Kosovska carina, Elektrodistribucija (KEDS) i agencija za privatizaciju (AP) su među najkorumpiranijim institucijama na Kosovu zaključuje se na osnovu izveštaja javog mnjenja Razvojnog programa Ujedinjenih nacija (UNDP) koji je objavljen ove godine, prenosi Koha.
Zbog sumnje zloupotrebe službenog položaja samo je u kosovskoj Carini, u roku od godinu dana, zabeleženo 40 pokrenutih slučajeva, dok je zbog korupcije parnični postupak pokrenut protiv desetak carinskih službenika koji su suspendovani sa posla do pravosnažne sudske odluke.
Zvaničnici kosovske Carine navode da postoje carinici osumnjičeni za zloupotrebu službenog položaja, dok su prethodnih godina službenici te institucije osuđivani i za korupciju.
Na 400.000 različitih postupaka carinjenja, u roku od godinu dana, carina je primila 700-800 žalbi od različitih stranaka.
Direktor carine Bahri Beriša u izjavi za Kosovo pres kaže da je carina jedna od retkih institucija na Kosovu koja istražuje ove negativne pojave.
Prema njegovim rečima, to ima mnogo veći značaj, jer osoblje koje radi na carini je pod prismotrom zbog mogućih zloupotreba te se zbog toga mora brže reagovati.
Beriša kaže da nema tolerancije prema bilo kom carinskom službeniku, a postoji i određeni broj osumnjičenih koji sada nisu na funkciji zbog sumnji u njihovo službovanje.
„Ispitujemo službenike na godišnjem nivou na osnovu informacija koje posedujemo, bilo od građana ili preduzeća, putem disciplinskog ili krivičnog postupka. Svake godine može biti između 30-40 slučajeva koje vodimo zbog neetičkog ili neprofesionalnog ponašanja. Tamo gde postoje indikacije, gde postoje osnovane sumnje, ali i materijalni dokazi o zloupotrebi službenog položaja, prosleđujemo slučaj odgovarajućem tužiocu za krivični postupak. Moramo mnogo više da sarađujemo sa građanima, ali verujem da je Carina stvorila dobre mehanizme i administrativne i krivične istrage “, izjavio je Beriša.
On tvrdi da se čekaju sudske odluke za više od 10 službenika, na osnovu kojih će u zavisnosti od pravosnažnih presuda, Carina reagovati.
„Možemo reći da na sudsku odluku čeka više od deset službenika. Za to nam treba vremena jer imamo više suspendovanih službenika koji duže od godinu dana čekaju odluke. Želeli bismo da se odluke donose brže jer ta mesta moraju biti popunjena, novim službenicima i vraćanjem starih u službu. Očekujemo da odluke budu onakve kakve se zaslužuju. U našoj praksi često smo se susretali sa odlukama koje su uslovne, bilo da se radi o novčanim kaznama organizovanim kriminalnim grupama, ljudima koji švercuju, za njih ima manje kazni zatvora, jer se one preinačuju na uslovne ili novčane“, kaže Beriša.
Iako broj žalbi protiv carinika dostiže blizu 1.000, Beriša kaže da ta brojka pokazuje trend opadanja iz godine u godinu, dodajući da je godišnje oko 10 do 15 odsto manje žalbi.
Smatra da je carina na usluzi preduzećima i vladi, a da je politika i strategija institucije da olakša trgovinu i olakša poslovanje bez ikakvih prepreka.
Carina je jedan od glavnih izvora preko koga se puni budžet Kosova. Do 2019. godine ova institucija uspela da prikupi oko 1,2 milijarde evra.
