“Srpskoj vladi ću predložiti da održi konferenciju sa Prištinom i da bez učešća velikih sila postignu dogovor i rešenje o Kosovu”, rekao je za Danas Stiven Mejer, bivši zamenik direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) za Balkan i dekan programa postdiplomskih studija nacionalne bezbednosti na fakultetu „Danijel Morgan“ iz Vašingtona.
On je rekao da će predložiti konferenciju sa Prištinom, a carinske takse smatrao “bespotrebnim terorom”
“Zapravo, pre par godina sam formulisao politiku koju sam i predložio vladi, ali ona tada nije bila veoma otvorena za moj predlog. Hteo sam da razgovaramo o tome šta je izvodljivo i kako pogurati stanje oko Kosova. Predložiću konferenciju sa Prištinom i ne bih brinuo zbog trenutnog potpuno bespotrebnog terora (misli se na carinske takse Prištine – prim. aut.), ali mislim da će posle nekog vremena i to biti rešeno. Strategija Brisela je bila da se razgovara o manjim stvarima – telegrafu, pošti, vodi… takvim stvarima, a izbegavali su da razgovaraju o većim pitanjima – suverenitetu i o tome čija je to teritorija. Već dugo govorim da ta pitanja moraju da budu prvo rešena, a to je upravo suprotno od onoga što vlada i briselski sporazum radi. Priština taj napredak čini jako teškim, zbog carinskih tarifa, ali i jer odbijaju da osnuju zajednicu srpskih opština, što je veoma važan korak po briselskom sporazumu” smatra Mejer.
Bivši zamenik direktora CIA za Balkan navodi da je je podela Kosova realna, samo severno od Ibra.
“Mislim da je realno da oblast severno od Ibra postane deo Srbije, a za južni deo će biti jako teško, jer ako Srbija želi da sačuva suverenitet u severnom delu oko reke Ibar, onda će biti rat i biće mnogo prolivene krvi. Zato sam i hteo da razgovaramo o teritorijalnom problemu severno od reke Ibar, a o tome vredi diskutovati. Veliki problem će biti Srbi u enklavama na jugu i sveta istorijska mesta, ali mislim da bi dogovor mogao da bude postignut, tako da svi oni budu zaštićeni od Ujedinjenih nacija, kao i da delegacija UN posećuje ta mesta svakih šest meseci da bi se uverili da je sve u redu”.
Na pitanje da li ima institucionalnu podršku za ove ideje, Mejer kaže:
“Ne, nemam i ne bih je ni dobio. Ima nekoliko razloga za to. Stejt department me ne voli, kao ni Obrada Kesića (bivši šef Predstavništva Republike Srpske u Vašingtonu). Ne vole način na koji iznosimo činjenice i ne žele da nas slušaju. Drugo, američka politika prema Balkanu se nije promenila u poslednjih 25 godina i ista je i danas kao i na kraju rata 1995. To utiče na Bosnu, na Kosovo, Makedoniju, Albaniju. Čak i ako se situacija na terenu promenila, okruženje, okolnosti, američka politika je ostala ista”.
Mejer dodaje da bi razmena teritorija mogla početi relativno brzo, ali pod uslovom da se tu ne mešaju velike sile kao što su SAD i Rusija, jer, kako on smatra, to je glavni razlog što nije došlo do dogovora između Kosova i Srbije.
“Nekoliko planova je predloženo i ništa se nije desilo, a glavni razlog je što su velike sile bile uključene. Ljudi kao Tači, Haradinaj i Vučić imaju veliku moć. Na primer, Vučićev osnovni cilj je pridruživanje Srbije Evropskoj uniji i on je voljan da žrtvuje Kosovo za EU”, ističe on.
Na pitanje da li bi razmena teritorija mogla da izazove rat između Srbije i Kosova, Mejer odgovara ovako:
“Ne mislim tako, jer je važno da obe strane razgovaraju. Ono što bi EU i UN, ne i NATO, trebalo da kažu je – postignite dogovor kakav želite, samo bez rata. Ako dođe do rata, intervenisaćemo. Moja ideja je da pristupe ovome bez sukoba, samo neka sednu i razgovaraju, a za to će trebati bar dve, tri godine. Ali sada se ništa ne dešava. Briselski proces je mrtav, kao i svaki drugi proces pre njega. Znam da mnogi moji prijatelji ovde veruju da će se celo Kosovo jednog dana vratiti Srbiji, možda i za 100 godina, ali ne verujem da će se to desiti. Možda bi neki deo mogao da se vrati, ali na duže staze Republika Srpska bi mogla da bude na stolu…znači Kosovo za Republiku Srpsku”.
