Ideja da se živi nekoliko stotina godina nekada se smatrala samo fantazijom milionera, ali naučnicikoji se bave starenjem veruju da su na ivici stvaranja pilule koja bi omogućila ljudima da žive 200 ili više godina.
Napredak medicine u poslednjih sto godina znači da ljudi u razvijenim, bogatim zemljama imaju očekivani životni vek od 80 godina, što je skoro duplo više od prosečnog životnog veka na prelazu iz 19. u 20. vek.
Bolja ishrana, čista voda, bolji higijenski uslovi i veliki napredak u medicini ključni su faktori za produženje života ljudi. Najstarija poznata ličnost – Francuskinja Žana Kalment, koja je krajem 19. veka kao devojčica prodavala platna Vinsentu Van Gogu, živela je 122 godine i umrla je 1997.
Postoji određena rasprava o tome da li ljudi mogu prirodno da žive mnogo duže od tog doba, ali se zato sve nade polažu u nauku koja bi trebalo da omogući da životni vek čoveka bude mnogo duži nego što je to danas moguće.
Dr. Endrju Stil, britanski kompjuterski biolog i autor nove knjige o dugovečnosti, rekao je za Dejli mejl da ne postoji biološki razlog zbog kojeg ljudi ne bi mogli da dožive 200 godina. On veruje da će doći do revolucionarnog prodora u vidu leka koji će eliminisati takozvane zombi ćelije u telu, za koje se smatra da su jedan od glavnih krivaca za propadanje tkiva i organa sa godinama.
Pilule koje izbacuju ove ćelije iz ljudskog tela već se koriste u ispitivanjima na ljudima i mogle bi da budu dostupne na tržištu za deset godina, smatra dr Stil, koji je uveren da neko čitajući ovaj tekst sada, uz pomoć leka, mogći da živi do 150 godina.
Pravi ključ za dugovečnost
Još jedna oblast od interesa za naučnike koji se bave pitanjima protiv starenja je istraživanje DNK gmizavaca i drugih hladnokrvnih životinja. Stručnjaci sa Državnog univerziteta u Mičigenu počeli su da istražuju različite vrste dugovečnih gmizavaca i vodozemaca, uključujući krokodile, daždevnjake i kornjače koji žive i do 120 godina. Nadaju se da će otkriti delove DNK na koje bi moglo da se deluje kod ljudi.
Neki stručnjaci, međutim, veruju da bi iskorenjivanje velikih “ubica” – raka, demencije i srčanih bolesti – moglo biti pravi ključ za dugovečnost.
Dr. Stil, kaže da veruje da ne postoji apsolutno ograničenje koliko dugo možemo da živimo.
“Svakih nekoliko godina imamo nove studije koje donose neku fundamentalnu granicu čovekovog životnog veka, ali u svima njima nedostaje jedan ključni deo: a to je činjenica da nikada ranije nismo pokušavali da lečimo proces starenja. Ne vidim nikakav fizički ili biološki razlog zašto ljudi ne bi mogli da žive do 200 godina. Izazov je da li se biomedicinska nauka može dovoljno razviti da to omogući”, zaključuje on.
Neki stručnjaci smatraju da bi ljudi mogli prirodno da žive 150 godina da nema hroničnih bolesti, a jedan od njih je i dr Petar Fedičev, ruski molekularni fizičar koji je na čelu biomedicinske kompanije Gero.
Njegova kompanija analizirala je genetske podatke pola miliona Britanaca da bi postigla cilj kompanije da “hakuje proces starenja”, kako ga oni zovu. Gero naučnici su koristili instrument pod nazivom DOSI (indikator dinamičkog stanja organizma) koji uzima u obzir uzrast, bolest i faktore načina života kako bi otkrili koliko je telo zapravo otporno i koliko dobro može da se oporavi od bolesti ili povrede. Koristeći matematičke modele, instrument je izračunao da je maksimalna starost tela – ako se ne promeni lekovima ili genskom terapijom, između 120 i 150 godina.
Ovo otkriće objavljeno je u studiji objavljenoj prošle godine u časopisu “Nature Communication”. Međutim, dr Fedičev upozorava da bi produženje životnog veka bez poboljšanja kvaliteta života bilo besmisleno jer bi izuzetno stari ljudi bili veoma osetljivi i podložni bolestima, a to nas vraća na činjenicu da će novi lekovi biti od vitalnog značaja u traženju večne mladosti.
Stareće ćelije, koje se nazivaju i “zombi ćelije”, su ostarele ćelije koje vremenom prestaju da se dele, akumuliraju i luče supstance u telo koje ubrzavaju proces starenja.
Stručnjaci veruju da mlađi ljudi sa zdravim imunološkim sistemom imaju veću sposobnost čišćenja oštećenih ćelija, ali kako ljudi stare, one se više ne uklanjaju tako efikasno i počinju da se akumuliraju, izazivajući potencijalne probleme. Oni smatraju da bi se ljudska ćelija, kada bi se stavila u petrijevu posudu, podelila oko 50 puta pre nego što bi prestala da se deli, za razliku od ćelija galapagoske kornjače koja živi i do 120 godina, koja se deli više od stotinu puta.
Istraživanje o takvim dugovečnim gmizavcima može pomoći naučnicima da bolje razumeju kako stare ćelije ljudskih ćelija. Od 1960-ih, naučnici su znali da kako starimo, akumuliramo sve veći broj ovih ćelija, ali nije bilo jasno da li su one samo proizvod starenja ili su one uzrok starenja.
Do revolucionarnog otkrića došlo je 2016. godine kada su naučnici uklonili ove ćelije sa miševa, koji imaju kratak životni vek i niz bolesti povezanih sa uzrastom, ubrizgavanjem sintetičkog leka pod nazivom AP2018, koji je produžio životni vek miševa za 35 odsto.
Ovo sugeriše da stare ćelije stoje iza procesa starenja. Od tada je niz drugih studija potvrdio značaj ovih ćelija u procesu starenja.
izvor b92.net
