Skoro dve godine nakon što je Institut za istraživanje ratnih zločina zatvoren, nova kosovska vlada najavila je njegovo otvaranje.
Bivši direktor Instituta Ismet Saljihu vidi potrebu za obnovom ove institucije. Saljihu je kritikovao prošlu vladu jer, prema njegovim rečima, nikada nije bila zainteresovana za jačanje Instituta.
Međutim, bivši kosovski ministar pravde Abeljard Tahiri opravdavajući zatvaranje tadašnjeg Instituta, optužio je Samoopredeljenje da otvaranje institucije može koristiti za zapošljavanje partijskih službenika.
Ministarka pravde Aljbuljena Hadžiju poručila je Tahiriju da ne žuri sa takvim izjavama, rekla je da će prethodno davati procenu trenutne situacije, a zatim će postupiti u skladu sa vladinim obavezama.
Međutim, Fond za humanitarno pravo na Kosovu kaže da Institut za ratne zločine mora imati preciznu misiju.
Bekim Bljakaj pozivajući se na brojne inicijative koje su preduzete radi istraživanja i dokumentovanja ratnih zločina, a koje nisu sprovedene, kaže da bi Institut imao smisla samo ako se ne meša u rad kosovskog tužilaštva.
Institut za istraživanje ratnih zločina osnovan je 2011. godine, a 2018. godine zatvoren je odlukom Ministarstva pravde, otvarajući put formiranju Deprtmana za tranzicionu pravdu u okviru ovog ministarstva.
Prema tvrdnjama nadležnih iz Fonda za humanitarno pravo, koji su od posle rata radili na dokumentovnju ratnih zločina na Kosovu, u poslednjem ratu je ubijeno više od 13.000 ljudi, dok se njih više od 1.000 i dalje vode kao nestali.
Tačno 21 godinu nakon rata, Kosovo još uvek nema zvaničnu arhivu i podatke o ratnoj šteti i zločinima.
