Ustavni sud Kosova je do 29. maja privremeno obustavio sprovođenje dekreta predsednika Hašima Tačija o imenovanju novog mandatara za premijera. Iz ovog suda poručili su danas da se taj slučaj hitno i prioritetno rešava i da će odluka biti doneta nakon ispitivanja svih ustavnih aspekata i tvrdnji zainteresovanih strana.
“Sud je jasno stavio do znanja da se ovim slučajem bavi hitno i prioritetno”, rekao je za Gazeta Ekspres direktor Kancelarije za komunikacije i informisanje Ustavnog suda Veton Dulja.
Ustavni sud nije izneo rok za konačnu odluku po tom pitanju. Kako je navedeno, meritorna odluka će biti doneta nakon ispitivanja svih ustavnih aspekata tvrdnji zainteresovanih strana.
“Ovaj slučaj se razmatra. Meritorna odluka u vezi sa zahtevom u celini biće doneta nakon što Sud ispita sve ustavne aspekte zahteva zainteresovanih strana”, navedeno je u odgovoru Ustavnog suda.
Takođe, iz Suda su poručili da je rok za podnošenje mišljenja o dekretu kosovskog predsednika za formiranje nove vlade istekao 8. maja.
“Svoje komentare u vezi sa osnovanošću zahteva, do 8. maja, roka koji je Sud odredio, podneli su: predsednik Kosova Hašim Tači, predsednik Skupštine Kosova Vjosa Osmani, v.d. premijera Aljbin Kurti, Ombudsman, zamenik predsednika skupštine iz Pokreta Samoopredeljenje Arberie Nagavci, poslanička grupa Demokratskog saveza Kosova (DSK), poslanik DSK Arban Abraši, poslanici Skupštine Kosova iz Alijanse za novo Kosovo Bedžet Pacoli i Mirljinda Sopi Krasnići, podržani od strane poslanika iz Socijaldemokratske Inicijative Endrita Šalje, Hadžija Šalje i Aljbuljene Baljaj Haljimaj”, navedeno je u odgovoru Ustavnog suda.
Odlukom Ustavnog suda biće razjašnjeno da li parlamentarna većina može da formira novu vladu bez pobednika na izborima ili da li to pravo pripada isključivo onima koji pobede na izborima.
Stručnjaci za pravna pitanja ocenili su da će Ustavni sud doneti odluku pre kraja maja.
Ehat Miftaraj iz Kosovskog inistituta pravde istakao je da Ustavni sud može doneti i presudu koja neće dati za pravo ni predsedniku Kosova ni Samoopredeljenju, već postaviti zakonski rok za pobedničku stranku da ostvari pravo na formiranje vlade.
“Uzimajući u obzir da Ustavni sud sada ima praksu izgrađenu na osnovu prethodne odluke iz 2014. godine, u pogledu formiranja vlade, bilo bi očekivano i prirodno da odluči u razumnom roku, što znači pre 29. maja. Uzimajući u obzir činjenicu da su u ovoj spornoj fazi pitanja vezana za zakonski rok do kada pobednička stranka mora da imenuje kandidata za premijera predsedniku, kao i pravo i obavezu pobedničke stranke da prolongira to u nedostatku dovoljno glasova i partnera za formiranje vlade, Ustavni sud bi lako mogao doneti presudu koja istovremeno ne može dati pravo niti osporiti ni stavove javnosti ni predsednika i čak ni Samoopredeljenja ni strankama koje su već postigle dogovor o formiranju nove vlade, tako što će postaviti zakonski rok u kojem pobednička strana može ostvariti svoje pravo na formiranje vlade, a ako to ne bi bilo moguće, da se pređe na drugi krug”, ocenio je Miftaraj.
Prema njegovim rečima, treba razmotriti član 82 ili član 95 Ustava Kosova i koji će stav Ustavnog suda biti po tom pitanju.
“Biće važno videti stav Ustavng suda u vezi sa tim da li zemlja treba da ide na izbore prema članu 82 ili da član 95 Ustava bude sproveden i nastavi se se formiranjem nove vlade na osnovu izbora od 6. novembra 2019.”, naglasio je Miftaraj.
Politički analitičar Mazljum Baraljiu istakao je da Ustavni sud mora odlučiti pre 29. maja, jer je to krajnji rok za odluku o podnesenom zahtevu.
“Postoji mogućnost da odluče pre ovog datuma i mora se dogoditi pre ovog datuma, jer je 29. maj poslednji datum koji je postavljen kao rok i znajući da sa stanovišta Suda, bez sumnje ovo nije težak slučaj, već slučaj koji ima odgovor i koji neće zahtevati dodatno vreme i dodatnu posvećenost suda može se očekivati odluka i pre pre ovog datuma”, dodao je Baraljiu.
Prema njegovim rečima, mnoge odluke Suda u poslednjih nekoliko godina izazivale su dileme i nesuglasice, zahtevajući da bilo koji politički tabor donosi odluku potpuno nezavisnosno.
“Imajući u vidu višegodišnje iskustvo ovog suda, uzimajući u obzir različite političke i nepolitičke tabore i verovanja građana Kosova, bilo je raznih uticaja. Drugo pitanje je što su odluke ovog suda izazivale dileme i čak dugoročne nesuglasice među građanima, a neki od njih i sada imaju dileme”, ocenio je Baraljiu.
Nakon što Samoopredeljenje nije podnelo ime kandidata za premijera, na osnovu zahteva kosovskog predsednika, on je to pravo preneo drugoj stranci sa izbora od 6. oktobra, od koje je zatraženo da dokaže da li ima glasove potrebne za izglasavanje nove vlade.
Taj dekret predsednika Kosova poslat je na tumačenje Ustavnom sudu od strane Pokreta Samoopredeljenje, dok su oni takođe zatražili mišljenje i od Venecijanske komisije.
