To praktično znači da svi oni koji u EU traže azil, a dolaze iz tih država, po evropskoj listi, kada se usvoji, gube šansu da dobiju azil.
To bi, nadaju se u parlamentu, trebalo da donekle smanji pritisak tražilaca azila i Evropi da priliku da se bavi slučajevima gde je njena pomoć zaista potrebna.
Prema podacima Fronteksa, samo prošle godine i samo sa Kosova, u Uniju je, tražeći azil došlo oko 24.000 ljudi.
Usred migrantske krize, na koju dosadašnji odgovori Unije nisu pokazali rezultate, u Evropskom parlametu su se dosetili da Evropa do sada nije uspela ni da napravi zajedničku listu “sigurnih” zemlja, a tu su evropsku kakofoniju zakona i pravila do sada uspešno koristili i migranti iz regiona Zapadnog Balkana, prenosi Glas Amerike.
Komitet za pravdu i građanske slobode Evropskog parlamenta je pokrenuo inicijativu koja bi trebalo da se okonča stvaranjem zajedničke, evropske liste “sigurnih” zemalja, na kojoj bi se našle sve države regiona i Turska, navodi Glas Amerike.
Inicijativa stvaranja evropske liste “sigurnih” zemalja je tek u začetku i očekuje se još dosta polemike ko i kako ispunjava kriterijume za uvrštavanje na tu listu, koja se iz današnje perspektive ipak čini neophodnom ukoliko Evropljani žele da zajedničke probleme rešavaju na zajednički način, prenosi Glas Amerike.
Poseban problem je što oni koji traže azil i dolaze iz balkanskog regiona, jedini argument imaju onaj ekonomski, argument koji evropske države ne priznaju, ali zbog loše koordinacije i nespremnosti na sadašnju krizu, repatrijacija takvih slučajeva često traje sporo i, naravno, skupo, navodi Glas Amerike.
