Građani Kosova koji žive u različitim delovima sveta, u velikoj meri su se odrekli kosovskog državljanstva. Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova rekli su za Radio Slobodna Evropa da se samo u periodu januar-avgust ove godine, 3519 lica oslobodilo državljanstva, odnosno državljanstva Republike Kosovo.
Roksana Kari (Rroksana Qarri), direktor kancelarije za odnose sa javnošću ministarstva, rekla je za Radio Slobodna Evropa da broj ljudi koji traže odricanje kosovskog državljanstva raste iz godine u godinu.
Prema njenim rečima, razlog za odricanje od državljanstva u većini slučajeva je taj što mnoge evropske države ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo državljanima zemalja koje nisu članice EU, uključujući Kosovo.
„Tokom januara-avgusta 2019. godine, ukupno 3519 lica se odreklo državljanstva Republike Kosovo. Razlog zbog kojeg se ljudi odriču državljanstva Republike Kosovo je taj što mnoge zemlje EU ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, uključujući neke zemlje koje nisu deo Evropske unije. S obzirom na to da veliki broj naših građana već godinama živi u tim zemljama, veliki broj se takođe rodio u tim zemljama i kao rezultat toga stekli su pravo na sticanje državljanstva i obavezni su da se oslobode prethodnog državljanstva, ako žele da steknu državljanstvo te zemlje,“ kaže Kari.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, od 2009. do 2018. godine preko 40.000 građana Republike Kosovo odustalo je od kosovskog državljanstva. U proseku, više od 5000 građana se odriče državljanstva Kosova.
Prema izveštaju Kosovske agencije za statistiku, procenjuje se da do 800.000 građana Kosova živi u različitim delovima sveta, ali u popisu dijaspore, procesu koji su kosovske vlasti pokrenule pre mnogo godina, do sada ima samo oko 400.000 registrovanih građana.
Većina njih živi u Nemačkoj, a slede Švajcarska i drugi.
Fjola Vukšinaj (Fjolla Vukshinaj) iz nevladine organizacije „Germin“, koja se bavi dijasporom, kaže za Radio Slobodna Evropa da je sve veći broj građana koji se odriču državljanstva Kosova – zabrinjavajući.
Uskraćivanjem kosovskog državljanstva, dodaje Vukšinaj, građani koji žive van Kosova, to čine zato što su primorani, s obzirom na to da neke države Evropske unije ne dozvoljavaju dvojno državljanstvo, kao što je to slučaj sa Nemačkom.
Međutim, ona kaže da uprkos činjenici da su se ovi građani Kosova odrekli državljanstva, Kosovo bi kroz Zakon o dijaspori trebalo da stvori mogućnost njihove uključenosti u društveni život na Kosovu.
„Moramo se potruditi da pružimo druge pravne puteve da bismo što više potencijala dijaspore uključili u politički, kulturni, ekonomski i društveni život, bez obzira na zemlju odlaska ili odricanja od državljanstva“, rekao je. To je zato što naša dijaspora nije tipična, kao dijaspora mnogih zemalja sveta, jer uprkos odricanju od državljanstva, oni i dalje ostaju povezani sa svojom matičnom zemljom (sa Kosovom) i nastavljaju da daju svoj doprinos u različitim oblicima“, kaže ona.
Kosovska ekonomija tokom godina zavisila je od novca koji su slali građani Kosova koji žive u inostranstvu. Doznake primljene na Kosovu, prema Centralnoj banci Kosova, predstavljaju najveću kategoriju na računu sekundarnog dohotka. Samo u 2018. godini vrednost doznaka iznosila je 800 miliona evra.
