U martu, prije 25 godina, obećavao je Srbima u Krajini kule i gradove, a dobili su izbjegličke kolone na traktorima. Iako stalno ponavlja da nije pominjao njihov život u Velikoj Srbiji, govor iz Gline 20. marta 1995. ga je demantovao. Tada je i Slobodana Miloševića smatrao “premekanim”.
– Zbog vas nikada više ovde neće biti ustaška vlast i zločinački režim Franje Tuđmana. Pokušavali su vas oterati i uz pomoć međunarodnih sila, Zapada, pa i njihovih beogradskih sluga – Slobodana Miloševića, njegove žene i njihovih kurira. Slobodan Milošević je rekao u više navrata da će poslati jugoslovensku vojsku ako ustaše napadnu Krajinu, mnogi se toga sećaju. Koliko je puta ustaška vojska napala?! Mnogo puta! Ali nikada pomoć nije stigla! Niko ne zna za što se zalaže Milošević, on je izdajica! Njemu nije do srpstva, nije mu do vas, ovo imamo isključivo zahvaljujući vašem junaštvu! – poručio je tada Vučić.
Poslije drvlja i kamenja po Miloševića, s kojim je nekoliko godina kasnije dijelio vlast, 2006. oprostio se od Slobe napadajući strane sile, nazivajući ih okupatorima, izmišljajući (kao i danas) unutrašnjeg neprijatelja, praveći od ljudi izdajnike, bandite, lopove, kriminalce, piše direktno rs.
– Dragi Slobo, kao grom iz vedra neba, pogodila me je vest da su te haški zlotvori na onako monstruozan način ubili. Svi danas znamo ko te je ubio. To su oni koji nisu mogli da podnesu tvoju briljantnu odbranu pred njihovim inkvizitorskim sudom, oni koji su nam zemlju bombardovali i razarali, oni koji i danas hoće da unište Srbiju, a za svoj prljavi posao upregli su sluge u Srbiji. Okupator i njegove okupacione sluge delovali su zajednički. S jednim jedinim zadatkom kako da što uspešnije i brže unište našu Srbiju. Zato su morali i tebe da ubiju. Morali su jer si ponosno, dostojanstveno i hrabro branio naš narod i našu zemlju. Morali su da te ubiju i da bi zastašili sve one u Srbiji koji vole slobodu, sve one koji vole otadžbinu, jer misle da će na taj način za najviše vrednosti u našoj Srbiji proglasiti nacionalnu izdaju, kriminal, lopovluk i svekoliki banditizam, baš onako kako su u Srbiji vladali preko svojih satrapa od oktobra 2000. godine – rekao je Vučić te 2006.
Danas nema Miloševića, Šešelja, političkog oca, poslao je u penziju, kao i učitelja Tome Nikolića, ali Vučić je ostao sa svojim lažima, manipulacijama, zamjenom teza, inverzijskom stvarnosti…
Govori jedno, radi drugo, a narodu obećava treće.
