“Mogućnost promene vlasti na miran demokratski način je bila neka vrsta nade ili signala demokratije za ceo region, rekao bih da je to bio signal do dana izbora. Međutim sve što se dešava od tada, sa prebrojavanjem, nekih prigovora na izborne rezultate oko srpskih glasova iz Srbije i oko navodnog trovanja ljudi u Centru za prebrojavanje u Prištini nažalost na neki način, delimično uništava tu dobru poruku demokratije u regionu. Koliko je to opravdano, to je drugo pitanje. Bojim da je ovo manje-više posledica nasleđa nereformisanja izbornog sistema i izbornog prava koje traje od političke krize od 2010.godine“.
Govoreći o rezultatima izbora u srpskim sredinama Veber je kazao da ga ubedljiva pobeda Srpske liste nimalo nije iznenadila. Smatra da je Srpska lista stvorena uz podršku Zapada za određeni period, ali se taj period odužio.
„Činjenica da imamo Srpsku listu je proizvod naše zapadne politike 2013. godine, kada je bilo pitanje da li će se formirati neka lista koja se praktično delegira i formira iz Beograda da posluži svojoj svrsi. Tada je Zapad odlučio da je to neminovno u tom trenutku, ali siguran sam da se nije planiralo da to bude stalno stanje na Kosovu i u srpskoj zajednici. To je svojevremeno bila jedna odluka koja je trebala da služi integraciji Srba na Kosovu u kosovsku državu i politički sistem, ali vidimo da je to postalo trajno stanje“.
Potrebno resetovanje dijaloga
Veber smatra da dijalog Beograda i Prištine neće biti nastavljen bez određenih promena, koje bi trebalo da definiše nova evropska administracija, kao posrednik u tom dijalogu.
„Neće biti nastavka pregovora po mom dubokom uverenju bez nekog suštinskog resetovanja kojim će početi definisanje onoga što nije postajalo tj. pregovaračkih okvira koji će morati da nas vrate tamo gde je politički dijalog počeo, da se jasno zna da to nisu pregovori o statusnom sporu, da je statusni spor rešen. Prema Evropskoj uniji, ako Srbija hoće u EU, ona mora da prihvatiti realnost da se Kosovo neće vraćati, što znači da će Srbija morati u nekom određenom okviru priznati nezavisnost Kosova. Znači, bez ovog okvira, ne vidim kako bi prištinska strana mogla da pristane ili da se privoli da ukine takse i da se ponovo sedne za sto“.
Vašington nema nove inicijative
Komentarišući imenovanje Ričarda Grenela za specijalnog izazlanika Bele kuće za dijalog Beograda i Prištine Veber kaže da to ne znači i veće angažovaje Sjedinjenih Američkih Država u narednom periodu u cilju rešavanja kosovskog pitanja.
„Na Kosovu, u Srbiji i u regionu je imenovanje dva specijalna izaslanika, jednog Metjua Palmera za Zapadni Balkan i drugog Ričarda Grenela za dijalog Beograda i Prištine, interpretirano kao novo angažovanje i da je time stavljen fokus američke administracije na Zapadni Balkan. Međutim, ja bih upravo suprotno to interpretirao. Sama činjenica da paralelno nekoordinisano budu imenovana dva specijalna izaslanika, Metju Palmer, ne kao predstavnik za Zapadni Balkan ne od strane Trampove administracije, nego samo od Stejt departmenta, a Ričard Grenel od Trampove, Bele kuće, po meni je znak da je pažnja američke administracije puno manja ove godine nego ranije. Meni se to više čini kao jedan znak da nemaju više neku novu inicijativu“.
Veber smatra da se Grenel, koji je aktuelni ambasador SAD u Nemačkoj sam nametnuo kao izaslanik američkog predsednika.
„Nemam dokaze, ali slutim da je gospodin Grenel samoinicijativno tražio od gospodina Trampa da bude važan i da možda napreduje u karijeri, ako bude taj koji će inicirati sporazum (između Beograda i Prištine), ali kao što sam rekao, ne vidim veće angažovanje Amerike nego ranije. Zapravo suprotno i ne verujem da gospodin Grenel ima baš tu ekspertizu i razumevanje da on može igrati neku veću ulogu. Sasvim suprotno, vidim da ćemo imati jedinstvo Evropske unije koje nismo imali u vreme gospođe Mogerini“.
Poltika EU u vreme Mogerinijeve bila neodgovorna
Veber smatra da je politika bivše administracija Evropske unije po pitanju Kosova bila više nego neodgovorna.
„To je bilo potpuno privatizovanje evropske politike od strane Federike Mogerini i njenog tima od četri-pet ljudi. To je jedinstveno u istoriji zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, koja nije tako stara, da je glavna visoka predstavnica zadužena za tu politiku potpuno privatizovala pregovarački proces. Potpuno ga je vodila netrasparentno i samim tim postala na neki način zavisnik od dva predsednika pregovarača i vodila taj proces na neki način koji ga je od ranije vodio u krizu, bez principa, demokratskih vrednosti, samo sa ciljem da se postigne dogovor, kakav god“, rekao je Bodo Veber u emisiji Slobodno srpski.
