Kosovsku javnost i političku scenu uzburkala je odluka Državnog saveta za procenu kvaliteta pri Agenciji za akreditaciju da ne akredituje tri javna univerziteta na Kosovu – i to u Prizrenu, Peći i Južnoj Mitrovici.
Ovi univerziteti nisu prošli procenu međunarodnih stručnjaka i to znači da na njima neće biti upisa novih studenata u narednoj akademskoj godini 2019/20, dok će tekući studenti nastaviti studiranje. Međutim, ukoliko u roku od godinu dana ne ispune zadate standarde i nakon druge negativne ocene, njima preti potpuno zatvaranje.
Preporuku o neakreditovanju dali su međunarodni stručnjaci nakon procene o ispunjavanju novih standarda koje je Agencija usvojila u septembru prošle godine. Odluka Saveta nije konačna i predstoji žalbeni proces, ali se može promeniti jedino ukoliko se ustanove greške ili uoče elementi koji se nisu uzeli u obzir.
Ured Evropske unije (EU) na Kosovu saopštio je da je odluka Državnog saveta teška, ali fer i u skladu sa mandatom Agencije u obezbeđivanju kvalitetnog obrazovanja. Oni su pozvali sve aktere na Kosovu da je poštuju, naročito one na političkom nivou, dodajući da će ovo otvoriti put poboljšanju kvaliteta obrazovanja.
Sa odlukom se, međutim, ne slažu univerziteti i premijer Kosova.
Univerziteti u Prizrenu i Peći “Ukšin Hoti” i “Hadži Zeka” reagovali su putem saopštenja za medije, navodeći da je takva odluka neprihvatljiva.
Na ovakvu odluku je oštro i reagovao premijer Kosova Ramuš Haradinaj, navodeći da je ona neprihvatljiva i da se njome uskraćuje pravo upisa studenata na fakultet, pogotovo onih iz siromašnih porodica koji nemaju uslove da studiraju u Prištini ili na privatnim univerzitetima.
Na konferenciji za novinare danas Haradinaj je rekao da ovo pitanje mora da se reši što je pre moguće.
“Ovo što se dešava je vrsta zločina. Možda postoje i dalavere (podvala) sa privatnim univerzitetima, da se u ime kvaliteta zatvore javni univerziteti, kako bi studenti onda otišli u privatne. Ovo nije u redu. Znam da mogu da nas kritikuju, da se radi o nezavisnoj instituciji, da se radi o kvalitetu. Ali vidimo kakva je to mafija u mnogim nezavisnim institucijama”, kazao je Haradinaj.
Rukovodilac Državnog saveta za procenu kvaliteta Gazmend Ljuboteni izjavio je za Radio Kosovo 2 da politički pritisak ne može da promeni odluku Agencije.
“Agencija za akreditaciju je nezavisna institucija koja na nezavistan način donosi odluke i s toga politički uticaji ne bi trebali da postoje. Nama je cilj poboljšanje kvaliteta visokog obrazovanja. Ne trebaju da nas smatraju policijom koja nekoga kažnjava, već je naš cilj da unapredimo kvalitet a kako bi sve institucije, bilo privatne ili javne, pružile visok kvalitet studiranja našim studentima, iz koje god zajednice dolazili”, kazao je on.
Ljuboteni je objasnio da su u septembru prošle godine usvojeni novi standardi na osnovu evropskih praksi na osnovu kojih se sada radi. Međunarodni stručnjaci su analizirali upravo ispunjenje tih standarda, bilo da se radi o strategijama ili o organizaciji menadžmenta.
Studentske organizacije, kao što je ona o povećanju kvaliteta u obrazovanju, su takođe tražile od premijera Kosova da se ne meša u rad Državnog saveta za procenu kvaliteta.
Stručnjak za obrazovanje Dukađin Pupovci kazao je da ovakva odluka kosovske agencije treba da služi kao opomena, a u cilju poboljšanja kvaliteta. On podseća da su se univerziteti na Kosovu “otvorili” tokom predizbornih kampanja i da im je cilj pre svega bio, kako tvrdi, da se dobije glas birača.
“Na univerzitetima je bilo zloupotreba od strane političkih struktura prilikom zapošljavanja, imenovanja u odborima i ovo što se danas dešava je posledica toga kako su dosadašnje vlasti tretirale univerzitete”, kaže Pupovci.
Ministar obrazovanja Šućri Butući izrazio je nadu da će Vlada da poduzme potrebne korake u skladu sa odlukom Državnog saveta.
Inače, na osnovu objavljenih informacija, broj studenata na prizrenskom univerzitetu 2018. godine bio je oko 17.000, a na mitrovačkom oko 900. Informacije o broju, međutim, nisu dostupne za univerzitet u Peći. Na univerzitetima u Prizrenu i Peći se, pored studija na albanskom, na određenim smerovima odvijaju i studiji na bosanskom i turskom jeziku.
