Kosovo i Turska od 2013. godine imaju potpisan sporazum o slobodnoj trgovini. Ali, za razliku od Turske, kosovska strana taj sporazum nije ratifikovala.
Ovaj sporazum, na osnovu eksperata, ukazuje na trgovinske neravnoteže između dviju država, uzimajući u obzir veliku ekonomsku i trgovinsku snagu Turske, u poređenju sa Kosovom.
Turska je zemlja sa najvećim direktnim stranim investicijama na Kosovu.
Na Kosovu godišnje izvozi proizvode u vrijednosti od oko 250 miliona eura, a Kosovo jedva oko 10 miliona, podaci zu kosovske Agencije za statistiku.
Pored toga, Turska je posljednjih godina realizovala i mnoge investicije. Samo tokom 2015. godine, na osnovu podataka Centralne banke Kosova, Turska je na Kosovu investirala preko 57 miliona eura.
Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2013. godine, kojeg Kosovo još nije ratifikovalo, predviđa povećanje trgovinske razmjene.
Sporazum su potpisali 2013. godine bivša kosovska ministarka trgovine i industrije, Mimoza Kusari Lila, i bivši turski ministar ekonomije, Zafer Đaglajan.
Ovih dana, tokom sastanaka kosovskih i turskih zvaničnika u Turskoj, na Forumu o investicijama i trgovini Kosova i Turska, bilo je riječi i oko ovog sporazuma.
Turski ministar ekonomije, Nihat Zejbekći, kako prenose turski mediji, rekao je da bi se “interes turskih kompanija povećao jednim sporazumom o slobodnoj trgovini” kada je u pitanju razmjena sa Kosovom.
Taj sporazum, međutim, nije proslijeđen Skupštini na ratifikaciju ni jednom.
Predsjednik skupštinskog Odbora za ekonomski razvoj, Muhamet Mustafa, navodi da, kada se to desi, sporazum će se tretirati kao i svi drugi sporazumi.
“Ovo pitanje je povezano i sa pozicijom izvoznika ili proizvođača unutar naše zemlje, ali i sa investicijama. Ukoliko imamo sporazum o slobodnoj trgovini, onda možemo podstaći više investicija. Sporazumi idu u korist investicija, ali mogu biti problematični za našu novu industriju koja nema konkurentnu sposobnost”, ističe Mustafa.
Sporazum o slobodnoj trgovini predviđa i eliminaciju carinskih tarifa za veliki broj proizvoda, uglavnom industrijskih, a što bi uticalo i na manju cijenu kod potrošača.
Predstavnici privrednih organizacija Kosova smatraju da je kao takav, ovaj sporazum štetan za Kosovo.
Izvršni direktor Instituta za napredne studije, Agron Demi, navodi da je pogrešno što je došlo do potpisivanja ovog sporazuma, jer Kosovo od toga gubi carinske prihode.
“Samo u periodu od januara do avgusta ove godine, iz Turske je uvezena roba u vrijednosti od 174 miliona eura. Da je ovaj sporazum na snazi, budžet Kosova bi izgubio carinske prihode. Zbog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, Kosovo već gubi oko 70 miliona eura godišnje, a ukoliko tome dodamo još 30 miliona eura zbog slobodne trgovine sa Turskom, onda bi se stvordio visok deficit”, naglašava Demi.
Sporazum takođe predviđa eliminaciju carinskih barijera i za kosovske proizvode koje se izvoze u Turskoj, uglavnom iz oblasti poljoprivrede.
Demi dodaje i kako ovaj sporazum šteti domaće proizvođače.
“To zato što bi se uvozila jeftinija roba od one koja se proizovdi na Kosovu, uzimajući u obzir da turske kompanije proizvode za tržište veće od 70 miliona i imale bi veću trgovinsku zaradu sa Kosovom, nego što bi Kosovo imalo sa Turskom, na osnovu sporazuma”, ističe on.
I pored toga što sporazum nije stupio na snagu, to nije odvuklo Tursku da uspostavi poslovanja na Kosovu. Na osnovu podataka Ministarstva trgovine i industrije, na Kosovu funkcioniše oko 700 turskih preduzeća u oblasti energetike, građevine, obrazovanja, zdravstva i drugo.
Prisustvo turskih kompanija na Kosovu počelo je s infrastrukturnim projektima.
Američko-turski konzorcijum Bechtel-Enka radio je na izgradnji autoputa koji veže Kosovo sa Albanijom. Isti konzorcijum je pobjednik je i tendera za izgradnju autoputa Priština – Elezov Han (Đeneral Janković), koji Kosovo spaja sa Makedonijom.
Turski konzorcijum Limak Celik privatizovao je kosovsku mrežu za distribuciju električne energije, i zato je platio 26,3 miliona eura. Tursko-francuski konzorcium Limak-Aeroport de Lyon, uzeo je na koncesiju na 20 godina međunarodni prištinski aerodrom i obavezao se da u njega uloži preko 100 miliona eura.
RSE
