Projekat kompanije “Envidity”, američkog generala Veslija Klarka, kojim je planirano preuzimanje četvrtine Kosova za korišćenje uglja, povučen je iz daljeg postupka u Skupštini.
Ispostavilo se da je Vlada podnela Skupštini ovaj projekat bez studije izvodljivosti i bez unapred urađenog nacrta nacionalne strategije za korišćenje lignita.
O ovom poslu pisma je odlučio da otvori Muhamet Mustafa – predsednik Komiteta za ekonomski razvoj u poslednjem zakonodavnom telu, piše Gazeta Fjalja.
On je, za Gazetu Fjalju, rekao da Komisija nije odobrila projekat, ali i da kompanija “SharrCem” nije ispunila ni osnovne uslove.
Komisija ima dve ključne preporuke.
Zatraženo je da Vlada uradi studiju izvodljivosti i da unapred izradi Nacrt nacionalne strategije za eksploataciju lignita.
Nakon toga, vlada se potpuno povukla. Iz postupka su povučena oba projekta.
“Ovim preporukama Vlada je povukla iz svih procedura ovaj projekat,” kaže Mustafa, koji je kritikovao rad prethodne vlade u ovom slučaju.
Mustafa: Korist bi imale određene interesne grupe
Čak je i Mustafa ukazao na sumnju da li da ovaj projekat bude usvojen, ukoliko ne ispunjava osnovne uslove, te da bi to bila prava prilika da korist imaju određene interesne grupe.
“Bilo u politici, bilo na polju biznisa,” rekao je kratko, ne precizirajući koje su te interesne grupe.
“Ponosni smo što je naša najveća prednost ugalj. Verovatno smo među četiri, ili pet zemalja najbogatijih ugljem, ali još uvek nemamo strategiju za korišćenje uglja,” kazao je Mustafa.
Prema Mustafinim rečima, korišćenje uglja, u savremenim uslovima, ima svoje životne sredine, finansijske i tehnološke granice:
“Zato smo zatražili da se izradi studija izvodljivosti za ova dva projekta, da vidimo gde su mogućnosti i ograničenja upotrebe i sa kojom tehnologijom.”
Mustafa je čak predložio da njegov naslednik ne dozvoli da se dobije bilo kakva dozvola, bez ispunjavanja ovih uslova.
Ministarstvo finansija ne zna šta je sa projektima
S druge strane, Ministarstvo finansija, na čijem je čelu Avdulah Hoti, iako je glavni pokretač ovih projekata, ne zna da su projekti “Envidity” i “SharrCem” povučeni iz postupka.
U kratkom odgovoru Gazeti Fjalji, iz Kancelarije za informisanje u tom ministarstvu naveli su da su ova dva projekta u Skupštini na konačnom usvajanju.
“Projekti Envidity-ja i SharrCemm-a tretiraju se u skladu sa relevantnim zakonom o rudama i mineralima od strane Komiteta za PPP, nakon čega se, u okviru procesa, šalju na dalje razmatranje od strane Vlade. Po prijemu odobrenja od strane Vlade, ovi projekti se šalju Skupštini Kosova na konačno usvajanje. Detaljnije informacije molimo potražite u Skupštini Kosova,” navodi se u odgovoru ministarstva.
U međuvremenu, predsednik Komiteta za ekonomski razvoj, Muhamet Mustafa, koji je radio sa ovim projektima, potvrdio je da je Vlada povukla projekte iz procedure, nakon primljenih komentara od strane Komisije.
Vlada nezakonito prosledila Klarkov projekat
Gazeta Fjalja je već pisala da je Vlada Kosova zaobišla zakone na snazi kako bi pogurala projekat za gasifikaciju ugljem na Kosovu kompanije generala Veslija K. Klarka.
“Envidity”, koja se još naziva kompanijom generala Klarka, imala je za cilj da preuzme četvrtinu uglja od kojeg će proizvoditi gas i električnu energiju.
Gazeta Fjalja je došla u posed izveštaja Ministarstva finansija, koji je poslala Komisija za rudarstvo i minerale u vezi sa kršenjem zakona i koracima koji bi morali da se preduzmu sve do njegovog sprovođenja.
U vezi sa projektom “Envidity”, KPMM je zaključio da je najveće kršenje zakona prostor koji je ova kompanija zatražila za eksploataciju uglja. To je, takođe, razlog zašto kompanija “Envidity” nije dobila licencu od 2013. godine, kada je i aplicirala.
Zakonom o rudarstvu i mineralima nijedna stranka ne može da dobije licencu za više od 300 kilometara po kvadratnom metru, dok je projekat Envidity-ja, koji je prosleđen skupštini, sa zahtevom od preko 3.000 kilometra.
“Zakon o rudama i mineralima, član 21, tačka 2.2., navodi da nijedna licenca za istraživanje ne može da bude veća od 100 km, dok tačka 2.5. istog člana navodi da nijedna osoba, kompanija, ne može da poseduje licencu za istraživanje za više od 300 km, dok zahtev kompanije ‘Envidity’ prelazi 3.000 kilometara i ICMM predlaže da se od kompanije zatraži da modifikuje potraživanja u skladu sa Zakonom o rudama i mineralima,” navodi se u izveštaju Ministarstva finansija, čiju kopiju poseduje Gazeta Fjalja.
Ali, čak i da projekat prođe u Skupštini, “Envidity” ponovo mora da dobije licencu od KPMM-a, koji ih izdaje u skladu sa Zakonom o rudama i mineralima.
Dalje, KPMM predlaže da, u slučaju odobrenja zahteva, kompanija bude uslovljena, nakon završetka istraživanja, da limitira zahtev za korišćenje samo na prostoru koji ima dovoljno resursa za razvoj projekta, a da se drugi delovi oslobode u interesu Kosova.
Međutim, KPMM je u istom izveštaju zaključila da će dati licencu Klarkovoj kompaniji, ukoliko to prethodno odluče Vlada Kosova i Skupština. Prema zakonu, kompanija bi trebalo da smanji prostor sa 3.000 na 300 kvadratnih metara kako bi dobila licencu.
Ali, Vlada je prosledila Skupštini (projekat) bez da uopšte uzme u obzir KPMM-a.
Projekat dovodi u rizik vodu i zemlju
U izveštaju Ministarstva finansija do kojeg je došla Gazeta Fjalja, navodi se da ovaj projekat može da dovede do zagađenja voda i zemlje takođe.
Čak u oba slučaja, opasnost od zagađenja do kojih može da dođe je jasna.
Zagađenje voda, prema ovom izveštaju, ne može da se ospori, čak može da bude evidentno tokom vremena.
“Očigledno je da ne može da se negira mogućnost zagađenja površinskih voda i površina, ali prema objavljenim činjenicama, utvrđeno je da od 35 UCG pilotskih projekata, sprovedenih u Severnoj Mitrovici, samo su dva rezultirala kontaminacijom crnih voda,” navodi se u izveštaju.
Pokazalo se da je čak zagađenje zemljišta moguće ovim projektom.
“Može da se zaključi, može da se kaže da je zagađenje sredine od procesa UCG-a moguće, ali ono nije konstantno i nivo zavisi, prirodno, od mogućnosti i profesionalizma u implementaciji…”
Sa druge strane, u izveštaju se, u vezi sa implementacijom, navodi da će “Envidity” sprovesti projekat u dve faze. U prvoj fazi, kompanija namerava da proizvede 1.200 barela po danu, dok je u drugoj fazi cilj 20.000 barela po danu.
“Preduzimač ‘Envidity’, u dokumentima koje je poslao navodi da će ovaj projekat rezultirati izgradnjom kapaciteta za proizvodnju električne energije.”
Kompanija “Envidity” u predstavljenom projektu navela je da će investirati oko 30 miliona evra, dok će kasnije investicije zavisiti od faze projekta i da će upošljavati stotine radnika.
