U nedostatku energije i političkih ideja u Evropi prema Balkanu, a posebno u nedostatku političke volje za integraciju ovog regiona u EU u kratkom roku, alternativa stvaranju četiri slobodna prostora na Zapadnom Balkanu ima nekoliko prednosti, posebno političke i one imaju jedan zajednički naziv: suočavanje sa stvarnošću.
1.
2021. godine trojica kamiondžija će biti svedoci osnovnog nivoa slobode na zapadnom Balkanu. Jedan će ući u Srbiji iz Mađarske, a krajnje odredište je Đirokastra. Drugi će ući u luku Drač iz Italije, a krajnje odredište biće grad Bijelina u Bosni i Hercegovini. A treći će iz Grčke ući u Severnu Makedoniju, a krajnje odredište biće grad Nikšić, Crna Gora. Sva trojica kamiondžija, koji uđu s ličnom kartom – pod uslovom da se pridržavaju saobraćajnih pravila – neće ih zaustaviti nijedan službenik bilo koje države kroz koju prolaze (Srbija, Albanija, Severna Makedonija, Kosovo, Bosna i Hercegovina i Crna Gora) do krajnjeg odredišta. Neće se, dakle, zaustaviti na carinama, jer takvih neće biti, a neće se zaustaviti ni na graničnim prelazima, jer će biti više policijskih kontrolnih punktova nego statičkih graničnih prelaza.
Takvu blisku budućnost, koja bi trebalo da se dogodi za dve godine, obećali su predsednik Srbije Vučić, albanski premijer Rama i makedonski Zaev. Njih trojica su ponovili cifru koju su ritualno čuli zvaničnici Svetske banke na Berlinskom procesu da zemlje Zapadnog Balkana prisiljavaju kamiondžije da izgube 26 miliona sati čekanja svake godine na graničnim prelazima. I potpisali su deklaraciju kojom se uspostavlja ono što se na Balkanu popularno zove „mini-šengen“, a koji zapravo treba da stvori zajedničko tržište od šest država Zapadnog Balkana, sa 20 miliona ljudi.
Ne bi se kretala slobodno samo trojica spomenutih kamiondžija na ovom zajedničkom tržištu. Na osnovu četiri evropske slobode koje čine okosnicu osnivanja EU (roba, usluga, kapitala i osoba) jedan nezaposleni iz Podujeva slobodno će raditi u Mostaru, jedan nezaposleni iz Sombora u Valoni i jedan nezaposleni iz Prilepa biće legalno zaposlen u Herceg Novom. U međuvremenu, kosovski preduzetnici će kupiti fabriku mleka u Subotici, ulagači iz Beograda će investirati u kosovski mermer, a Makedonci kupiti hercegovačku vinariju.
2.
Iz današnje perspektive, potpis trojice državnika umesto više nego dobro osmišljen budući projekat može se nazvati naučnom fantastikom.
Kako bi trojici kamiondžija bilo omogućeno nesmetano putovanje, da bi opisana nezaposlena lica mogla raditi sa redovnom dokumentacijom unutar prostora 6BP (šest zemalja Zapadnog Balkana) i da preduzetnici investiraju sa punom sigurnošću u zemljama ovog regiona, moraju se dogoditi barem ove fundamentalne promene.
Prvo je objediniti carinski sistem (do Unije), tako da Srbija smatra sopstvenom carinom Drač, Severna Makedoniju Bosanski Brod i Kosovo onu u blizini Herceg Novog na hrvatsko-crnogorskoj granici.
Drugo, ovo ujedinjenje u upravljanju robom trebalo bi da se odnosi na postupanje sa ulazima ljudi, tako da bi ulaz na prelaz Horgoš, koji razdvaja Mađarsku i Srbiju, bio jedini kontrolni ulaz za građane Tepelene, kao i ulazak u Kakaviju iz Grčke. Ili da građanin Suvereke predoči svoju ličnu kartu u Bosanskom Brodu ulazeći iz Hrvatske i to bude jedina kontrolna tačka dok ne stigne kući.
Tri, ekvivalentnost pravnih sistema tako da radna dozvola zidara iz Mališeva u Novom Sadu, učiteljice iz Užica zaposlene u Gnjilanu i električara iz Bitolja zaposlenog u Podgorici, podrazumevaju prihvatljivo socijalno i penzijsko osiguranje i po državi porekla i po mestu zaposlenja.
3.
Realizacija samo ove tri tačke podrazumeva najmanje dva konceptualna prihvatanja. Prvo, budući da imamo posla sa šest zemalja koje se međusobno poštuju kao jednake, imaju približan nivo vrednosti i stavova i ciljeva, podržanih na relativno približnom nivou društveno-ekonomskog razvoja. I dva, da su ove države spremne da izgrade zajedničke institucije koje će regulisati prostor „četiri slobode“ na Balkanu.
Ali, kao što je vidljivo, mi nemamo jednake zemlje. Srbija ne priznaje Kosovo kao takvo (zbog Republike Srpske) niti Bosne i Hercegovine. Štaviše, mi se ne bavimo približnim nivoom vrednosti i ciljevima šest zemalja Zapadnog Balkana. Kosovo, zarobljena država, još živi u nedovršenom sukobu sa Srbijom, u kojem još postoji javni i institucionalni narativ koji je doveo do okupacije Kosova 1989. godine, tada uspostavljenog aparthejda i pokušaja genocida 1999. godine. Bosna i Hercegovina i dalje deluje prema sporazumu o prekidu vatre (Dejtonski), a ne svom ustavno-pravnom sistemu.
I, prema tome, teško je zamisliti u skoroj budućnosti (2021.) kako se baza podataka o šest zemalja ujedinjuje u jednu ili da šest državnih ministarstava uspostavlja koordinacionu instituciju. Ako je Srbija opredeljena da Kosovo nije deo institucionalne policijske zajednice u Interpolu – dakle ne deli podatke s Argentinom, Južnom Korejom i Tunisom – kako se može opredeliti za institucionalnu policiju na nivou 6BP?
Štaviše, kako će se rešiti oblast sporazuma o slobodnoj trgovini? Danas su države 6BP formalno u zoni slobodne trgovine sa Moldavijom putem CEFTA. Zatim, svako ima sporazum sa EU, a Srbija ovog meseca postaje deo Evro-azijske ekonomske unije. Hoće li Uzbekistanska roba koja slobodno ulazi u Srbiju, ući kao slobodna i u druge države Zapadnog Balkana 2021?
4.
Ne verujem da će trojica kamiondžija iz ove priče uspeti 2021. Oni će biti deo daljeg gubitka od 26 miliona sati godišnje preko graničnih prelaza, jer su ti granični prelazi pokazatelji stanja i odnosa između država i naroda, a ti nisu dobri.
Ali, ipak, mislim da to nije inicijativa koju treba baciti ili zaustaviti. U stvari, nedostatak energije i političkih ideja u Evropi prema Balkanu i posebno u odsustvu političke volje za integraciju regiona u EU otvara mogućnost stvaranja četiri slobodna prostora na Zapadnom Balkanu koja imaju neke prednosti, u prvom redu političke i imaju zajednički imenitelj: suočavanje s realnošću. Realnost je da EU integracije uopšte nisu bliske zemljama Zapadnog Balkana, a stvarnost je da su one obavezne da sarađuju i bez perspektive evropskih integracija.
Nova kosovska vlada poklopiće se sa rođenjem nove politike, što takođe može uticati na “dijalog”. Tačnije, u formuli kako regulisati odnose između Republike Kosovo i Srbije u kontekstu četiri evropske slobode na Balkanu.
Piše: Veton Suroi
Novinar i književnik iz Prištine
