Naučnici kažu da su otkrili biološku anomaliju koja bi mogla da promijeni sve što do sada znamo o čulu mirisa.
Istraživanje
koje je objavljeno u časopisu “Neuron” pokazuje da neki ljudi imaju uobičajeno čulo mirisa, uprkos tome što im nedostaje dio mozga za koji se smatra da je presudan za miris – njušne sijalice.
Nedostatak tih sijalica treba da izazove anosmiju (nesposobnost osobe da oseća mirise).
Zanimljivo je da ovaj fenomen uglavnom pogađa ljevoruke žene, a nikad nije otkriven kod muškaraca.
Kako funkcionira čulo mirisa?
Naučnici kažu da mirisi ulaze u nos i tu podstiču nervne završetke. Tako se šalje signal koji putuje do specijaliziranog dijela mozga – olfaktornih receptora.
One obrađuju signale koji dolaze iz nosa, kako bi identifikovale ono što mi njušimo. Ipak, do velikog otkrića došlo je kada su istraživači sa Vajcmanovog instituta za nauku u Izraelu otkrili da postoje ljudi koji imaju uobičajen miris iako nemaju te sijalice.
Naučnici su naišli na prvi primer prilikom ispitivanja mozga ljudi sa zdravim čulom mirisa, kao dio potpuno nepovezane studije.
– Nismo mogli da nađemo sijalice u njenom mozgu, to je anomalija – ovo nema smisla, zar ne? – kaže profesor Noam Sobel za BBC.
Žena je bila ljevoruka, a istraživači su želeli da uporede njen mozak sa snimcima drugih ljevorukih žena, kako bi videli šta se događa. Morali su da skeniraju još devet mozgova prije nego što su pronašli drugu ženu bez sijalica, ali sa pucketavim čulom mirisa.
Tim se potom obratio javnoj biblioteci u kojoj je bilo 1.113 skeniranih mozga i pronašli su još primera.
Pojava nikada nije otkrivena kod muškaraca, ali je prisutna kod više od četiri posto ljevorukih žena.
Profesor Sobel kaže da “apsolutno nema ideju” zbog čega se čini da su rod i ljevorukost povezani.
Šta se zaista dešava?
Postoji nekoliko ideja, ali samo nova istraživanja mogu da utvde uzrok. Jedna od mogućnosti je da žene imaju mirisne sijalice, ali da su one toliko male da ne mogu da se vide na nekim skenerima.
Međutim, ovo ne objašnjava kako zadržavaju tako dobro čulo mirisa sa ovako neprimetnim sijalicama. Drugo objašnjenje je sposobnost mozga da se prilagodi, poznata kao plastičnost.
Istraživači su iznijeli i kontroverznije objašnjenje o razumevanju čula mirisa. Oni tvrde da sijalice možda ne učestvuju toliko u prepoznavanju mirisa i umjesto toga imaju drugačiju ulogu, potencijalno za lociranje mirisa umesto za identifikaciju.
