I.
Ć to to jeÄi Pridor-polje To polje ĆĄiroko
Ć to Kozara gora jeca Ć to kose razpliÄe
Ć to se Sana razsrdila Bije o brigove
Kakva huka iz dubina Majke zemlje dopire
Il se zemlja otvorila Pa guta nebesa
Il se nebo privrnulo I gromove stresa
Il holujni vihorovi Oblake razgone
Jal svatovi gorom jezde Bisno podvriskuju
Da su svati veÄ bi umuknuli
I gromovi sa nebesa Sad bi utihnuli
Vihorovi slomili bi krila
Rika Sana podvila bi skute
A Kozara oÄi Äarne VeÄ bi izkapala
Nit se zemlja prolomila Zemlja rodonosna
Nit se se nebo izvratilo Nebo spasonosno
Niti munje i gromovi biju sa Kozare
Niti majka sina ĆŸeni pa se veseli
To Pridorka majka Hava
Mrtve sine oplakuje
Ć to imade ĆĄest sinova Ko ĆĄest gorsklih vila
Ć to stasaĆĄe na milini Majkinoga mlika
A sada ih rano ljuta Crna zemlja skrila
Nek se pamti i spominje Odsele do vika
Ne smori ih glad svakdaĆĄnja BĂłlja sirĂČtinjÄ
Ne pomori kuga teĆĄka StraĆĄna morija
Ne odnese voda plavna Ni zemlje silina
Nit holujni vihorovi Sila hurnebesna
Ne saĆŸeĆŸe grom nebesni ni gromovo Äule
Ne probi ih oĆĄtro kopje Ne ustrili ljuta strila
Ne posiÄe sablja britka u starome boju
Nit omami na dubravi bajna gorska vila
Smrt im tad crna dokasa Srid cvata prolitja
Na crnom hatu sadruga rata
Pod budnim okom ciloga svita
Na ognjiĆĄÄe pradidovsko HrupivĆĄi na vrata
KomĆĄije ih sve pobiĆĄe Ljudi sa tri prsta
Srditi sinovi kivni KneĆŸopoljke majke
Na privaru bez milosti Sve u ime krsta
U onoj straĆĄnoj pomami Svetosavske hajke
Zgibe ĆĄest Dobrih BoĆĄnjana DiÄnih sinova
Ni mrava ne zgaziĆĄe Sve viti jablani
Ć est gazija nabreklo snagom soka drinova
A sveĆĄest su brat do brata Tad muÄki zaklani
Kraj babe im glave kuÄe Dobrog Muharema
Bilo je to u jednoj zemlji sanjara
BaĆĄ na krvavom Balkanu
Nasred stare Ilirije Ć to zovu je Bosna
Ć to sva je smrtnim simenom posijana
Al navik prkosna od sna
U Svemiru tada jedna zvizda je pala
Na naĆĄem nebu sve zvizde se razbiĆŸaĆĄe
I gori se viĆĄe nikad ne najdoĆĄe
A Venecija tone I Europa nije stala
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva
II.
Jeknula Hava majka Pridorka
O ĆĄest godova mojih u srdcu
Ć ta ste mi Äedni Bogu zgriĆĄili
SveĆĄest sam vas pod srdcem nosila
Majkinim vas mlikom zadojila
I njihala na toplim grudima
S Muharemom svojski vas gojila
Da budete ljudi med ljudima
Da stasate brez grihova duĆĄe i jezika
Allahu svom sam dovila
Da ljubite zemlju Bosnu
Svoju drugu majku
I komĆĄiju da gledate ko roÄena brata
Da nikoga ne pratite
Gladna priko kuÄnih vrata
Rastli ste mi ko jablan iz vode
Jedan drugom do uha stizali
Ć to je bilo kakvog posla
Sve ste radit znali
A u ĆĄkoli sve ste naduÄili
Svi momaÄke sanjali ste snove
I ĆŸivotne izkivali nade
Orali ste polja i dolove
Gnizdo vili za suÄene mlade
Nad dahom vam drhtala sam
Ja krhka jasika
Da kockari ne budete
Ni pjanice teĆŸke
Nego sve ĆĄkole dobre
Da mi izuÄite
Da se proÄujete slavom
U sedam gradova
Da vas na glasu kuÄom oĆŸenim
Sa sila se poljem vaĆĄa pisma horila
Gorom jezde kiÄeni svatovi
Nabreklom klasju zanosno zborila
Svatovski te zobali hatovi
PoÄahkad bi kod kuÄe pivuĆĄi
Bosno moja poharana
Zemljo moja neorana
Riko slavna nikad ne prisuĆĄi
Kad bi radost punila im grudi
Harmuniku Nishad bi razvuci
Bosno moja divna mila Zemljo gizdava
Äuli bi se slatki zvuci
JoĆĄ svatovac kad sloĆŸi bi stari
Sve ko jedan u sve sedam grla
Zvonili bi i bili duvari
Do PaleĆŸi pisma bi doprla
A tek kad bi onu odpoÄeli
Koliko je Pridor-polje Dugo ĆĄiroko
JoĆĄ je lipĆĄa PridorÄanka AĆĄik divojka
Nju mi gleda mlado momÄe Tanko visoko
Konja jaĆĄe sablju paĆĄe Ide po dragu
Njemu lahor poljem poruÄuje
Ć iroko je Pridor-polje Umorit ÄeĆĄ se
Duboka je Sana voda Utopit ÄeĆĄ se
Srce ĆŸarko divojaÄko OprĆŸit ÄeĆĄ se
Odgovara azgin momÄe AĆĄikli srdaĆĄca
Prikasat Äu Pridor-polje kao avliju
PriskoÄit Äu Sanu vodu Zagrlit Ajniju
Obljubit Äu divu milu na svome Äardaku
Da mi s pismom od uranka dvori staru majku
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Sada vam majka talkin zaziva
III.
Ja Pridorka majka Hava
Ne doÄekah taj svoj sritni danak
VukodlaÄka nadvila se strahva
Smrtna pisma sruĆĄi slatki sanak
Drekavac je u mrklim noÄima
NaviĆĄÄivo krvave pirove
ÄurÄev danak hajduÄki sastanak
Sa svih strana zinule hijene
KrvoĆŸedni Äopori kurjaka
Poklat Äe vam sve do dojenÄeta
Sve zvizde su nam se tad javile
MilujuÄ svilenu goru
Ali sve zvizde zajdoĆĄe U ĆŸdrilo svoga mraka
Kad opaka zvir raĆĄiri krila I sakri zoru
Ta opaka guja aĆŸdahaka
I zakuka sinja kukavica
BaĆĄ na Jurjev rano u nedilju
Na oskruĆĄi iznad hoĆĄafhane
Krvav vam je Bajram osvanuo
Vi ste svoje odbrojali dane
BahnuĆĄe nam hajduÄki na vrata
BaĆĄ na Bajram za sofrom ruÄamo
Äizmama nam vrata otvoriĆĄe
Na bureku vilice zastaĆĄe
â Pomozbog vam na Bajram balije
Zalud su vam beretke zelene
Prazna prijetnja od vaĆĄeg Alije
VaĆĄe glave nama dopanule
Nesta Bosne Sve biÄe Srbija
â Ć ta to zboriĆĄ komĆĄija Jovane
Koja te je nevolja pritegla
Da nam tako priko praga prijdeĆĄ
Da nam vako hrupiĆĄ u odaje
Da s puĆĄkama Bajram Äestitate
Da popriko Äeljad mi pĂČglÄdÄĆĄ
Da mi pritiĆĄ na mome topraku
Kakve bolan zelene beretke
Ni fesova pradidovskih nema
Muharem je stao govoriti
Zar se nismo krvlju pobratili
Na PaleĆŸi na kozarskom visu
Partizanska di ti je zakletva
Ibreti se moj blagi Muharem
Ć to pogazi ti riÄ partizansku
I pogazi krvno pobratimstvo
â Nema brata dok ne rodi majka
Partizani bili i nestali
Mi ponovo Äetnici postali
Vi ste Turci bili i ostali
U odĆŸaku krijete tandĆŸare
Da nam jope za vrat uzjaĆĄete
I kmetove od nas naÄinite
Pod crnom ĆĄubarom komĆĄije Jovana
Ć kiljavo oko vatrom ĆŸagrilo
â Ko to muti To nemere biti
Kume Jovo jesil siĆĄo s uma
Zar rakija mozak ti popila
Kakve puĆĄke i kakvi bakraÄi
Ni Äakije za pasom nemamo
Kmetovi su bili i nestali
Nekad bilo sad se spominjalo
Mi BoĆĄnjaci na svome obstali
I kada je srbski kralj Mrkonja
Zemlju naĆĄu vama podilio
I to smo vam bili halalili
Velik grih je napast na komĆĄiju
A sramota jednom pobratimu
DuĆĄu griĆĄit na nas udariti
Sa puĆĄkama na nas goloruke
I nevirstvom kuÄu poganiti
Do juÄer smo zajedno orali
Upajili u paru volove
I slagali krivudave brazde
S ove kose doli u dolove
O Petrovu zajedno kosili
Kupilice skupa su kupile
A kopaÄi u istoj postati
Ćœetelice zajedno su ĆŸele
I pojale pisme ĆŸetelaÄke
Ć eniÄice sitno sime
Mi te ĆŸele a mi te ne jele
Svatovski te konji pozobali
Prija moji nego brata moga
A i mi smo znali zapivati
Ide Mladen vodi partizane
Razvio ih na sve Äetir strane
Koliko je na Kozari grana
JoĆĄ je viĆĄe mladih partizana
Koliko je na Kozari lista
JoĆĄ je viĆĄe mladih kominista
Za ovom si sofrom veÄeravo
I rakiju moju izpijao
Pijanog te do kuÄe pratio
Hava te je ko sina pazila
I pojila taze varenikom
Ko dite si vazda zastranjivo
Dok su drugi igrali se klisa
I kerali po proplanku ĆĄudu
Ti si ĆĄÄapom-sabljom razmahivo
Tvoje riÄi nisu od diteta
Kad si piso na ĆĄumskoj kolibi
VoÄe ĆŸivi rabra Äeta
ArambaĆĄe JovanÄeta
â Koja postat Kakve ĆŸetelice
Ć ta kopaÄi a i kosci znojni
Od sada je srbska vlast u Bosni
Krmetnjaci i tamjan opojni
Sve Äe biti pod krstom na vratu
Ja kosbaĆĄa vama sam odsada
Nema viĆĄe zajedniÄke mobe
Za kopanje ni za koĆĄevinu
Ćœetelice posebno Äe ĆŸeti
Ni sahrane a ni pirovanje
NeÄe s vama nikada bivati
â Ć to nam braniĆĄ kad smo se obvikli
Da ĆŸivimo kako vi hoÄete
Radi vas smo sve svoje zatrli
Uz kazane rakiju srkali
I pijani uz krmad spavali
Ävarke lojne jeli kao i vi
RoÄenoga brata odaljili
I jezik smo rodni zaturili
DĆŸamije nam u trnje zarasle
U njiha ste hajvan ugonili
Ni po Äemu svoji nismo bili
Zarad bratstva da se ne bijemo
â Ne govori da vas ne pobijem
Tu za sovrom da se ne maknete
Na ÄurÄevdan u neÄelju svetu
Vojvoda mi strogo naredio
Da vas ĆŸive do njega dovedem
I privedem na zbor oko crkve
Da krst Äasni opet cjelujete
Pradjedovsku vjeru prigrlite
I vojvodi skute poljubite
Da zajedno kolo povedemo
Da kliÄete ovo je Srbija
Nema Bosne glavom da jamÄite
OÄi su mu krvave sivale
Na ĆĄubari kokarda razpeta
Lice mu se naizvrat stavilo
Od huje je sasma pomavilo
Dok je ÄorÄi kriĆĄom namigivo
I pritvorno sve isto ponavljo
Ne bojte se NiĆĄta vam neÄemo
â Bosne ima i vazda Äe biti
Sa krstom smo davno razkrstili
Stup sunÄani nurom nas obasja
Nikada se nisam ni bojao
Ćœivot i smrt ne pripada meni
PriÄekajder pa da se obujem
I bajramsko odijem odilo
Da sve bude po adetu starom
Kad smo iĆĄli curama na silo
â Nema viĆĄe kao ĆĄto je bilo
MoreĆĄ i bos neÄe ti trebati
Ni bajrama viĆĄe biti neÄe
Kolo naĆĄe odsad se okreÄe
Pusta sofra Svih sedam kaĆĄika
Gladna usta ostaĆĄe da ĆŸude
A momaÄki ĆŸarki snovi tugo
Pod jastukom poÄeĆĄe da hude
Zadnja mi je slika u oÄima
Niz put idu onkraj stare baĆĄÄe
Pod beharom razcvalih treĆĄanja
A za njima s puĆĄkom u rukama
Jovan ÄorÄe MiloĆĄ i Nemanja
Sve od tada baĆĄ svakoga Äasa
Jecao je bolno kuÄni prag
Ali od njih ni traga ni glasa
Zloslutna ĆĄutnja zamete im trag
Osta zemlja zdivljaÄena Neorana
Brez teĆŸina vaĆĄih prsa na lemeĆĄu
Brez poprska toplih zrna s vaĆĄih dlana
Vi ĆĄto mjesto u oranja
U krv svoju zamoÄiste mlade gleĆŸnje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva
IV.
Ja Hava majka razmajka
Zaklanu nadu ko sinove grli
Dok zlotvori vire iz prikrajka
Gologlava u susret im hrli
TraĆŸila ih sedam lita
I joĆĄ sedam
I joĆĄ sedam
Bahuljala dan i noÄ Hudila
Da oÄuti miruh svojih ljiljana
U snu Na javi glasno ĆŸudila
SluteÄ nada je njena striljana
Kosama kozarskim bosa hodila
Gazila travu rosnu
Golim rukama zemlju razgrtala
Bosansku tvrdu i posnu
Kazuj Kozaro seko zelena
Pitala svaki jasikin list
Gdi ti sakri ĆĄest mojih jelena
Pod koji glog il kroĆĄnjovit brist
Pitala i jele vite
Bile brize izpod gaja
Silne bukve gorovite
I jasike treperave
Od listova srebrosjaja
Orlove dozivala s visova sure
Pitala cvitak svaki i tvrdi drin
Dozvala samo holuje kroz gudure
Najde samo pelin nigdi bili krin
Da pita zvizde il misec ĆŸut
Il moĆŸda zvizdan sjajni
Kako da naÄe do njih put
Zabravljen ĆĄutnjom i velom tajni
Kazuj Sano moja posestrimo
Gdi odnese mojih ĆĄest jablana
Gdi su oni vodu zabentili
Samo ĆĄutnju u prazan Äun Sakrila je Sana
Nad poljem klasalim ĆĄevu da pita
Kada Äe kliknuti radostnu vist
Kako kad namisto smilja pelin cvita
Na ÄurÄevdan i Blagovist
Nisam nisam ove sjetve ni rod prvi
Sva sam sva sam vruÄa rana
Lelek ĆŸala jed zeleni Prsak krvi
Kao zemlja zdivljaÄena neorana
S njima prhnuh prvom suncu
Sa gradine nebotiÄne stine
Utopiti ĆŸedne zine u modrini
I ubrati kap sunÄane gruĆĄaline
Podariti domovini
Svoj klik Äu prvi
SklupÄat u krik u krvi
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva
V.
O ĆĄest kata mojih na srdcu mehlema
Majka bi vas lahko pripoznala
Po damaru majkinoga mlika
U svÈkĆga Äelo povisoko
Sa koga je pucala vedrina
Pod brcima zubi keserasti
PleÄima bi vrata zakrilili
Od smiha im Äardaci zvonili
I pucali od nabreklih snova
Ne umaÄe nijedna divojka
OĆĄtrom oku mojih sokolova
Najmlajeg bih najlakĆĄe poznala
Pod miĆĄkom mu vran mladeĆŸ virio
Do ĆĄkole ga na sisi pitala
RadoĆĄÄu je ĆŸivot razgrtao
Sa lica je blag smiĆĄak ĆĄirio
Po kosama leptire ganjao
Niz potoke puĆĄÄao splavove
U vojsku ga na more uzeli
Vala i jest more za mornare
Mladohan mi Äesto govorio
Ne brini se moja stara majko
Ja te nikad neÄu ostaviti
Dovest Äu ti najlipĆĄu nevistu
Da te dvori Da te razgovori
I joĆĄ Äu te na hadĆŸdĆŸ opremiti
U sretanje sa majkom HadĆŸerom
Ć to je srcem zemlju otvorila
I zemzem je voda tu provrila
Ismaila sina napojila
S knjigama je ligo i ustajo
I napamet mnoge pisme znao
Dobro pamtim da je tabirio
I Skendera I Dizdara I Sidrana
I NedĆŸada I Envera I Äesto citirao
NaĆĄa Bosna To je dobra zemlja
I mi u njoj pitom narod stoji
I kad pjeva i kad gorko plaÄe
I dan i noÄ klobuÄaju kiseljaci
Sagni se i pij Niko ti ne broji
Bosna nam je i otac i majka
Abdest uzet kad u Bosnu stupaĆĄ
Bosna je Äilimom zastrta
Äesto je zborio
Ilum brao na svom uÄiliĆĄÄu
Da muderis vremenom postane
Holuje se po nebu skobiĆĄe
Krvnici ga naivnog zgombaĆĄe
Iz grudi mu srdce iztrgnuĆĄe
O da sam ptica pa da imam krila
I da imam oko sokolovo
Cilu Bosnu ja bih priletila
Letila bih nikad ne bih stala
Dok sinove ne bih ugledala
Al zemlja priteĆŸe nebo visoko
A insan kratkovik smrti se nada
A nisam tica Nisam soko
Nisam nisam tica kukavica
A ni ĆĄeva ĆĄto nad klasjem klikti
Lastavica ĆĄto po nebu ĆĄara
VeÄ ĆŸalostna pod strehom kumrija
Huda majka u Äetir duvara
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva
VI.
Ja zlosretna majka Pridorka
Oplakujem svoju sudbu kletu
PribiruÄ brazde do svakog odorka
Da napipam kosti svom ditetu
U polju i gori procvali bili krinovi
Svaki ljiljan kao da neĆĄto zbori
Da li su neÄiji klikovi il krikovi
Kao da svaki u sebi kriĆĄom ĆĄapori
Kakvi to glasovi mukli
Biju iz zemnih dubina
Gdi je srid gustog lisa pukla
Jedna gola krÄavina
Ć ta to skrivaju neljudi-ljudi
MoĆŸda bi vileni vitar znao
Ć to kroz bukove kroĆĄnje gudi
Kada je na kosi jednoj zastao
Huj Kozaro savij svoje grane
Prozbori vitar sa kose prvi
Pa nam odkrij sinove zaklane
Ć to Äedni hlipte u roÄenoj krvi
Sa svirale zohve stare
Jezivi trajanov lelek se Äuje
Iz mraÄnih zemnih dubina
Sve do neba silno odjekuje
Tu kosti su sve do jednog sina
Ovo ti je kosa TomaĆĄica
U njoj straĆĄna jama jezovita
Duboka je sto bunara suza
A ĆĄiroka u bezkraj jecaja
I pod zemljom zemlja prozborila
Ja ti nisam duĆĄman veÄ pravi dost
Jama ti ova sinove skrila
U crnoj smrti Sve na kosti kost
Golim rukama zemlju razgrÄe
Krvavu tvrdu bosansku grudu
I pribira polahko kost po kost
Da smiri majkinu duĆĄu hudu
IĆĄÄuÄi Allahovu samilost
PruĆŸena ruka iz zemlje viri
Iz lubanje niko bili krin
Kroz lipove kroĆĄnje ĆĄapat se ĆĄiri
To majko je tvoj najmlaÄi sin
Ć ta to radiĆĄ sine u ovoj osami pustoj
Bez svoje od sunca sine
Sve ove godine duge
Ćœivota svoga propuĆĄÄene
Davno ti sam legao majko
I joĆĄ dugo ti mi je leĆŸati
Bez svoga zaklanog grla
Iz njega krik da ne bi Äula
I iz oÄiju ugaslih davno
Suza neka da ne bi kapnula
Ne tuguj naĆĄa ĆŸalostna majko
I kad kosti u prahu napipaĆĄ naĆĄe gole
Ne reci za nas da smo mrtvi
Mi ĆŸivi smo majko sinovi tvoji
Ć to do zadnje kapi krvi te vole
Samo ĆĄto nas ti ne vidiĆĄ
Za nama si oÄi izkapala
Kad poĆŸeliĆĄ da smo s tobom
Ti nas samo jednog po jednog
U svojoj dovi imenom nabroji
A sve sanjam majko da sam ĆŸiv
I kuÄu svoju kako ja imam
I u njoj tvoja nevista bajna
Na jastuku ruke ĆĄiri
Mene mlada sanja
Kako sam majko imao glas
I jezik svoj imao
A sad ni glasa ni jezika nemam
Jer nema ni nas
Sanjam majko babu Muharema
Ć to uÄi nas da budemo ljudi
Äedni janjci meÄu kurjacima
Strahom dihat na roÄenoj grudi
PouÄite me o sinovi moji mrli
Kako da smrt vaĆĄu prigrlim
Bez bola i uĆŸasa vaĆĄeg I krika
Kako izmolit BoĆŸiju kaznu
ViÄno prokletstvo vaĆĄih krvnika
Sedam praznih na sofri sahana
Snivalo je dvadeset godina
Da po njima kaĆĄike zazveÄe
Jemecima ne bilo mahana
Sada kosti po grobnicah jeÄe
Ć ta Äu sama na ovome svitu
Nema niko da me zovne majko
Molim Boga da mi duĆĄu uzme
Da se smiri u dĆŸennetskoj baĆĄÄi
Kraj ĆĄehidskih srdaca sinova
I dobroga moga Muharema
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaĆĄa talkin zaziva
VII.
Ja Hava majka Pridorka
Zlosretna majka bosanska
Svojim rukama skitih na tabut
Sinova svojih zdrobljene kosti
MilujuÄ suzom gorkom ĆĄto lije
I s njima u kabur spustih ledni
Srce majkino da ih grije
Dok bdiju ovdi na viÄnoj straĆŸi
U grebju gdi je ona gradina stara
Majki od draĆŸeg draĆŸi
Mezar do mezara
Ja ĆŸalostna majka sa saburom
Svezah mahrame svatske vezene
Na niĆĄane ĆĄehidske nad kaburom
Ko da nikada nisu ni mrli
Da viÄno ih misto jedrih cura
Sjajna miseÄina mehka grli
A onda tu sa brda nad prugom
Mahramom mahnem Muharemu
StrojovoÄi u vozu ĆĄto poljem dimi
Pa lokomotiva bolno jekne
Po krvavoj serhat-postojbini
Uputi me SveviĆĄnji moj BoĆŸe
Razmrsit njihovu sudbu hudu
Kako su ko dica bili lahkovirni
Virovali krvnom duĆĄmaninu
U duĆĄi i srcu tako bezazleni
Neoprezni smoreni u Äudu
S nadom u grob duboki ĆĄutke silazeÄ
A kad me kob moja sustigne
I ohlade kapci oÄinji
Snivat Äu mrtva da me vi
Vid moj oÄinji
Na svojim da me rukama
Sretnu i mrtvu
U kabur mehki spuĆĄÄate
Ko u duĆĄek dĆŸenetski
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Vama sad majka talkin zaziva
VIII.
Pognula Kozara glavu od stida
Po kosama vape zaklani krici
ViÄni tragovi srbskog genocida
U masovnoj grobnici TomaĆĄici
Ja Hava majka pramajka
Pozivam za svidoka Sudnji dan
BaĆĄ poÄetak i svrĆĄetak svega
Da svaki je Äovik vavik na gubitku
Sem onih ĆĄto vode u dobrinu
I onih koji su nevini pali
KlanjajuÄ se svome Allahu
I ljubeÄi svoju domovinu
Ja stabljika krhka u saksiji
Pod strehom pitoma kumrija
Cili vik u Äetir duvara
DerviĆĄ s tespihom u tekiji
Äelo na zemlji prid Allahom
Dovom vas zadnjom dozivam
O ĆĄest godova mojih u srdcu
Iz mezara ustajte u duhu jaÄi
JaÄi i ĆŸeĆĄÄi Dobri BoĆĄnjani
U dĆŸennetu ne mirujte viĆĄe
Ako ste mumin-junaci
Majkine ne brojite suze
Vi ponosni BoĆĄnjaci
S nebeskih kad modrih visina
Snesu vas meleki amo
Uzmite oklop i ĆĄÄit
Potegnite buzdohan i sablju
Jurnite kroz ranjenu Bosnu
Kroz smrt uniĆĄtite smrt
Za vama ko jedan Äe
Gladni goli i bosi
Pohrliti BoĆĄnjaci
U izlizan jaram zapregnuti
Ko robovi pokorni
Kako ih je BoĆŸe malo ostalo
A kako su sve jaÄi i jaÄi
I koliki BoĆŸe nur pobide
sa lica im ĆĄehidskog zraÄi
Pa sad nek otvori oÄi Kto hoÄe da vidi
Neka otvori uĆĄi sad Kto hoÄe da Äuje
Da taj kto nepravdu Äini Ili zapovidi
Nepravdom viĆĄe ne priti I zlo nareÄuje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaĆĄa talkin zaziva
IX.
Halali majki sine Skendere
Na ovoj straĆĄnoj repliki
Ć to u knjige ti zapisa Svog kmeta Mihajla
I sina mu druga ti Jovana
S kojim si kaĆŸeĆĄ na pravi put iziĆĄo
Jovan mi ÄorluÄi iduÄ na jutrenje
Ć to ÄeĆĄ sama meÄu Srbadijom
Da nam kvariĆĄ ti sveto krĆĄtenje
Nije niĆĄta viĆĄe pod kadijom
On i isti ĆĄto su ih odveli
Za srdce me paski ujidaju
Ovih deset i deset godina
Sve nedilje u crkvu kad projdu
Bezsramno se putem cerekaju
Priko plota podlo dovikuju
Balinkuro Äe su ti sinovi
Odkad smo ih od crkve pustili
Kao da su u zemlju propali
Mlogo su se bili razpjevali
A tebe su samu ostavili
Sama lijeĆŸeĆĄ a sama ustajeĆĄ
Svakog dana sedam puta mrijeĆĄ
Ti ĆŸalostna sinja kukavice
Tvojoj Stojanki majki KneĆŸpoljki
Ć to osvetu priziva rad tri svoja vuÄiÄa
U amanet ostavljam dunjaluÄki
Da kletvu ovu viÄno ponavlja
Kozaro seko zelena
Druga majko mojih jablana
U srcu ko u kotlu plamenom
MiĆĄaĆĄ svetu osvetu
Osvetu seko osvetu
Okaj mi sina Senada
Okaj mi sina Sejada
Okaj mi sina Nihada
Okaj mi sina Zilhada
Okaj mi sina Zijada
Okaj mi sina Nishada
KiĆĄe je ĆŸeljno suho simenje
Pridor-polje osvet presvete
Sveti nas seko Kozaro
Okaj nas smrtno krvavo
Kad ÄujeĆĄ jednu huku veliku
Kako krvnicima dĆŸehennem hajcaju
Naletosum
Lanetolsun
Naletosum