nezavisnosti Kosova i kada je u pitanju priznavanje dokumenata.
“Nemamo nijedno objašnjenje zašto se dokumenti ne priznaju”, poručio je Zejnullahu.
Kosovo je proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine, a Bosna i Hercegovina je pored Srbije, jedina zemlja u regiji koja nije priznala nezavisnost te države.
Zejnullahu smatra da će odluka o priznanju Kosova u BiH potrajati.
“Sve dok zvaničnici iz Republike Srpske ne shvate da je Kosovo nepovratna i završena stvar za sva vremena, onda će priznavanje Kosova doći na dnevni red i onda neće biti problema da se uspostave i neki diplomatski odnosi koji u ovom trenutku jako štete i u ekonomskom i kulturom smislu. Nikada u životu nisam bio pesimista, ni kada sam bio u nekim teškim situacijama u BiH”, pojasnio je Zejnullahu.
Podsjetio je da je u svojstvu predsjednika Zajednice Albanaca u BiH imao priliku i mogućnost da razgovara sa najvišim državnim zvaničnicima BiH.
“Tražili smo da sloboda kretanja ljudi, roba i kapitala, te rodbinske veze koje su prekinute, bude prihvaćeno i da i mi, kao i svi drugi građani BiH, putujemo. Nažalost, nisam ni od koga dobio odgovor”, rekao je Zejnullahu.
Govorio je i o predstojećim parlamentarnim izborima na Kosovu, koji su zakazani za 14. februar i na koji način će oni ostvariti biračko pravo.
“Albanci u BiH nisu samo s prostora Kosova, ali ima ih najviše. Prema našim informacijama, danas u BiH ima oko 12.000 Albanaca, a oko 65 posto je s Kosova. Što se tiče glasanja dijaspore za predstojeće izbore, tu je veliki problem. Odlukom Izborne komisije Kosova može se glasati samo poštom ili lično. Ranije smo mi, koji imamo dokumente Kosova, išli tamo i glasali. Međutim, sada je dodatan problem jer je sve zaustavljeno zbog pandemije. Iz BiH je nemoguće glasati poštom. Nepriznavanje Kosova i dokumenata rezultira i nesaradnjom institucija”, izjavio je Zejnullahu.
Prema njegovim riječima, ”98 posto Albanaca s Kosova nastanjenih u BiH neće glasati iz tog razloga”.
Smatra da bi nova Skupština i Vlada Kosova trebale nastaviti neizbježan dijalog sa Srbijom, boriti se protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali i da jedan od prioriteta bude rješavanje odnosa sa BiH ”kako bi se olakšao život, bolja komunikacija ljudi dvije zemlje”, odnosno da se dogovori priznavanje dokumenata.
“Samim činom priznavanja otvara se mogućnost dolaska studenata na bh. univerzitete. Sada smo se više okrenuli na kosovsku stranu da oni ukinu vize prema BiH”, dodao je Zejnullahu.