Pokušao je da bude glas razuma i mira u vremenu u kojem je turobna misao rata preplavila državu. U jednoj takvoj strašnoj situaciji, kada je Mostar došao na ivicu kataklizme i Vaha je nastradao.
“Ja se jadno bijedno i žalosno osjećam, doživio sam da u svom grdu, u kojem živim, bude upereno 30-40 pušaka u mene. Ne bih htio da se slike apokalipse grada Vukovara dese ovom gradu. Ne bi tada bilo krivaca, svi bismo bili poraženi” kazao je tada Halilhodžić krajem marta 1992. godine Omeru Vatriću za TV YUTEL.
U momentu jedne velike pucnjave Vaha je vidio da ona dolazi iz pravca njegove kuće pa je sjeo u auto i jurio prema svom domu. Na kružnom toku je ugledao mnoštvo naoružanih osoba.
“Tada sam pokušao uspostaviti vezu komandira čete i rezervne milicije, govorio sam im prestanite pucati, doći će do rata, izginućemo svi… tu mi je familija, tu mi je kuća. Tada je vojnik uperio pištolj u mene i rekao da će pucati ako priđem. Ja sam se nadao da će me prepoznati, da će vidjeti da sam bezopasan, da nisam naoružan… ” pričao je emotivni Halilhodžić.
Vjerovao je u jedinstven Mostar, u slobodu, u jedinstvo svih Mostaraca. U praskozorje krvavih sukoba, kad su zapucale prve puške upozorio je na krvoproliće, stao u odbranu porodice i našao se na nišanu cijevi vojnika nekadašnje JNA. Završio je nesretnim slučajem ranjen u bolnici. Pogledajte izjavu popularnog Vahe za “Yutel” iz bolnice…
