Evropska strana je najavljivala intenzivnu “završnu” fazu u pregovorima Beograda i Prištine, te je 2018. godina u Briselu smatrana “godinom dijaloga u punoj brzini”.
Odnosi Srbije i Kosova, u okviru pregovora koji imaju za cilj normalizaciju, su u nekoliko navrata bili na nizbrdici. Nedavno je došlo do kulminacije, s tim da budućnost celog procesa ostaje nepoznata, kako u smislu nastavka dijaloga, tako i u smislu postizanja očekivanog istorijskog sporazuma između dvojice predsednika.
Nedavna odluka kosovske Vlade da uvede tarifu na robu uvezenu iz Srbije (i iz BiH) je izazvala novu tenziju u ionako zategnutim odnosima između Prištine i Beograda. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kazao da će se vratiti za pregovarački sto jedino kada Vlada u Prištini povuče odluku. Pored velikog pritiska iz Brisela da povuče odluku, kosovska vlada je otišla korak dalje, i povisila tarifu na 100 odsto, što je dodatno otežalo celokupnu situaciju.
Sa druge strane, Kosovo je još jednom doživelo neuspeh u nastojanjima da postane članica u međunarodnim organizacijama. U utorak je odbijen zahtev za prijem zemlje u Interpol. Prištinski političari su za neuspeh direktno optužili beogradske vlasti i njihovu kampanju protiv prijema Kosova u ovu organizaciju.
Zaoštrena retorika na relaciji Beograd-Priština, u svetlu nedavnih događaja, otežava nastojanja evropske strane da ubrzo postigne sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
Evropska unija smatra da bez obzira na sve, kako Srbija tako i Kosovo, moraju ispuniti obaveze prema dijalogu. Maja Kocijančič, portparolka visoke predstavnice EU Federice Mogherini, je upozorila da je “normalizacija odnosa direktno povezana sa konkretnom perspektivom za aspiracije u EU”.
“Kako je visoka predstavnica Federica Mogherini naglasila nakon posljednjeg sastanka na visokom nivou, održanog 8. novembra, Kosovo i Srbija moraju obezbediti okruženje koje pogoduje dijalogu i da se uzdrže od reči, akcija i mera koje su u suprotnosti sa duhom normalizacije”, izjavila je Kocijaničič.
Međutim, poznavaoci prilika smatraju da će poslednja dešavanja imati ozbiljne posledice u procesu dijaloga.
Kristof Bender iz Instituta ESI (European Stability Initiative) je mišljenja da su poslednjim postupcima stvari izmakle, te da se smanjuju šanse da dođe do dogovora.
“Problemi sa CEFTA kao i neuspeh Kosova da se priključi Interpolu, potvrđuju da ne postoji poverenje među političkim liderima Kosova i Srbije. U takvim okolnostima postizanje bilo kakvih opipljivih rezultata i njihovog pravilnog sprovođenja izgleda vrlo malo verovatno”, tvrdi Bender.
Igor Solteš, poslanik u Evropskom parlamentu i izveštač za Kosovo u ovoj instituciji, smatra da će vreme pokazati kakve će posledice imati poslednji postupci.
“Naravno, nije dobro da jedna zemlja deluje protiv druge na bilo koji način, jer takvo ponašanje svakako ne utiče pozitivno na odnos između njih. Iskreno se nadam da će se razgovori između Prištine i Beograda nastaviti i da će dijalog pomoći njima da pronađu rešenje prihvatljivo za obe strane koje će biti u skladu sa međunarodnim zakonom”, ocenio je evroposlanik Igor Šoltes.
U ovom trenutku nema nikakvih naznaka kada će se nastaviti razgovori na nivou predsednika. Prema Maji Kocijančič, visoka EU predstavnica Mogherini, je u kontaktu sa njima, kako bi zakazala novi datum za sledeći susret “čim se za to ukaže prilika i kada obe strane budu spremne”.
Još pre radikalnih koraka – Vlade Kosova u povećanju tarife na 100 odsto ili angažovanja vlasti Srbije u onemogućavanju prijema Kosova u Interpol – bilo je jasno da su male šanse da će do susreta doći u skorijoj budućnosti.
Naime, svaka predsednička runda je bila okružena napetom atmosferom, a prema saznanjima RSE, poslednji sastanak Aleksandra Vučića i Hašima Tačija je bio posebno “zategnut”.
“Oni (Tači i Vučić) su međusobno razmenili teške reči”, objasnio je jedan izvor opisujući atmosferu u toku susreta koji je održan 8. novembra.
Više evropskih diplomatskih izvora je čak podvuklo da se prvi put desilo da učesnici nisu na kraju razgovora potvrdili da će se ponovo sastati.
U svetlu mogućnosti da Srbija u decembru ne otvori nova poglavlja u pristupnim pregovorima (zbog stanja u polju vladavine prava) još je manja verovatnoća da će ubrzo doći do novog susreta dvojice predsednika. Susreti na nivou predsednika su se uvek podudarali i sa trenutkom kada je Srbija očekivala nastavak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, budući da je normalizacija odnosa sa Kosovom jedan od ključnih uslova u pristupnom procesu Srbije. U junu su se predsednici čak sastali neradnog dana (u nedelju), samo dan pre međuvladine konferencije kada je Beograd trebao da da otvori nova poglavlja sa Briselom.
Osim zaoštrene atmosfere na terenu, i u kabinetu pomagačice u dijalogu postoji obeshrabrenje oko celog procesa. Ima i naznaka da je i Federica Mogherini, prema rečima ljudi bliskih njoj “izgubila strpljenje jer smatra da je angažovanje postalo uzaludno”.
Naime, Mogherini je na završetku njenog mandata i razmišlja o budućoj političkoj karijeri. Sporazum između Srbije i Kosova je trebao da predstavi vrhunac njene karijere u institucijama EU. Kako postaje sve izvesnije da u ovim okolnostima ne može doći do sporazuma u očekivanom roku (kraj 2018 – početak 2019) tako i Mogherini gubi interes da se aktivnije bavi ovim projektom koji je obeležio ceo njen petogodišnji mandat na čelu evropske diplomatije.
