Kosovo ulazi iz jedne političke krize u drugu, piše Gazeta Ekspres i navodi da to guši ekonomiju, za koju se očekuje da će ove godine biti najteže pogođena u poslednjih 10 godina kako kažu ekonomski stručnjaci.
Ekonomisti, kako dalje navodi taj prištinski dnevnik, veruju da će gubici u ekonomiji biti još veći posle pandemije kovid-19, dok su za institucije i političke lidere na Kosovu primarna politička u odnosu na ekonomska pitanja.
Takva situacija, kažu ekonomski stručnjaci, omela je institucije u pronalaženju alternativnih rešenja za pomoć ekonomiji za vreme krize sa pandemijom, dok se sa ovakvom procenom ne slažu zvaničnici razrešene kosovske vlade.
Safet Grdžaljiju, ekspert za ekonomska pitanja, rekao je za Radio Slobodna Evropa da su mnogi ekonomski procesi na Kosovu taoci političke nestabilnosti.
“Svedoci smo gorke stvarnosti stvorene na Kosovu. Mora se priznati da je Kosovo ušlo u ekonomsku krizu. Politička nestabilnost u psihološkom smislu gasi nadu građana. Mnogi su procesi postali taoci takvog političkog diskursa. Ono što najviše zabrinjava je da je i pitanje pandemijeispolitizovano“, kaže Grdžaljiju.
On dodaje da je politička situacija koja preovladava na Kosovu dovela do izostanka izlaznih strategija za probleme sa kojima se suočava privreda tokom pandemije koronavirusa.
“Politika treba da bude u funkciji sanacije, a ne u funkciji protagonizma i iskorišćavanja ove pandemije za populizam. Izazovi su veliki i moramo učiti iz iskustava različitih zemalja. Moramo dati prioritet ekonomiji i ekonomskom razvoju, i samo na taj način negativni efekti se mogu umanjiti“, kaže Grdžaljiju.
MMF: Kosovska ekonomija mogla bi da padne za pet procenata
Na drugoj strani, zvaničnici vlade kažu da političko delovanje ni na koji način nije sprečilo korake koje je trebalo preduzeti tokom pandemije u pogledu ekonomije.
Perparim Krieziu, portparol vlade, rekao je za Radio Slobodna Evropa da su odobrili hitni fiskalni paket u vrednosti od oko 180 miliona eura, koji se provodi, a da je u pripremi drugi paket koji se će se fokusirati isključivo na ekonomski oporavak.
Prema njegovim rečima, ovo pokazuje da Vlada Kosova nije zaboravila na odgovornost koju ima po pitanju ekonomije.
Međutim, Krieziu dodaje da su, da je bila drugačija politička situacija, mogli biti preduzeti efikasniji koraci.
“Da je bilo boljih političkih odnosa nesumnjivo bi delovanje bilo efikasnije u ekonomskom pogledu, ali mi smo radili u polarizovanom ekonomskom okruženju, sa parlamentom koji nije bio spreman da pomogne ekonomiji zemlje kroz saradnju sa Ministarstvom finansija i transfera”, kaže on.
Međunarodne finansijske institucije odobrile su kredite Kosovu za pokriće gubitaka od pandemije COVID-19, ali taj novac se ne može dobiti, jer takvi sporazumi zahtevaju ratifikaciju u Skupštini Kosova i glasove dve trećine svih poslanika.
Vlada je glavni pokrovitelj zakona koji se usvajaju u skupštini, ali nije jasno da li to može sprovoditi razrešena vlada.
Sa druge strane, privredna udruženja na Kosovu zatražila su od kosovskih institucionalnih lidera da se fokusiraju na ekonomiju i njen oporavak nakon prozrokovanih gubitaka.
Prema podacima koje je izneo ministar finansija i transfera Besnik Bislimi u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, gubici su veliki za Kosovo i iznose i do 6 miliona evra dnevno.
Američka privredna komora na Kosovu, saopštenjem za javnost upućenim prošle nedelje, tražila je od institucija zemlje da pokažu snažnu volju i ozbiljnu posvećenost postizanju opšte političke stabilnosti.
“Politička stabilnost je ključna za podsticanje domaćih investicija i privlačenje stranih ulaganja”, navodi se u izjavi Komore.
Bilo je nemoguće rešavanje ekonomskih i socijalnih problema u kosovskoj privredi tokom godina ni sa prosečnim ekonomskim rastom od 4 procenta tokom poslednjih godina.
Nakon pandemije, izgledi za ekonomiju Kosova su sumorni.
Međunarodni monetarni fond predviđa da će nakkon pandemije ekonomija Kosova imati pad od pet procenata.
