„Kosovo je demokratija u kojoj niko nikome ne nameće identitete ili simbole, a još manje se može cenzurisati politička volja jednog subjekta“, odgovaraju u Samoopredeljenju na reagovanje predsednika Srbije Aleksandra Vučića povodom fotografije sa susreta lidera ove stranke i kandata za premijera Kosova Aljbina Kurtija i britanskog ambasadora na Kosovu Nikolasa Abota.
Sastanak je održan pre dva dana u Prištini u partijskom kabinetu lidera Samoopredeljenja, gde je bila i izložena zastava Albanije.
„Aleksandar Vučić, koji je pre nekoliko meseci održao pohvalni govor (Slobodanu) Miloševiću, nije ni u moralnoj ni u političkoj poziciji da se žali na naše nacionalne simbole, sa kojima nikada nismo osvajali ili oštetili ni jednog suseda“, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Ljiburn Aljiu, član predsedništva Samoopredeljenja.
Prepiska na Tviteru
Prethodno je predsednik Srbije Aleksanadar Vučić na Tviteru postavio pitanje ambsadoru Velike Britanije u Prištini u vezi sa pomenutom fotografijom.
“Na čijim izborima su pobedili Кurti i njegova partija i koje države je zastava pred kojom ste se, Vaša ekselencijo, ponosno slikali sa Кurtijem? Pitaću Vas ovo sve dok ne dobijem odgovor”, napisao je Vučić uz fotografiju sa sastanka.
Iz britanske ambasade na Kosovu usledio je odgovor, takođe na Tviteru, da ne biraju oni kako njihov sagovornik, „u partijskom svojstvu, uređuje svoje prostorije.“
Vučić je na to zahvalio na „jasnom odgovoru“.
„Svi smo sve razumeli”, napisao je Vučić na svom Tviter nalogu.
Bajrami: Da li bi Vučić voleo umesto albanske, kosovsku zastavu?
Ovakve situacije se eventualno završavaju diplomatskim demaršom, a ne uključivanjem javnosti, ocenjuje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.
„Naravno da postoje formalni razlozi (za reagovanje, prim. aut.), ako se nalazite negde i tu je zastava druge države, a prisustvuje ambasador treće države. Ali to je mali diplomatski incident koji ne zaslužuje ovakvu pažnju javnosti“, kaže Jakšić navodeći da se zna kome je i zašto potrebno ovakvo preuveličavanje.
„Potrebno je da se dokažu stav, čvrstina, spremnost da se odgovori svakome, u svakoj prilici, ako se nešto naruši. Nesumnjivo je da je narušena diplomatska etikecija, ali ne zaslužuje toliku pažnju”, navodi Jakšić.
Iz kabineta predsednika Srbije nije stigao odgovor na upit RSE kako su shvatili isticanje zastave Albanije u prostorijama stranke koja je pobedila na nedavnim kosovskim izborima, kao ni komentar na saopštenje Samoopredeljenja na Vučićevu reakciju na Tviteru.
Zvanični Beograd ne priznaje državnost Kosovu od kada je 2008. godine Priština proglasila nezavisnost od Srbije. Zvaničnici Srbije navode da bi u dijalogu Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa trebalo da se dođe do kompromisnog rešenja koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. Za to vreme zvanični Beograd se protivi bilo kakvom isticanju državnih simbola na međunarodnim skupovima na kojima učestvuju obe strane, pa čak i na međusobnim sportskim takmičenjima.
Upravo na to ukazuje glavni i odgovorni urednik prištinskog lista „Koha Ditore“ Agron Bajrami.
„Ako njemu (Aleksandru Vučiću, prim. aut.) smeta albanska zastava, da li to znači da bi on voleo da vidi tu kosovsku zastavu, za koju stalno govori da je ne priznaje“, primećuje Bajrami.
„Postavlja se i logično pitanje ako bi britanski ili bilo koji ambasador morao da insistira kod kosovskih partija kada imaju sastanke da ne bude zastava drugih država, kao što je u ovom slučaju albanska, da li to znači da kada idu kod ‘Srpske liste’, treba da uklone zastavu Srbije“, navodi dalje Bajrami.
Za njega je Vučićeva reakcija na Tviteru u sklopu onoga što predsednik Srbije „non stop radi, a to je da predstavlja sebe, svoju vlast i Srbe iz ‘Srpske liste’, kao žrtve neke konspiracije između Albanaca i međunarodne zajednice na Kosovu, a možda čak i opozicionara u Srbiji, protiv njega i njegovih“.
Bajrami zaključuje da je bizarno to što se predsednik Srbije bavi takvim stvarima.
Kurtijeva politika zbližavanja sa Albanijom
Lider Samoopredeljenja Aljbin Kurti, čija je partija pobedila na kosovskim parlamentarnim izborima 6. oktobra, rekao je u intervjuima nakon izbora da će kosovska zastava biti u njegovoj kancelariji.
Kurti u svojoj kancelariji, u stranačkoj centrali, drži crvenu zastavu sa crnim orlom. Ova zastava je državni simbol u Albaniji, ali je i albanska nacionalna zastava sa kojom se identifikuju Albanci bilo gde da žive, pa se kao takva koristi i na Kosovu. Kosovska zastava je plavo-žuta sa mapom Kosova i šest zvezdica koje simbolično predstavljaju sve etničke zajednice koje žive na Kosovu, uključujući i srpsku. Taj izgled zastave usvojen je u kosovskom parlamentu 2008. godine.
Kurti se protivio izboru kosovske zastave u Skupštini zato što nije prošla referendum i, kako je tvrdio, zato što nema u pozadini istoriju, već geografiju. Smatrao je i da su kriterijumi da ne treba imati crvenu i crnu boju i dvoglavog orla, bili nepravedni.
Agron Bajrami napominje da ulaskom u institucije svi moraju da se ponašaju kako Ustav nalaže. Naglašava da dileme nije bilo ni kod Kurtija, kome kao poslaniku opozicije nije smetala zastava Kosova prilikom rada ili predstavljanja Kosova u inostranstvu.
Kurti, koji važi za kandidata za premijera Kosova, zalaže se za što bliže odnose Kosova sa Albanijom.
„Mi smo jedna nacija sa dve države. Ja ću se zalagati da budemo što bliži sa Albanijom i da imamo ne samo dobre odnose nego i da napravimo korak ka integraciji. Kosovo i Albanija su mnogo dalje što se tiče integracije od raznih država u evropskoj zajednici koje pripadaju ne samo drugačijim nacijama, nego i nacijama koje su ratovale u Drugom svetskom ratu“, rekao je Kurti za RSE nakon nedavnih kosovskih izbora.
