Na ovaj način je Draža Petrović, urednik „Danasa“ odgovorio medijskoj savjetnici predsjednika Srbije Suzani Vasiljević na tekst “Iskreno sam uplašena pretnjama hapšenjem” („Danas“, 25. decembar); tema je intervencija Aleksandra Vučića, a sve u cilju “zaštite” sina Željka Mitrovića, nakon što je ovaj džipom pregazio djevojku
Tekst prenosimo u izvornoj varijanti
Ne garantujem da će Aleksandar Vučić biti uhapšen kada padne s vlasti pošto nemam nameru da budem nijedna sledeća vlast, niti tužilac, niti policajac, niti da bilo koga hapsim, pa o tome neću ni odlučivati, ali garantujem da Vi nećete biti uhapšeni, jer je Vaša funkcija kao večna vatra – doživotna savetnica za medije svakoga ko dođe na vlast. To je onaj tip ljudi koji uvek kažu: „Ja sam samo radio/la svoj posao.“
Ali, sigurno ću se založiti za Vas. Ako budem u prilici da nekoj sledećoj vlasti napišem SMS, on će biti ovakav:
„Molim vas da ne budete previše grubi prema Aleksandrovoj maloj. Ako nije problem. Hvala.“
Biće to faktički isti SMS koji ste Vi slali urednicima medija kada je mali Mitrović pregazio Andreu Bojanić na Konjarniku.
„Moli te Aleksandar samo da ne budeš previše grub prema Željkovom malom. Ako nije problem. Hvala“ – ukoliko sledeće vlasti budu lustrirale zbog očiglednog pritiska na medije iz kabineta predsednika Vlade Srbije, ovaj Vaš SMS (na slici) će biti sasvim dovoljan dokaz.
U Vašem prvom pismu pisalo je da je Zoran Panović ostao bez posla, što je lako utvrđeno kao netačno. U drugom ste tvrdili da je Panović na rubu egzistencije, što je još lakše utvrđeno kao netačno. Od Vas, kao medijske savetnice vazda netačnog Vučića, ni ne očekuje se da napišete nešto što je tačno, jer koji ćete mu đavo ako ste tačni.
Međutim, Vi i dalje tvrdite da je za šest i po godina Vučićeve vlasti u Srbiji smenjen samo jedan glavni urednik, i to lista Danas, iako smo vam predočili da ih je ukupno smenjeno 12. Tu smo nabrojali samo najvažnije medije, ali možemo da vam nabrojimo još 12, ako baš insistirate.
Onda Vam je, pretpostavljam, izdavač Kurira dostavio neku šemu (iz Vašeg prošlog pisma) koja ni Vama nije jasna, a koja bi valjda trebalo da ukaže da u Kuriru svakog glavnog urednika, u zavisnosti da li je taj list u fazi „Srbijo, izvini“ ili u fazi „Vučiću, izvini“, nedugo po imenovanju unaprede tako što ga gurnu u neki kompanijski golubarnik od kancelarije. List Danas je za 21 godinu promenio četiri glavna urednika, ali nikada u istoriji jedan list za šest i po godina nije imao šest i po glavnih urednika, kao Kurir? Svi su smenjeni u vreme Vučićeve nesmenjive vlasti.
Kao savetnicu za mediju predsednika države, dakle kao osobu koja bi morala da poznaje medije u dušu, moram da Vas posavetujem: u medijima nema važnije funkcije od glavnog urednika, pa onaj Vaš spisak pet „unapređenih“ glavnih urednika Kurira i jednog „unapređenog“ glavnog urednika Blica, iz Vašeg poslednjeg odgovora, koji su u stvari smenjeni tako što su gurnuti na neke druge „više“ funkcije unutar svojih kompanija, shvatam kao još jedan dokaz Vašeg šarlatanstva u poslu koji obavljate o trošku poreskih obveznika. Taj manevar, kad vas unaprede da bi vas smenili, u vreme socijalizma se zvao – „raspoređen u savezne organe“ – a u vreme „vučićizma“ – postavljen za savetnika direktora, za direktora sektora ili potpisao aneks ugovora, bla, bla, bla, bla, bla…
Sam Aleksandar Rodić, suvlasnik Kurira, u svom pismu „Srbijo, izvini“ insajderski je objasnio kako funkcioniše srpsko medijsko ludilo: „Otvoreno kažem – i sam sam učestvovao u projektu ulepšavanja stvarnosti, zajedno sa 80 odsto drugih vlasnika medija… Priznajem da sam tokom svih ovih godina osećao da sam pod pritiskom i ucenjivan da izbacim svaku ozbiljniju kritiku na račun Vlade i premijera. Svakome od vas je poznata situacija kad stigne molba da se ovo ili ono ne pusti u javnost ili da se napravi priča o nečemu. Toga je bilo i ranije. Žalosno je da se to pretvorilo u autocenzuru kao nikad do sada u našoj bliskoj istoriji.“
Idemo dalje: LJilja Smajlović i Ratko Dmitrović jesu podneli ostavke, ali su ih razrešili upravni organi njihovih kompanija. Oboje su, sem razrešenja, dobili i otkaze u medijima sa državnim kapitalom. LJiljana Smajlović je eliminisana iz Politike da bi na tu funkciju doveli Žarka Rakića, osobu po čijem je imenu garantovano nazvano beogradsko predgrađe Žarkovo. Razmislite zašto? Sašu Timofejeva je smenila naprednjačka većina u Skupštini Beograda da bi imenovali Ivanu Vučićević, osobu koja možda ne bi pokvarila nakovanj, ali joj je to uspelo sa Studijom B, što zaista ne može svako. Međutim, čak i da prihvatimo ovaj Vaš tipičan spin, da glavne urednike ne smenjuju nego ih redom unapređuju, ostaju četiri glavna urednika koja su smenjena, što će reći, nisu „unapređena“. To je više od jednog, koliko Vi od početka tvrdite, pa to i pričate po svetu kao dokaz očigledne slobode medije u Srbiji. Tako da ubuduće ispravite sami sebe: u Srbiji nije smenjen samo jedan glavni urednik, već najmanje četiri, ostali su unapređeni!
Vaša propaganda, draga Saveta, nije inteligentna, ali pokušava da bude uspešna. „Propaganda i ne mora biti inteligentna, već uspešna“ – da citiram Gebelsa, Vašeg medijskog idola.
Za kraj: mogu Vam napraviti godišnjak od mojih kritičkih tekstova o Mlađanu Dinkiću, Borisu Tadiću, Vojislavu Koštunici iz vremena njihove vlasti, ali je jedina osoba koja me je tih godina zvala da se žali kada sam u kolumni napisao da su Vučić & Nikolić od države dobili dva „mala četvorosobna stana“ bio vaš sadašnji Šef.
– Ja nisam dobio četvorosoban, moj je trosoban! Zašto ste svi protiv mene! – rekao mi je u telefonskom razgovoru tada opozicioni radikal Vučić.
I to Vam je to. Vučiću fali jedna soba, ali mu fali još mnogo toga.
