Suvada Zejnilović rodom iz Prištine se prije više od dvadest godina odselila u Sarajevo. Sve do januara ove godine, redovno je posećivala rodbinu na Kosovu.
“Moja djeca i ja imamo samo bosanske pasoše i nismo u mogućosti ove godine apsolutno obići Kosovo i svoje najbliže. Ako se bude morala vaditi viza u Tirani, ove godine ćemo Kosovo zaboraviti,” kaže Suvada.
Njen rođeni brat, Safet Muhović, živi u Prištini i kaže da uvođenje viza direktno pogađa članove njegove porodice koji žive u Sarajevu.
“Niko više od njih ne može da dođe i da doputuje na Kosovo kod mene u goste. Uvođenjem viza, kažnjeni su samo Bošnjaci i Albanci koji tamo žive po 40 ili 50 godina i nemaju druga dokumenta osim bosanskih. Kažnjeni su Bošnjaci jer nemaju rezervnu domovinu i nemaju rezervna dokumenta. Svi Hrvati u Bosni imaju hrvatska dokumenta i skoro svi Srbi u Bosni imaju srpska dokumenta sa kojima mogu da putuju na Kosovo,” kaže Muhović.
Građani BiH koji žele putovati na Kosovo moraju da idu u Tiranu ili Skoplje, u Ambasadu Kosova, i to dva puta. Prvo da podnesu zahtjev za vizu, a zatim još jednom da je podignu. Dobijanje vize za Bosnu podjednako je komplikovano za sve koji poseduju samo kosovska dokumenta.
Petrit Selimi, zamjenik ministra spoljnih poslova Kosova, kaže da ovakve mjere nisu u duhu dobrosusjedskih odnosa, ali da je Kosovo bilo primorano da uvede recipročne mjere.
“I naši građani treba da idu više puta u Skoplje, a ponekad i ne dobiju vizu. Ja sam danas saznao iz Sarajeva, da u jednoj veoma važnoj ljetnjoj školi o Prvom svjetskom ratu, na koju je bilo pozvano više kosovskih studenata, da na kraju više njih nije ni dobilo vize iako su imali sve papire.”
“Čak i ja kao zamjenik ministra kad pokušavam da idem u Sarajevo dobijem vizu na jedan dan. Lakše mi je da idem do Pekinga, nego do Banjaluke”, kaže Selimi.
Selimi kaže da građani Kosova nakon sporazuma o normalizaciji odnosa mogu sa kosovskim ličnim kartama da idu u Srbiju, koja kao i Bosna ne priznaje Kosovo. Dodaje da je problem u odnosima Bosne i Kosova upravo izostanak dijaloga i bilo kakvog pregovaračkog okvira.
Dok su evropske integracije Srbije i Kosova u velikoj mjeri uslovljene uspjehom pregovora u Briselu, iz Kancelarija EU na Kosovu, o postojanju viznog režima između BiH i Kosova, kažu da “ohrabruju regionalne aktere da uklone sve mjere koje otežavaju kontakte među ljudima i ne utiču pozitivno na razvoj regionalne ekonomije i trgovinske razmjene”.
