Ne samo da je argument uvjerljiv, već bi on mogao biti formula za politiku dodjele azila oko koje bi se mogle složiti sve partije u Njemačkoj i sve zemlje Evropske unije: cilj mora da bude poboljšanje situacije u zemljama iz kojih dolaze izbjeglice, kako ljudi ne bi imali razlog da odlaze. Evropljani rado formulišu dugoročne strategije, naročito prema Africi.
Svi hoće u Evropsku uniju
Ko bi onda protivriječio? Ipak, pogledamo li prema Balkanu, moramo posumnjati u ostvarljivost tog cilja. Radi se o Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Sve te zemlje hoće u EU i Brisel im je ponudio pristupnu perspektivu.
Albanija, Makedonija, Crna Gora i Srbija su čak kandidati za punopravno članstvo. Bosna i Hercegovina je poseban slučaj. Poslije rata je država, sa svojim zavađenim narodima, postala protektorat Ujedinjenih nacija i Evropske unije. Tako je i zapadni uticaj veliki, sa ciljem stabilizacije i pomirenja, izgradnje državnih struktura i oživljavanjem ekonomije. A i Kosovo, sa još nerazjašnjenim međunarodno-pravnim statusom, spada u područja u kojima Evropska unija igra odlučujuću ulogu, preko svoje misije Euleks, u izgradnji upravnog aparata, policije i pravosuđa.
Dvadeset godina izgradnje
Otprilike dvije decenije Evropska unija pokušava da stimuliše razvoj, novcem i svojim činovnicima, kako bi ljudi u svojoj otadžbini vidjeli perspektivu za sebe. Danas moramo konstatovati da Evropska unija nije ostvarila taj cilj na jednom relativno malom geografskom prostoru.
Zašto bi, inače, hiljade ljudi sa tog područja iz mjeseca u mjesec tražile svoju tobožnju sreću u Njemačkoj? Ako strategija za Zapadni Balkan nije uspjela i to u relativno dobrim okolnostima, šta može EU da postigne u zapadnoj i sjevernoj Africi?
Brisel se dobrovoljno odriče uticaja
Ipak, bilo bi pogrešno da se padne u očajanje i odustane od cilja. Naime, neuspjeh je djelimično prouzrokovan time što Evropska unija nije dovoljno odlučna u sprovođenju ciljeva. Srbija i njena politika prema manjinama je primjer. Skoro svi potražioci azila koji iz Srbije stižu u Njemačku jesu Romi. Uprkos tome, Srbija je za Berlin „sigurna zemlja porijekla“. Čak je i Angela Merkel priznala da postoji diskriminacija Roma u Srbiji. Zaštita manjina je bitan preduslov za pristupanje Srbije Evropskoj uniji. Znači, Evropska unija ima sredstvo pritiska na kandidata za pristup, na Srbiju. To sredstvo mora samo da upotrijebi.
Prilikom nedavne posjete Angele Merkel Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su izbjeglice „zajednički problem“ za čije rješavanje je potrebna evropska pomoć. To je licemjerna rečenica uzme li se u obzir sistematska diskriminacija Roma.
Jasna poruka Beogradu mora da glasi: Sve dok diskriminišete sopstvene manjine, nećete napredovati na putu u Evropsku uniju: trebalo bi samo da se dođe do tako jasnog stava. I učinak neće izostati.
