Nezaposlenost nije jedini razlog za veliku ilegalnu migraciju građana Kosova u zemlje Evropsku uniju, puno je faktora koji objašnjavaju šta se događa, izjavio je u razgovoru za Anadolu Agency (AA) Jan Braathu, ambasador Norveške na Kosovu.
“Pošto se ljudi koji su otišli ranije nisu vratili, oni koji su ovdje su pomislili da će tamo oni koji su otišli moći i ostati. Pomislili su i zašto da i ja ne probam”, kaže ambasador Braathu i dodaje da su ljudi mislili da isprobaju sudbinu, jer je perspektiva za zaposlenje na Kosovu jako mala.
“Da li su ljudi na Kosovu umorni? Jesu! Smatram da su umorni. Mislim da ljudi traže nešto bolje, međutim, oni su napravili veliku štetu svojoj zemlji i sebi, jer institut za azil, kako mi to zovemo u međunarodnom pravu, nije smještaj iz ekonomskih razloga, nego iz političkih”, objašnjava Braathu.
Šteta za proces vizne liberalizacije
Za njegovu zemlju, Kosovo nije zemlja koja stvara tražioce azila zato što na Kosovu nema političke represije i zato Norveška o zahtjevima za azil odlučuje u roku od 48 sati i svi se ekspresno ponovo vraćaju na Kosovo. Takav pristup usvaja se i u drugim zemljama zone Schengena, kaže Braathu i dodaje da je ilegalna migracija nanela veliku štetu procesu vizne liberalizacije. On je uputio poziv centralnim i opštinskim vlastima da se pripreme za masovan povratak ilegalnih emigranata i da motivišu i pomognu svima koji imaju zemlju da je obrađuju i da je maksimalno iskoriste za stvaranje prihoda.
Norveški ambasador, takođe, ocjenjuje da bi se problem velike nezaposlenosti na Kosovu, smanjio boljom organizacijom.
“Kosovo ima mnogo mogućnosti, mnogo potencijala, ali potrebna je bolja organizacija i mnogo više kvalifikovanih radnika”, kaže za Anadolu Agency Braathu.
On naglašava da je “proizvodnja” velikog broja ekonomista, pravnika i politikologa štetna pojava i veliki problem Kosova.
“Dekan Pravnog fakulteta na Prištinskom Univerzitetu rekao mi je prošle godine da više od 10.000 studenata studira pravo, samo na tom univerzitetu. Prvo što sam pomislio je bilo gdje će toliki ljudi naći posao kao pravnici?”, pita norveški diplomata.
Braathu navodi da je osim nezaposlenosti veliki problem Kosova i to što nezaposleni nemaju profesionalnih sposobnosti, koje su potrebne proizvodnim preduzećima, a profesionalno obrazovanje na evropskom nivou bi omogućilo i dobijanje dozvola za rad u skandinavskim zemljama, Njemačkoj i drugim zemljama Evrope, kojima su potrebni kvalifikovani radnici.
Upravo zato je, kaže on, Norveška na Kosovu izgradila dve savremene srednje profesionalne škole i to u Mališevu i Srbici (Skenderaj).
Ipak, njegova zemlja je trenutno najviše koncentrisana na pomoć u reformi pravosudnog sistema i vladavine prava, te je zajedno sa USAID-om (Agencija za međunarodni razvoj Sjedinjenih Američkih Država) renovirala sve Osnovne sudove na teritoriji Kosova, izuzev onih na sjeveru. Takođe, Ambasada Norveške podržava jako veliki i važan projekat digitalizacije upravljanja predmetima i procedurama kosovskih tužilaštava i Sudskog savjeta Kosova.
Korupcija veliki problem Kosova
Pored stabilnosti zemlje, vladavina prava je jedan od bitnih preduslova za strane investitore pri odlučivanju o ulaganjima, kaže norveški ambasador. Dok je treći bitan uslov korupcija, a Kosovo se smatra jako korumpiranom zemljom.
“Ukoliko upitate Kosovare koji je najveći problem na Kosovu, odgovor će u devet od 10 slučajeva biti: korupcija, nepotizam i sve je loše. To je poruka koju dajete i zašto bi onda neko hteo da investira ovdje”, kaže Braathu, dodajući da je korupcija veliki problem koji odbija ne samo inostrane, nego i domaće biznismene da ulažu svoje pare.
Takođe, norveški diplomata uočava da vlada uvjerenje da na Kosovu sve funkcioniše na partijskoj osnovi u zavisnosti od toga koja je partija na vlasti i zaključuje da je i to jedan od faktora što se građani odlučuju da odu sa Kosova.
Istovremeno, Braathu kaže da je Kosovo jako lepa zemlja sa velikim mogućnostima.
“Kosovo je zemlja sa izuzetnim potencijalima, koji se ne cijene i ne koriste. Ponekad kažem da Kosovo ne bi trebalo da bude siromašna zemlja. Ljudi koji žive na Kosovu ne bi trebali biti siromašni ljudi. Ovo je evropska zemlja i to je za mene na prvom mjestu. Ovo je evropska zemlja. Ima odličan položaj u Jugoistočnoj Evropi, ima mladu populaciju koja želi da radi, koja ima snove i perspektivu, a zapadno je orijentisana”, ocjenjuje ambasador.
Ambasador naglašava da Kosovo ima puno prirodnog bogastva u vidu minerala, metala, uglja i to bi trebalo bolje iskoristiti, ali nedostaje administrativna organizacija i poštovanje sistema.
“Ovaj nedostatak organizacije otežava stvari svima. Vi imate potrebu da budete organizovana drzava. Ljudi ne poštuju sistem. Nijedan sistem ne može da funkcioniše dokle ga ljudi ne poštuju. Dakle, treba pokušati ubjediti ljudi da poštuju sistem”, kaže Braathu i savjetuje Kosovare da više rade i da ne sjede po cio dan u kafićima čekajući da im rođaci iz Evrope šalju mjesečni ček.
Takođe, ocjenjuje da bi bilo bolje da se taj novac investira na Kosovu, u poljoprivredu ili pčelarstvo, naprimjer.
Kosovskim Srbima potrebno vreme da prihvate realnost
Kada je riječ o odnosima Albanaca i Srba, ambasador Braathu ističe da su poboljšani, te da su Srbi koji žive na sjeveru Kosova počeli da shvataju da žive na Kosovu i pokušavaju da shvate šta to znači za njih.
“Ukoliko ste običan čovjek koji živi u Zubinom Potoku, Zvečanu ili negdje drugde, tokom posljednjih 15 godina tamo su stvari bile neregulisane i to je bilo mjesto ostavljeno po strani. Nije bilo ni Srbija, ni Kosovo u stvari, ali je bilo nešto čudno. Onda se dogodio Sporazum od 19. aprila, stvari su počele da se mjenjaju i oni su počeli da se pitaju: šta će se dogoditi sa školama ovdje, šta će se dogoditi sa zdravstvom”, objašnjava Braathu i dodaje da su njihove brige normalne i da zato proces integracije srpske zajednice u kosovsko društvo treba da bude proces pomirenja i izgradnje povjerenja, jer je to dobro za Kosovo.
Za razliku od običnih građana, srpski političari su svjesni da Kosovo odavno nije dio Srbije, ali traže način da to objasne jednom djelu srpskog naroda, kaže norveški ambasador.
“Nijedan srpski političar ne želi da se nakon 20 godina pominje u knjigama srpske istorije kao političar koji je ‘izgubio’ ili izdao Srbiju. To je za njih jako bolno, jako emotivno”, kaže Braathu i dodaje da Vladi Srbije treba vremena da pronađe način za javno priznanje kosovske državnosti.
S druge strane, za njega je, jako legitimna briga države Srbije o uslovima života njihovih sunarodnika na Kosovu, isto kao što je Mađarska zaintresovana za Mađare koji žive u Vojvodini ili Rumuniji. On kaže da Kosovo Srbima koji žive ovdje nudi mnogo dobre mehanizme da nastave svoju kulturu i da žive dobro, ali je za prihvatanje te realnosti potrebno još malo vremena.
Ambasador Norveške zaključuje da je Briselskim sporazumom Kosova i Srbije od 19. aprila 2013. učinjen pozitivan zaokret i da Srbi žele da nađu rješenje, te zato međunarodna zajednica i kosovski Albanci zajedno treba da im pomognu da pronađu to rješenje.
