Posle prošlonedeljnog javnog priznanja da je za razgraničenje sa Albancima, čemu je pre dva dana rampu ponovo stavila nemačka kancelarka Angela Merkel, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ustremio se na opozicione lidere, nevladine organizacije i velikodostojnike Srpske pravoslavne crkve (SPC), svrstavajući ih sve u isti politički koš.
Ovo što Vučić sada radi podseća na famozni mizanscen Osme sednice (Centralno komiteta Saveza komunista Srbije, prim. aut.) pre 31 godinu, koja je unutarpartijskim pučem sa sa srpskog komunističkog trona skinula (2000. godine po nalogu vlasti ubijenog, prim. aut.) Ivana Stambolića i ustoličila Slobodana Miloševića, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) ugledna novinarka Gordana Suša.
“Čitava ova priča o diferencijaciji građana Srbije, sve ovo što Vučić sada radi, takvo je zamešateljstvo da, hteli mi ili ne da pravimo neku paralelu sa onim što se desilo, ukazuje na to da smo mi već jednom to prošli – tu takozvanu Osmu sednicu. To je ona priča kad te zmija ujede, bojiš se i guštera. I ima mnogo analogija. To što je radila tadašnja crno-crvena koalicija na vlasti sa ovim što radi ova presvučena crno-crvena koalicija koja je kobajagi za Evropu”, kaže Suša.
“Kud ću ja i protiv Rade Trajković (predsednica nevladinog Evropskog pokreta prim. aut.), i protiv Save Janjića (iguman manastira Visoki Dečani na Kosovu prim. aut.) i protiv Jeremića, Đilasa, Obradovića (neki od opozicionara u Srbiji prim. aut.), Sonje Biserko (predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava prim. aut.) Nataše Kandić (koordinatorka Regionalne komisije za istinu prim. aut.) i još i Angela Merkel kaža da je završeno sa razgraničenjem. Kako ja mogu to?”, upitao je, odgovarajući na novinarsko pitanje, predsednik Srbije pre dva dana prilikom obilaska Vojno tehničkog instituta “Žarkovo” u Beogradu.
Dragan Đukanović, zamenik predsednika nevladinog Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, odnos vrha vlasti prema neistomišljenicima vidi u ključu nečega što je, kako kaže, gotovo folklor na Balkanu pred donošenje nekih krupnih političkih odluka.
“Mislim da se takve poruke, pre svega, šalju glasačima vladajuće koalicije i čini mi se da se zato prešlo na oštriju retoriku”, smatra Đukanović.
Vučićeva vlast neke crkvene velikodostojnike i deo opozicionih lidera targetira zato što ne nude rešenje za Kosovu nego, zapravo, otvoreno zagovaraju zamrznuti konflikt.
Takav koncept, praktično znači zagovaranje politike koja dovodi u pitanje srpske evrointegracije koje su, shodno pravilima pregovora Evrpske unije sa Srbijom o priključenju, uslovljene napretkom u normalizaciji odnosa Kosova i Srbije.
Međutim, u kritici koju upućuju opozicionim liderima iz krugova vlasti i njoj naklonjenih medija, iznose se najteže optužbe poput onih za agenturno delovanje, bez ikakvih ponuđenih dokaza.
Uz to vlast napada i nevladine organizacije i to stavljajući ih u isti koš sa najkonzervativnijim predstavnicima SPC-a, o čemu svedoči i izjava Aleksandra Vučića 7. avgusta. Tada je izjednačio Natašu Kandić, osnivačicu Fonda za humanitarno pravo, organizacije čiji je rad na istraživanju ratnih zločina međunarodno poznat i priznat, sa jednim od najtvrđih nacionalista u vrhu SPC-a crnogorskim mitropolitom Amfilohijem.
“Saglasili se Amfilohije i Nataša Kandić”, kazao je Vučić.
“Apsurd je u tome što predsednik Srbije napada upravo one koji su mu dali podršku za unutrašnji dijalog o Kosovu, koji su podržali briselske pregovore, koji su podržali neko rešenje o Kosovu koje je on zagovarao. Znači, on, u stvari, sada napada sam sebe i totalno uzbunjuje javnost jer ni najpametniji čovek više ne zna šta on misli”, ocenjuje novinarka Suša.
Dragan Đukanović kaže da ima utisak da je povišena politička temperatura u društvu.
“Došlo je do privremenog zaoštravanja i sa jedne i sa druge strane, i od strane Prištine i od Beograda, kako bi se zauzele maksimalističke pozicije. S jedne strane, Priština priča o tome da neće dati ništa, a da će uzeti jug Srbije, izbrisati granicu s Albanijom a, s druge strane, u Srbiji se priča o razgraničenju, što nije kompatibilno sa sadašnjom međunarodnom situacijom. U tom kontekstu možda treba razumeti ovu prenaglašenu atmosferu s kojom se suočavamo”, veruje Đukanović i dodaje da stvari ipak izgledaju tako da će do sporazuma sa Prištinom uskoro doći ili do kraja ove ili u prvim mesecima naredne godine.
Ipak, da su stvari otišle predaleko svedoči i otvoreno pismo deset gradonačelnika opština sa srpskom većinom na Kosovu upućeno Vučiću u kojem apeluju na njega “da ne odustaje od misije spasavanja severa Kosova i Metohije i svega što se spasiti može iz kandži Prištine” a što, kako navode, predlažu Jeremić, Ðilas, Janjić, Trajković i ostali “miljenici i poltroni stranih ambasada”.
A onda sledi rečenica: “A ako do rešenja ne dođe zbog štetočinskog delovanja gore pomenutih, mi ćemo biti prinuđeni da ih potražimo u njihovim kućama i vilama i da ih upitamo zašto su to uradili srpskom narodu”.
“Još samo malo da čekamo i da dobijemo ‘Odjeke i reagovanja’ u Politici i Večernjim novostima, a već imamo njegove ‘bastilje’ – Pink i Happy TV. To je zastrašujuće, ta priča o agenturama, stranim plaćenicima. Za normalnog čoveka to je prešlo svaku moguću meru”, navodi Gordana Suša.
Ovakvo targetiranja pojedinaca tim više čudi što ih je predsednik Srbije najpre pozvao da u unutrašnjem dijalogu o Kosovu, koji je inicirao jula 2017. godine i koji od tada uz bojkot dobrog dela opozicionih partija traje, otvoreno iznesu svoje stavove o ovom pitanju, da bi im sada kada su to učinili bile lepljene etikete izdajnika i neprijatelja Srbije.
