Kao što je iznenada, kao populističko sredstvo izborne kampanje, 2014. godine objavio da neće biti novih proširenje do kraja mandata aktuelne Evropske komisije, tako iznenadno je predsednik Komisije Žan-Klod Junker (Jean-Claude Juncker) i septembra prošle godine izjavio da bi Srbija i Crna Gora do 2025. godine mogle postati nove članice Evropske unije.
Time je na neki način odredio tempo daljeg širenja Evropske unije i Evropska komisija ga je u tome sledila. Rezultat toga je upravo Strategija o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana, kaže Bodo Veber (Weber), viši saradnik Saveta za politiku demokratizacije iz Berlina.
Radio Slobodna Evropa (RSE) je ekskluzivno objavio da za razliku od nacrta Strategije, njena finalna verzija predviđa jasan mogući vremenski okvir samo za Srbiju i Crnu Goru, dok se za ostale četiri zemlje regiona – Albaniju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Kosovo predviđa perspektiva učlanjenja u EU, ali ne i jasni vemenski rokovi.
Pravno obavezujući sveobuhvatni sporazum između Beograda i Prištine, koji je u nacrtu Strategije bio lociran za kraj 2019. godine, u konačnom tekstu dokumenta nema više takvo oročenje.
Umesto toga u Strategiji se naglašava da treba “hitno zaključiti sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji”.
Ostaje nejasno da li “hitno” može upućivati na datum pre ili posle 2019. godine.
Bodo Veber za RSE kaže da veruje da je ključ u kojem ovo treba čitati u tome da Brisel i Berlin neće čekati toliko dugo – gotovo dve godine – na postizanje pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine nego da će napori verovatno ići ka tome da se do njega dođe ranije.
“Mislim da početak stvarnih pregovora o pravno obavezujućem sporazumu, za razliku od spinova koje sada imamo u Beogradu i Prištini, sigurno neće početi pre nego što dobijemo novu nemačku vladu. A ako je dobijemo u martu ove godine, nisam siguran da je plan da se zaista pregovara tako dugo. Rekao bih, dakle, da je rok za postizanje tog sporazuma do kraja 2019. izbačen iz teksta Strategije jer Berlin i druge evropske prestonice nemaju nameru da te pregovore, koji bi mogli početi kasno ovog proleća, rastežu i da se o tom sporazumu tako dugo pregovara. Moguće je da je taj rok bio suviše dugačak iz perspektive nekih prestonica”, ocenjuje Veber.
On dodaje da izostavljanje vremenskih rokova za druge zapadnobalkanske države, posebno Bosnu i Hercegovinu može da se tumači time da neke važne zemlje-članice EU nisu bile sigurne da se mogu pouzdati u to da će razvoj u tim državama zaista opravdati rokove koji su ranije cirkulisali u nacrtima Strategije.
Veber veruje da će preduslov za stvarni početak finalne faze dijaloga između Beograda i Prištine o pravno obavezujućem sveobuhvatnom sporazumu biti formiranje nove nemačke vlade koje se očekuje u martu mesecu.
“Nemačka će biti jedan, ako ne i najvažniji, faktor koji će, zajedno sa Evropskom unijom, odlučiti šta su uslovi za okvir takvog jednog sveobuhvatnog sporazuma između Prištine i Beograda. Znači, bez Nemačke nećemo to znati, odnosno, tek sa nemačkom vladom će se doći do pozicije Evropske unije o okviru i konkretnom sadržaju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma. Bez tog sporazuma Srbija sigurno neće ući u Evropsku uniju ni 2025, ni 2030, ni 2050. godine”, kaže Bodo Veber.
Na drugoj strani, Suzana Grubješić, generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, ne zna kako da razume to što je kraj 2019. godine izbačen iz Strategije proširenja EU kao kalendarski rok Beogradu za pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, a umesto toga navedeo da taj dokument treba hitno zaključiti.
“To kad se izbriše godina, kad se umesto godine upotrebi neki drugi izraz, može da bude i pre, ali može i posle te godine. Šta znači hitnost? Hitnost može da bude ove godine, hitnost može da bude sledeće ili one tamo. Naprosto, nije mi jasna ta formulacija, a kaže se da sva poglavlja treba da zatvorimo do 2023. godine, što znači i poglavlje 35. Tako da mi nije jasna ta formulacija ‘hitno’. To će nam, nadam se, neko objasniti – zašto se odustalo od kraja 2019. godine, koja se poklapa sa krajem mandata Evropskog parlamenta i Evropske komisije i umesto toga upotrebljena odrednica ‘hitno’. Nadam se da će komesar Johanes Han koji dolazi u Beograd 7. i 8. februara, objasniti koliko je to hitno – ova, sledeća ili neka godina posle 2019”, kaže Grubješić, koju smo pitali veruje li u to da će predsednik Srbije Aleksandar Vučić sa Prištinom potpisati pravno obavezujući sporazum:
“Ne radi se o tome da li ja u nešto verujem ili ne, ali sve ide u pravcu toga da ćemo mi sa Kosovom imati normalizaciju odnosa. Mislim da je to u interesu i Srbije i Kosova i regiona i Evropske unije”, ocenjuje Grubješić.
Novom strategijom proširenja Evropska unija, tu nema nikakve sumnje, želi da se ponovo pozicionira kao glavni akter u regionu Zapadnog Balkana.
“Jer za vreme odstutnosti Evropske unije neki drugi akteri su ovde postali prisutni, neki čak i prisutniji od EU – u političkom, ne u ekonomskom smislu, dakle, i geopolitika je umešala svoje prste, pa se nadam da su se sve kockice složile i da ćemo mi do te 2025. godine postati članica EU”, uverena je Suzana Grubješić.
Strategiju o kredibilnoj perspektivi Zapadnog Balkana Evropska komisija objaviće 6. februara.
