Na Kosovu se inače nastavni sistem pored albanskog odvija i na srpskom, turskom i bosanskom jeziku, na svim nivoima. Kosovski zakoni garantuju jednako obrazovanje za sve zajednice na Kosovu, što znači da svako dete ima pravo da uči na svom maternjem jeziku.
Postoje 28 osnovnih i 14 srednjih škola gde se u jednom školskom objektu odvija nastava na tri jezika, na albanskom, turskom i bosanskom jeziku.
Škole u srpskim sredinama na Kosovu rade po planu i programu Republike Srbije, što je predviđeno i kosovskim zakonima. Što se tiče ostalih nastavnih procesa, oni se odvijaju po kosovskom planu i programu i svi udžbenici koji se štampaju na Kosovu od prvog do devetog razreda dele se besplatno učenicima svih zajednica. Srednje obrazovanje po zakonu još uvek nije obavezno i s toga udžbenici nisu obezbeđeni. To je ujedno i problem za pojedine škole.
U srpskim sredinama na Kosovu nastava se odvija po planu i programu Republike Srbije, a jedan od najvećih problema sa kojima se suočava nastavni kadar je nedostatak savremene kabinetske nastave. To je zbog toga što se od 1999. godine, u jednoj zgradi nalaze i po tri škole, te se nastava odvija u dve smene, jer nema dovoljan broj prostorija za sve učenike.
Duško Maksimović, stručnjak za obrazovanje, koji je donedavno bio i samostalni savetnik za obrazovanje na Kosovu Vlade Srbije, u izjavi za Radio Kosovo 2 objašnjava da u pojedinim srednjim školama nedostaje i stručno usavršavanje, odnosno praksa. Ipak, on napominje da nedostatak kabinetske nastave i prakse ne utiče na kvalitet obrazovanja učenika na Kosovu. Ministarstvo obrazovanja Vlade Srbije, tokom jedne školske godine, vrši nekoliko puta proveru znanja kroz razna takmičenja.
“Naši učenici idu na takmičenja, od školskog do okružnog, pa onda idu i na republičko takmičenje, gde postižu izuzetne rezultate. Slobodno mogu da kažem da preko 70% naših djaka upisuje visoke škole i fakultete, bez obizra da li su oni u Nišu, Kragujevcu, Beogradu ili Mitrovici. Tamo pokazuju, svoje znanje, znači oni su osposobljeni za dalje školovanje”, kaže Maksimović.
I direktorka srednje Trgovinsko-ekonomske škole u Lapljem Selu Dragica Mitić ističe da njihovi đaci dobijaju adekvatno obrazovanje, uprkos tome što se nastava odvija u otežanim uslovima.
“Svi naši učenici, kasnije na fakultetima, pokazuju dobre rezultate, jer mi se trudimo da im obezbedimo kvalitetnu nastavu. Improvizijuemo kabinete, skoro smo opremili jedan kontejner sa komijuterima”, navodi Mitić.
U opštinama na Kosovu gde Srbi čine većinu ima i dovoljno učenika koji pohadjaju osnovne i srednje škole. Školske 2017/2018 godine samo u prvi razred na teritoriji opštine Gračanica, upisano je oko 400 mališana. U Gračanici funkcioniše devet srednjih i osam osnovnih škola, kao i tri predškolske ustanove.
Problemi u nastavi na bosanskom i turskom su drugačije prirode.
Nastava na bosanskom i jeziku odvija se na svim nivoima, od predškolskog do unverziteta, i ona je organizovana uglavnom u regionima gde žive pripadnici bošnjačke zajednice, u Prištini, Mitrovici, Peći i Prizrenu.
Nastava na bosanskom jeziku na Kosovu pokrenuta je nakon rata, i ona se od samog formiranja suočava sa brojnim problemima, pre svega sa nedostatkom udžbenika.
U osnovnom obrazovanju trenutno najviše nedostaju sekundarni udzbenici, poput radnih listova, gramatike, te lektire i ostali pomoćni udžbenici, dok za učenike srednjih škola nikada nema udžbenika pa se profesori snalaze, koristeći se literaturom iz regiona.
Drugi problem je nestručan nastavni kadar.
Nastavnici i profesori u pojedinim slučajevima predaju više predmeta a za koje nisu kvalifikovani, kako bi popunili normu. U nižem osnovnom obrazovanju je situacija popoljšana otvaranjem smera na Edukativnom fakultetu, čime je stvorena mogućnost obrazovanja.
Međutim, trenutno gorući problem je sve manji broj bošnjačkih učenika a zbog čega pojedinim školama preti i gašenje. Razlog takvog stanja je i dalje prisutno iseljavanje Bošnjaka ali i odluka roditelja da svoju decu upisuju u druge nastave, uglavnom na albanskom jeziku.
Primera radi, po formiranju nastave na bosanskom jeziku u južnom delu Mitrovice je u osnovnoj i srednjoj školi bilo je oko 190 učenika, dok danas nastavu pohađa svega njih 20. Prema rečima prosvetnih radnika, rad sa malim brojem učenika dodatno otežava proces nastave, što potvrđuje i profesorica Emina Džemajlji.
“Ono što svake godine potenciramo kao problem jeste mali broj učenika. Ove školske godine u desetom razredu imamo samo dvije učenice”, kaže ona.
Nebija Aljilji predsednik nevladine organizacije “Edukator” kaže da ne može biti zadovoljan stanjem u nastavi jer postoje problemi koji pokušavaju da devalviraju celokupan proces nastave na bosanskom jeziku.
“Pokušavamo da se individualno organizujemo, da damo veći maksimum i veći podsticaj deci da bismo postigli bolji rezultat. Nadamo se da ćemo u periodu pred nama podići stručni nivo na veći stepen”, kazao je on.
Postoji problem i da se bošnjački učenici upisuju u nastavi na albanskom, kao što je slučaj sa Ljubiždom, gde u osnovnoj školi “Ekrem Redža – Drini”, nastavu pohađa svega sedam učenika u 5. 6. i 7. razredu. Prema zvaničnicima, do ovakve situacije je došlo zbog odluke bošnjačkih roditelja da mahom svoju decu upisuju u nastavi na albanskom jeziku. Roditelji uglavnom ne žele da govore o tome.
Direktor škole, Senad Neziri u izjavi za RTK je kazao da ukoliko se nastavi sa ovakvom situacijom, može se očekivati gašenje nastave na bosanskom jeziku.
Nastava na turskom jeziku na Kosovu odvija se od 1951. godine. Nekada je na Kosovu bilo 12 osnovnih škola sa nekoliko hiljada učenika, dok je danas situacija drugačija.
Nastava na turskom jeziku odvija se u Prištini, Prizrenu, Mamuši, Gnjilanu i Dobroćanu.
Nastava na turskom jeziku u Prištini odvija se u osnovnoj školi “Eljena Đika” koja broji oko 200 učenika, i u srednjoj gimnaziji “Sami Frašri” sa oko 80 učenika.
Zamenica direktora osnovne škole Agnesa Rašit-Globoder kaže da zadnjih godina broj učenika konstantno raste, a njima nastavu drži 18 nastavnika. Problema sa udžbenicima nema, ali to je problem u srednjoj školi gde se uglavnom knjige fotokopiraju.
“U poslednje tri godine Agencija za saradnju i razvoj Turske ‘TIKA’ renovirala je skoro sve učionice i opremila ih modernim sredstvima radi efektivnijeg obrazovanja”, kazala je ona.
Zbog velike koncentracije turskog stanovništva u Prizrenu se nastava odvija u šest osnovne i četiri srednje škole i broje oko 1,500 učenika.
Akif Gaši, predsednik udruženja nastavnika na turskom jeziku Kosova kaže da je generalno stanje u školama zadovoljavajuće.
“U Gnjilanu međutim broj učenika je u padu”, kaže koordinator obrazovanja na turskom Berat Dindar. Razlog tome je, kako dodaje, migracija turske zajednice i nedostatak perspektive u toj opštini. Ukupno je 25 učenika na osnovnom i srednjem nivou a problemi su vezani sa nedostatkom udžbenika.
U Mitrovici ove godine nije upisan ni jedan đak prvak.
Što se tiče romske zajednice, Romi se školuju zavisno od toga u kojoj sredini žive, na albanskom ili srpskom, ponekad i na bosanskom. Ova zajednica ima pravo da se školuje na svom jeziku, ali ne postoji izdvojeno obrazovanje zbog nedostatka kadra.
U Prizrenu se od 2011. sprovodi projekat o fakultativnoj nastavi na romskom jeziku u četiri osnovne škole. Iako ova nastava nije obavezna, interesovanje romske dece da nauče romski jezik i više o romskoj kulturi iz godine u godinu raste, kaže učitelj Nedžip Menekše.
„Upseh postoji, i primećuje se da Romi ne žele da zaobrave svoj maternji jezik i žele da pohađaju ovu nastavu. Treba da se zaposli još učitelja romskog jezika i da se poboljša infrastruktura a kako bi se osigurali uslovi za održavanje nastave romskog jezika“.
U Đakovici i Uroševcu je fakultativna nastava u stagnaciji a zbog niske isplate učiteljima koja iznosi 40 evra. Iz Ministarstva za obrazovanje rekli su da se radi na rešavanju ovog problema.
U saradnji sa civilnim društvom, ovo Ministarstvo takođe radi na dopuni Administrativnog upustva iz 2017. o osnivanju i funkcionalizaciji nastavnih centara . Predviđa se izdavanje licenci i institucionalizacija oko 40 nastavnih centara od kojih će koristi imati 2500 romskih učenika, kaže Isak Skenderi, direktor organizacije Glas Roma, Aškalija i Egipćana
Ovi centri će funkcionisati na osnovu školskog sistema a finansiraće ih spoljni donator. Glavni izazov je upravo sprovođenje u praksi ovog uspustva.
Romi se u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom školuju na nematernjem jeziku – srpskom, iuglavnom pohađaju i dopunske časove, kaže tutor Adrian Emini iz nastavnog centra u selu Prilužje.
„Naš cilj je da deca putem igre nauče slova, brojeve i tablicu množenja. Naša deca kad krenu u školu ne znaju srpski jezik i dok ne pređu u drugi razred oni su u gubitku. Ali, deca koja ovde dođu nauče jezik i kroz dopunske časove prevazilaze probleme i bolje shvataju lekcije“.
Inače, Fond za obrazovanje Roma iz Mađarske u saradnji sa kosovskim Ministarstvom obrazovanja putem projekta EUSIMRAES 2 već godinama deli 500 stipendija učenicima srednjih škola iz RAE zajednice.
Učešće dece iz RAE zajednica u osnovnom obrazovanju iznosi 85 posto, a u nižem srednjem obrazovanju je 65 posto. Oko 30 posto završi višu srednju školu.
Strateški plan obrazovanja na Kosovu 2017 – 2021 i Strategija za uključenost RAE zajednice u kosovsko društvo 2017 – 2021 predviđaju olakšavajuće mere za učešće ovih zajednica u osnovnom i srednjem obrazovanju. Poslednjih godina uočen je i porast romskih studenata na visokom obrazovanju.
