Moj deda je bio poljoprivrednik, ali bez obzira na to, baka je svakog dana peglala njegovu radnu odeću. Pravila je svoj domaći rastvor u staklenoj bočici, poprskala bi dedine pantalone, raširila na stolici nekoliko minuta da se malo osuše, a zatim bi ih ispeglala.
Video sam to u detinjstvu i mislio sam da to čini i svaka druga starica. Ali kako su godine prolazile, shvatio sam da to nije slučaj. Kada sam imao 13 godina, pitao sam se zašto to moja baka radi svakog dana, pa to su obične radne pantalone! Nisam razumeo zašto je trošila toliko truda i vremena na nešto što će se uskoro ponovo zaprljati. Retko ko ga je viđao tokom dana, osim moje bake i možda nekoliko ljudi iz komšiluka.
Pitao sam se zašto baka nije svakodnevno sređivala moju odeću, nego samo dedinu. Nisam mogao da izdržim, pa sam je jednog dana zamolio da mi objasni.
– On je najlepši čovek kojeg je Bog ikada stvorio. On je moj najbolji prijatelj i ljubav mog života. Uvek želim da izgleda lepo i uredno, jer nikad se ne zna na koga bi mogla naleteti – odgovorila je moja baka.
Dugo sam razmišljao o bakinim rečima. Moj deda mi se nije činio najlepšim čovekom na svetu. Bio je nizak, mršav, sa ne preterano širokim ramenima. Kosa mu se proređivala, a veštački zubi nisu izgledali baš lepo kad bi se osmehnuo.
Nosio je naočare prevelike za njegovo lice, a njemu je bilo važno samo da kroz njih vidi šta ga zanima.
– Kako bi neko mogao da misli da je on najlepši čovek na svetu! Pitao sam se.
Ponovo sam otišao do bake i zamolio je da pažljivo prouči mog dedu, jer mi se nije činio najlepšim na svetu. Moja baka je počela da se smeje toliko da je na trenutak izgledala kao neka nestašna devojčica.
– Te bore oko očiju nisu uvek bile tu, a sećam ga se kada je imao prave zube. Ima najlepše plave oči koje sam ikada videla. Iste su boje kao nebo, neposredno pre zalaska sunca. Celo lice mu blista kad se smeje, a glas je toliko smiren i moćan da ga svi slušaju kada govori. Želim da izgleda lepo i da se oseća dobro. Svakodnevno sređujem njegovu odeću, jer sam se zbog njega osećala lepo i dobro svih ovih godina. To je čovek vredan poštovanja, objasnila mi je baka.
Ove reči su mi često padale na pamet. Gledao sam kako baka i deka stare zajedno, a kada sam napunio 30 godina, napokon sam shvatio o čemu priča moja baka. Kad nekoga volimo duboko i iskreno, onda je ta osoba najlepša na svetu. To je prava ljubav!
