Ako ste ikada pomešali kukuruzni skrob (gustin) i vodu u razmeri 2:1, mogli ste da primetite jednu vrlo neobičnu pojavu.
Ova zanimljiva mešavina skroba i vode ispoljava svojstva takozvane “nenjutnovske tečnosti” (non-Newtonian fluids), koje se ponašaju kao čvrsta tela ukoliko na njih primenite iznenadnu silu.
Kako je moguće da materija u isto vreme bude i čvrsta i tečna?
Odgovor se krije u majušnim česticama skroba, ravnomerno raspoređenim u mešavini.
Kada se sila primenjuje polako i ravnomerno, one imaju dovoljno vremena da se pomere. U tom slučaju objekat prolazi kroz njih kao što bi prošao kroz vodu.
Ali, kada se primeni iznenadna sila, čestice nemaju dovoljno vremena da joj se sklone s puta. Otuda utisak da je materija čvrsta.
Ono što nenjutnovske tečnosti čini toliko posebnim jeste njihova viskoznost.
Standarne tečnosti poput vode imaju konzistentnu viskoznost, tako da se uvek kreću istim tokom, bez obzira na vrstu sile koja se primenjuje.
Kod nenjutnovskih tečnosti, viskoznost se menja. Ako primenite iznenadnu silu, viskoznost rapidno raste, formirajući polučvrstu površinu.
Šta je moguće raditi na površini nenjutnovskih tečnosti?
Skakati, voziti bicikl, hodati na rukama…
Šta god radili, vodite samo računa o tome da neprestano naglo primenjujete silu. U suprotnom ćete potonuti.