Neusvajanjem sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, Kosovo ostavlja vlastite građane u izolaciji, a ukidanjem Specijalnog suda za ratne zločine ta izolacija bi se samo još više produbila i sve to zbog ličnih interesa pojedinaca. Ovakve su, uglavnom, bile reakcije međunarodnih predstavnika na Kosovu u vezi ova dva goruća pitanja.
Ratifikacija Sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom je, pored borbe protiv korupcije, je poslednji uslov Evropske komisije za ukidanje viznog režima Kosovu. Građani Kosova jedini su u regiji koji i dalje moraju da apliciraju za šengen vizu u jednoj od ambasada u Prištini, a proces je mukotrpan i skup.
Inicijativa o ukidanju Specijalnog suda za ratne zločine, koji je inače počeo sa radom u Hagu i ima za mandat da istraži navodne zločine pripadnika bivše Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) nad nealbanskim stanovništvom, pokrenuta je krajem decembra zahtevom 43 poslanika Skupštine Kosova.
Zahtev je predat predsedništvu Skupštine kako bi se uvrstio u dnevni red skupštinskog zasedanja. Predsedništvo je prošle nedelje, međutim, odlučilo da zahtev prosledi Vladi na mišljenje, koja ima mesec dana za tako nešto. Sa ili bez mišljenja, zahtev o ukidanju Specijalnog suda ponovo može da se nađe pred poslanicima kroz dva meseca.
Kosovski analitičari kazali su da su u pitanju lični interesi pojedinaca koji žele da se “spasu” optužnica.
Države grupe Kvinte (SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Italija) upozorile su da bi se Kosovo suočilo sa oštrim negativnim posledicama, uključujući i posledice po međunarodnu i evroatlansku integraciju Kosova.
Sjedinjene Države su takav čin protumačile kao “nož u leđa”. Američki ambasador na Kosovu Greg Delavi poručio je u subotu na godišnjoj konferenciji tužilaca da se treba usprotiviti naporima visokih političkih figura o ukidanju Suda i promociji nekažnjivosti.
Sredinom januara on je kazao da će se poslanici Skupštine Kosova koji su podržali inicijativu o gašenju suda, kao i političari koji su inicijativu predvodili, i pored toga što to poriču, suočiti sa oštrim posledicama ukoliko takva inicijativa uspe. Kako je dodao, takvom inicijativom dovodi se u pitanje budućnost Kosova.
“Ti napori su užasan primer sopstvenog interesa koji prevladava zajedničko dobro i interese Kosova kao države”, kazao je Delavi.
Kada je pokrenuta inicijativa o ukidanju suda, 22. decembara, britanski ambasador na Kosovu Ruari O’Konel (Ruairi O’Connell) ocenio je da bi to mogla biti najrizičnija noć na Kosovu od posleratnog perioda.
Strani ambasadori dugo apeluju i na ratifikaciju demarkacije sa Crnom Gorom, što bi pružilo građanima Kosova slobodu kretanja u zemlje EU. Vlada Kosova je u decembru prosledila Sporazum na ratifikaciju Skupštini , zajedno sa izveštajem nove Državne komisije o obeležavanju granica koji konstatuje da je Kosovo izgubilo teritoriju. Trenutno se čeka da predsedništvo Skupštine uvrsti ovo pitanje na dnevni red kosovskog paralamenta.
Visoka predstavnica EU na Kosovu Natalija Apostolova izjavila je da bi Kosovo ratifikacijom Sporazuma o demarkaciji moglo da utiče i na strategiju proširenja EU.
“To bi bio signal da Skupština radi u interesu svih građana Kosova. Sporazum o demarkaciji treba da se ratifikuje kao pitanje od nacionalnog interesa, kako bi se prekinula samoizolacija i prevazišli lični interesi pojedinih političkih krugova”, kazala je Apostolova na konferenciji sa bugarskim ambasadorom na Kosovu, na kojoj su govorili o prioritetima predsedavanja Bugarske Evropskom unijom.
Ona je takođe rekla da bi ukidanje Specijalnog suda Kosovo učinilo nekredibilnim partnerom u međunarodnim obavezama.
I američki ambasador Greg Delavi kazao je da oni koji tvrde da je Kosovo sporazumom izgubilo teritoriju rizikuju budućnost Kosova po ceni da dobiju političku moć.
Demarkacija sporazuma sa Crnom Gorom od 2015. je tema nesuglasica pozicije i opozicije, a građani u međuvremenu, čekaju u red za vize, proces koji postaje sve teži i skuplji. Ukidanje Specijalnog suda je aktuelno od decembra 2017, na šta međunarodna zajednica gleda kao veliki korak nazad za Kosovo u celini.
