Ucviljena majka Hava: O Senade, o Sejade, o Nihade, o Zilhade, o Zijade, o Nishade…

Majka Hava

I.
Ơto to ječi Pridor-polje To polje ơiroko
Ơto Kozara gora jeca Ơto kose razpliće
Ć to se Sana razsrdila Bije o brigove
Kakva huka iz dubina Majke zemlje dopire

Il se zemlja otvorila Pa guta nebesa
Il se nebo privrnulo I gromove stresa
Il holujni vihorovi Oblake razgone
Jal svatovi gorom jezde Bisno podvriskuju

Da su svati već bi umuknuli
I gromovi sa nebesa Sad bi utihnuli
Vihorovi slomili bi krila
Rika Sana podvila bi skute
A Kozara oči čarne Već bi izkapala

Nit se zemlja prolomila Zemlja rodonosna
Nit se se nebo izvratilo Nebo spasonosno
Niti munje i gromovi biju sa Kozare
Niti majka sina ĆŸeni pa se veseli

To Pridorka majka Hava
Mrtve sine oplakuje

Ć to imade ĆĄest sinova Ko ĆĄest gorsklih vila
Ć to stasaĆĄe na milini Majkinoga mlika
A sada ih rano ljuta Crna zemlja skrila
Nek se pamti i spominje Odsele do vika

Ne smori ih glad svakdaĆĄnja BĂłlja sirĂČtinjā
Ne pomori kuga teĆĄka StraĆĄna morija
Ne odnese voda plavna Ni zemlje silina
Nit holujni vihorovi Sila hurnebesna

Ne saĆŸeĆŸe grom nebesni ni gromovo đule
Ne probi ih oĆĄtro kopje Ne ustrili ljuta strila
Ne posiče sablja britka u starome boju
Nit omami na dubravi bajna gorska vila

Smrt im tad crna dokasa Srid cvata prolitja
Na crnom hatu sadruga rata
Pod budnim okom ciloga svita
Na ognjiơće pradidovsko Hrupivơi na vrata

KomĆĄije ih sve pobiĆĄe Ljudi sa tri prsta
Srditi sinovi kivni KneĆŸopoljke majke
Na privaru bez milosti Sve u ime krsta
U onoj straĆĄnoj pomami Svetosavske hajke

Zgibe ơest Dobrih Boơnjana Dičnih sinova
Ni mrava ne zgaziĆĄe Sve viti jablani
Ć est gazija nabreklo snagom soka drinova
A sveơest su brat do brata Tad mučki zaklani
Kraj babe im glave kuće Dobrog Muharema

Bilo je to u jednoj zemlji sanjara
BaĆĄ na krvavom Balkanu
Nasred stare Ilirije Ć to zovu je Bosna
Ć to sva je smrtnim simenom posijana
Al navik prkosna od sna

U Svemiru tada jedna zvizda je pala
Na naĆĄem nebu sve zvizde se razbiĆŸaĆĄe
I gori se viĆĄe nikad ne najdoĆĄe
A Venecija tone I Europa nije stala
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva

 II.

Jeknula Hava majka Pridorka

O ĆĄest godova mojih u srdcu
Ơta ste mi čedni Bogu zgriơili
SveĆĄest sam vas pod srdcem nosila
Majkinim vas mlikom zadojila
I njihala na toplim grudima
S Muharemom svojski vas gojila
Da budete ljudi med ljudima
Da stasate brez grihova duĆĄe i jezika
Allahu svom sam dovila
Da ljubite zemlju Bosnu
Svoju drugu majku
I komơiju da gledate ko rođena brata
Da nikoga ne pratite
Gladna priko kućnih vrata

Rastli ste mi ko jablan iz vode
Jedan drugom do uha stizali
Ć to je bilo kakvog posla
Sve ste radit znali
A u ơkoli sve ste nadučili

Svi momačke sanjali ste snove
I ĆŸivotne izkivali nade
Orali ste polja i dolove
Gnizdo vili za suđene mlade

Nad dahom vam drhtala sam

 Ja krhka jasika
Da kockari ne budete

Ni pjanice teĆŸke
Nego sve ĆĄkole dobre

Da mi izučite
Da se pročujete slavom

U sedam gradova
Da vas na glasu kućom oĆŸenim

Sa sila se poljem vaĆĄa pisma horila
Gorom jezde kićeni svatovi
Nabreklom klasju zanosno zborila
Svatovski te zobali hatovi

Pođahkad bi kod kuće pivuơi
Bosno moja poharana
Zemljo moja neorana
Riko slavna nikad ne prisuĆĄi

Kad bi radost punila im grudi
Harmuniku Nishad bi razvuci
Bosno moja divna mila Zemljo gizdava
Čuli bi se slatki zvuci

JoĆĄ svatovac kad sloĆŸi bi stari
Sve ko jedan u sve sedam grla
Zvonili bi i bili duvari
Do PaleĆŸi pisma bi doprla

A tek kad bi onu odpočeli
Koliko je Pridor-polje Dugo ĆĄiroko
Joơ je lipơa Pridorčanka Aơik divojka
Nju mi gleda mlado momče Tanko visoko

Konja jaĆĄe sablju paĆĄe Ide po dragu

Njemu lahor poljem poručuje
Ơiroko je Pridor-polje Umorit ćeơ se
Duboka je Sana voda Utopit ćeơ se

Srce ĆŸarko divojačko OprĆŸit ćeĆĄ se

Odgovara azgin momče Aơikli srdaơca
Prikasat ću Pridor-polje kao avliju
Priskočit ću Sanu vodu Zagrlit Ajniju
Obljubit ću divu milu na svome čardaku
Da mi s pismom od uranka dvori staru majku
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Sada vam majka talkin zaziva

 III.

Ja Pridorka majka Hava
Ne dočekah taj svoj sritni danak
Vukodlačka nadvila se strahva
Smrtna pisma sruĆĄi slatki sanak

Drekavac je u mrklim noćima
Naviơćivo krvave pirove
Đurđev danak hajdučki sastanak
Sa svih strana zinule hijene
KrvoĆŸedni čopori kurjaka
Poklat će vam sve do dojenčeta

Sve zvizde su nam se tad javile
Milujuć svilenu goru
Ali sve zvizde zajdoĆĄe U ĆŸdrilo svoga mraka
Kad opaka zvir raĆĄiri krila I sakri zoru
Ta opaka guja aĆŸdahaka

I zakuka sinja kukavica
BaĆĄ na Jurjev rano u nedilju
Na oskruĆĄi iznad hoĆĄafhane
Krvav vam je Bajram osvanuo
Vi ste svoje odbrojali dane

Bahnuơe nam hajdučki na vrata
Baơ na Bajram za sofrom ručamo
Čizmama nam vrata otvoriơe
Na bureku vilice zastaĆĄe

– Pomozbog vam na Bajram balije
Zalud su vam beretke zelene
Prazna prijetnja od vaĆĄeg Alije

VaĆĄe glave nama dopanule
Nesta Bosne Sve biće Srbija

– Ơta to zboriơ komơija Jovane
Koja te je nevolja pritegla
Da nam tako priko praga prijdeĆĄ
Da nam vako hrupiĆĄ u odaje
Da s puơkama Bajram čestitate
Da popriko čeljad mi pĂČglēdāƥ

Da mi pritiĆĄ na mome topraku
Kakve bolan zelene beretke
Ni fesova pradidovskih nema
Muharem je stao govoriti

Zar se nismo krvlju pobratili
Na PaleĆŸi na kozarskom visu
Partizanska di ti je zakletva
Ibreti se moj blagi Muharem
Ơto pogazi ti rič partizansku
I pogazi krvno pobratimstvo

– Nema brata dok ne rodi majka
Partizani bili i nestali

Mi ponovo četnici postali
Vi ste Turci bili i ostali
U odĆŸaku krijete tandĆŸare
Da nam jope za vrat uzjaĆĄete
I kmetove od nas načinite

Pod crnom ĆĄubarom komĆĄije Jovana
Ć kiljavo oko vatrom ĆŸagrilo

– Ko to muti To nemere biti
Kume Jovo jesil siĆĄo s uma
Zar rakija mozak ti popila
Kakve puơke i kakvi bakrači
Ni čakije za pasom nemamo
Kmetovi su bili i nestali

Nekad bilo sad se spominjalo

Mi BoĆĄnjaci na svome obstali

I kada je srbski kralj Mrkonja

Zemlju naĆĄu vama podilio

I to smo vam bili halalili

Velik grih je napast na komĆĄiju
A sramota jednom pobratimu
DuĆĄu griĆĄit na nas udariti
Sa puĆĄkama na nas goloruke
I nevirstvom kuću poganiti

Do jučer smo zajedno orali
Upajili u paru volove
I slagali krivudave brazde
S ove kose doli u dolove

O Petrovu zajedno kosili
Kupilice skupa su kupile
A kopači u istoj postati
Ćœetelice zajedno su ĆŸele
I pojale pisme ĆŸetelačke
Ơeničice sitno sime
Mi te ĆŸele a mi te ne jele
Svatovski te konji pozobali
Prija moji nego brata moga

A i mi smo znali zapivati

Ide Mladen  vodi partizane

Razvio ih na sve četir strane

Koliko je na Kozari grana

JoĆĄ je viĆĄe mladih partizana

Koliko je na Kozari lista

JoĆĄ je viĆĄe mladih kominista

Za ovom si sofrom večeravo
I rakiju moju izpijao
Pijanog te do kuće pratio
Hava te je ko sina pazila
I pojila taze varenikom

Ko dite si vazda zastranjivo
Dok su drugi igrali se klisa
I kerali po proplanku ĆĄudu
Ti si ơćapom-sabljom razmahivo
Tvoje riči nisu od diteta
Kad si piso na ĆĄumskoj kolibi
Vođe ĆŸivi rabra četa
Arambaơe Jovančeta

– Koja postat Kakve ĆŸetelice
Ơta kopači a i kosci znojni
Od sada je srbska vlast u Bosni

Krmetnjaci i tamjan opojni
Sve će biti pod krstom na vratu

Ja kosbaĆĄa vama sam odsada
Nema viơe zajedničke mobe
Za kopanje ni za koĆĄevinu
Ćœetelice posebno će ĆŸeti
Ni sahrane a ni pirovanje
Neće s vama nikada bivati

– Ơto nam braniơ kad smo se obvikli
Da ĆŸivimo kako vi hoćete
Radi vas smo sve svoje zatrli
Uz kazane rakiju srkali
I pijani uz krmad spavali
Čvarke lojne jeli kao i vi
Rođenoga brata odaljili
I jezik smo rodni zaturili
DĆŸamije nam u trnje zarasle
U njiha ste hajvan ugonili
Ni po čemu svoji nismo bili
Zarad bratstva da se ne bijemo

– Ne govori da vas ne pobijem
Tu za sovrom da se ne maknete
Na Đurđevdan u neđelju svetu
Vojvoda mi strogo naredio
Da vas ĆŸive do njega dovedem
I privedem na zbor oko crkve
Da krst časni opet cjelujete
Pradjedovsku vjeru prigrlite
I vojvodi skute poljubite
Da zajedno kolo povedemo
Da kličete ovo je Srbija
Nema Bosne glavom da jamčite

Oči su mu krvave sivale
Na ĆĄubari kokarda razpeta
Lice mu se naizvrat stavilo
Od huje je sasma pomavilo
Dok je Đorđi kriơom namigivo
I pritvorno sve isto ponavljo
Ne bojte se Niơta vam nećemo

– Bosne ima i vazda će biti

Sa krstom smo davno razkrstili

Stup sunčani nurom nas obasja

Nikada se nisam ni bojao

Ćœivot i smrt ne pripada meni

Pričekajder pa da se obujem
I bajramsko odijem odilo
Da sve bude po adetu starom
Kad smo iĆĄli curama na silo

– Nema viơe kao ơto je bilo
Moreơ i bos neće ti trebati
Ni bajrama viơe biti neće
Kolo naơe odsad se okreće

Pusta sofra Svih sedam kaĆĄika
Gladna usta ostaĆĄe da ĆŸude
A momački ĆŸarki snovi tugo
Pod jastukom počeơe da hude

Zadnja mi je slika u očima
Niz put idu onkraj stare baơče
Pod beharom razcvalih treĆĄanja
A za njima s puĆĄkom u rukama
Jovan Đorđe Miloơ i Nemanja

Sve od tada baơ svakoga časa
Jecao je bolno kućni prag
Ali od njih ni traga ni glasa
Zloslutna ĆĄutnja zamete im trag

Osta zemlja zdivljačena Neorana
Brez teĆŸina vaĆĄih prsa na lemeĆĄu
Brez poprska toplih zrna s vaĆĄih dlana
Vi ĆĄto mjesto u oranja
U krv svoju zamočiste mlade gleĆŸnje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam huda talkin zaziva

 IV.

Ja Hava majka razmajka
Zaklanu nadu ko sinove grli
Dok zlotvori vire iz prikrajka
Gologlava u susret im hrli

TraĆŸila ih sedam lita
I joĆĄ sedam
I joĆĄ sedam

Bahuljala dan i noć Hudila
Da oćuti miruh svojih ljiljana
U snu Na javi glasno ĆŸudila
Sluteć nada je njena striljana

Kosama kozarskim bosa hodila
Gazila travu rosnu
Golim rukama zemlju razgrtala
Bosansku tvrdu i posnu

Kazuj Kozaro seko zelena
Pitala svaki jasikin list
Gdi ti sakri ĆĄest mojih jelena
Pod koji glog il kroĆĄnjovit brist

Pitala i jele vite
Bile brize izpod gaja
Silne bukve gorovite
I jasike treperave
Od listova srebrosjaja

Orlove dozivala s visova sure
Pitala cvitak svaki i tvrdi drin
Dozvala samo holuje kroz gudure
Najde samo pelin nigdi bili krin

Da pita zvizde il misec ĆŸut
Il moĆŸda zvizdan sjajni
Kako da nađe do njih put
Zabravljen ĆĄutnjom i velom tajni

Kazuj Sano moja posestrimo
Gdi odnese mojih ĆĄest jablana
Gdi su oni vodu zabentili
Samo ơutnju u prazan čun Sakrila je Sana

Nad poljem klasalim ĆĄevu da pita
Kada će kliknuti radostnu vist
Kako kad namisto smilja pelin cvita
Na Đurđevdan i Blagovist

Nisam nisam ove sjetve ni rod prvi
Sva sam sva sam vruća rana
Lelek ĆŸala jed zeleni Prsak krvi
Kao zemlja zdivljačena neorana

S njima prhnuh prvom suncu
Sa gradine nebotične stine
Utopiti ĆŸedne zine u modrini
I ubrati kap sunčane gruơaline
Podariti domovini

Svoj klik ću prvi
Sklupčat u krik u krvi
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva

V.

O ĆĄest kata mojih na srdcu mehlema
Majka bi vas lahko pripoznala
Po damaru majkinoga mlika
U svȁkƍga čelo povisoko
Sa koga je pucala vedrina
Pod brcima zubi keserasti
Plećima bi vrata zakrilili

Od smiha im čardaci zvonili
I pucali od nabreklih snova
Ne umače nijedna divojka
OĆĄtrom oku mojih sokolova

Najmlajeg bih najlakĆĄe poznala
Pod miĆĄkom mu vran mladeĆŸ virio
Do ĆĄkole ga na sisi pitala
Radoơću je ĆŸivot razgrtao
Sa lica je blag smiĆĄak ĆĄirio
Po kosama leptire ganjao
Niz potoke puơćao splavove
U vojsku ga na more uzeli
Vala i jest more za mornare

Mladohan mi često govorio
Ne brini se moja stara majko
Ja te nikad neću ostaviti
Dovest ću ti najlipơu nevistu
Da te dvori Da te razgovori
I joĆĄ ću te na hadĆŸdĆŸ opremiti
U sretanje sa majkom HadĆŸerom
Ć to je srcem zemlju otvorila
I zemzem je voda tu provrila
Ismaila sina napojila

S knjigama je ligo i ustajo
I napamet mnoge pisme znao
Dobro pamtim da je tabirio
I Skendera I Dizdara I Sidrana
I NedĆŸada I Envera I često citirao

NaĆĄa Bosna To je dobra zemlja
I mi u njoj pitom narod stoji
I kad pjeva i kad gorko plače
I dan i noć klobučaju kiseljaci
Sagni se i pij Niko ti ne broji

Bosna nam je i otac i majka
Abdest uzet kad u Bosnu stupaĆĄ
Bosna je ćilimom zastrta
Često je zborio

Ilum brao na svom učiliơću
Da muderis vremenom postane
Holuje se po nebu skobiĆĄe
Krvnici ga naivnog zgombaĆĄe
Iz grudi mu srdce iztrgnuĆĄe

O da sam ptica pa da imam krila
I da imam oko sokolovo
Cilu Bosnu ja bih priletila
Letila bih nikad ne bih stala
Dok sinove ne bih ugledala

Al zemlja priteĆŸe nebo visoko
A insan kratkovik smrti se nada
A nisam tica Nisam soko
Nisam nisam tica kukavica
A ni ĆĄeva ĆĄto nad klasjem klikti
Lastavica ĆĄto po nebu ĆĄara
Već ĆŸalostna pod strehom kumrija
Huda majka u četir duvara
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Zar da vam majka talkin zaziva

 VI.

Ja zlosretna majka Pridorka
Oplakujem svoju sudbu kletu
Pribiruć brazde do svakog odorka
Da napipam kosti svom ditetu

U polju i gori procvali bili krinovi
Svaki ljiljan kao da neĆĄto zbori
Da li su nečiji klikovi il krikovi
Kao da svaki u sebi kriĆĄom ĆĄapori

Kakvi to glasovi mukli

Biju iz zemnih dubina

Gdi je srid gustog lisa pukla

Jedna gola krčavina

Ć ta to skrivaju neljudi-ljudi

MoĆŸda bi vileni vitar znao
Ć to kroz bukove kroĆĄnje gudi
Kada je na kosi jednoj zastao

Huj Kozaro savij svoje grane
Prozbori vitar sa kose prvi
Pa nam odkrij sinove zaklane
Ơto čedni hlipte u rođenoj krvi

Sa svirale zohve stare
Jezivi trajanov lelek se čuje
Iz mračnih zemnih dubina
Sve do neba silno odjekuje
Tu kosti su sve do jednog sina

Ovo ti je kosa TomaĆĄica
U njoj straĆĄna jama jezovita
Duboka je sto bunara suza
A ĆĄiroka u bezkraj jecaja

I pod zemljom zemlja prozborila
Ja ti nisam duơman već pravi dost
Jama ti ova sinove skrila
U crnoj smrti Sve na kosti kost

Golim rukama zemlju razgrće
Krvavu tvrdu bosansku grudu
I pribira polahko kost po kost
Da smiri majkinu duĆĄu hudu
Iơčući Allahovu samilost

PruĆŸena ruka iz zemlje viri
Iz lubanje niko bili krin
Kroz lipove kroĆĄnje ĆĄapat se ĆĄiri
To majko je tvoj najmlađi sin

Ć ta to radiĆĄ sine u ovoj osami pustoj
Bez svoje od sunca sine
Sve ove godine duge
Ćœivota svoga propuơćene

Davno ti sam legao majko
I joĆĄ dugo ti mi je leĆŸati
Bez svoga zaklanog grla
Iz njega krik da ne bi čula
I iz očiju ugaslih davno
Suza neka da ne bi kapnula

Ne tuguj naĆĄa ĆŸalostna majko
I kad kosti u prahu napipaĆĄ naĆĄe gole
Ne reci za nas da smo mrtvi
Mi ĆŸivi smo majko sinovi tvoji
Ć to do zadnje kapi krvi te vole
Samo ĆĄto nas ti ne vidiĆĄ
Za nama si oči izkapala
Kad poĆŸeliĆĄ da smo s tobom
Ti nas samo jednog po jednog
U svojoj dovi imenom nabroji

A sve sanjam majko da sam ĆŸiv
I kuću svoju kako ja imam
I u njoj tvoja nevista bajna
Na jastuku ruke ĆĄiri
Mene mlada sanja

Kako sam majko imao glas
I jezik svoj imao
A sad ni glasa ni jezika nemam
Jer nema ni nas

Sanjam majko babu Muharema
Ơto uči nas da budemo ljudi
Čedni janjci među kurjacima
Strahom dihat na rođenoj grudi

Poučite me o sinovi moji mrli
Kako da smrt vaĆĄu prigrlim
Bez bola i uĆŸasa vaĆĄeg I krika
Kako izmolit BoĆŸiju kaznu
Vično prokletstvo vaơih krvnika

Sedam praznih na sofri sahana

Snivalo je dvadeset godina

Da po njima kaơike zazveče

Jemecima ne bilo mahana

Sada kosti po grobnicah ječe

Ơta ću sama na ovome svitu
Nema niko da me zovne majko
Molim Boga da mi duĆĄu uzme
Da se smiri u dĆŸennetskoj baơči
Kraj ĆĄehidskih srdaca sinova
I dobroga moga Muharema
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaĆĄa talkin zaziva

 VII.

Ja Hava majka Pridorka
Zlosretna majka bosanska
Svojim rukama skitih na tabut
Sinova svojih zdrobljene kosti
Milujuć suzom gorkom ơto lije
I s njima u kabur spustih ledni
Srce majkino da ih grije
Dok bdiju ovdi na vičnoj straĆŸi
U grebju gdi je ona gradina stara
Majki od draĆŸeg draĆŸi
Mezar do mezara

Ja ĆŸalostna majka sa saburom
Svezah mahrame svatske vezene
Na niĆĄane ĆĄehidske nad kaburom
Ko da nikada nisu ni mrli
Da vično ih misto jedrih cura
Sjajna misečina mehka grli

A onda tu sa brda nad prugom
Mahramom mahnem Muharemu
Strojovođi u vozu ơto poljem dimi
Pa lokomotiva bolno jekne
Po krvavoj serhat-postojbini

Uputi me SveviĆĄnji moj BoĆŸe

Razmrsit njihovu sudbu hudu

Kako su ko dica bili lahkovirni
Virovali krvnom duĆĄmaninu

U duĆĄi i srcu tako bezazleni

Neoprezni smoreni u čudu
S nadom u grob duboki ơutke silazeć

A kad me kob moja sustigne
I ohlade kapci očinji
Snivat ću mrtva da me vi
Vid moj očinji
Na svojim da me rukama
Sretnu i mrtvu
U kabur mehki spuơćate
Ko u duĆĄek dĆŸenetski
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Vama sad majka talkin zaziva

  VIII.

Pognula Kozara glavu od stida
Po kosama vape zaklani krici
Vični tragovi srbskog genocida
U masovnoj grobnici TomaĆĄici

Ja Hava majka pramajka
Pozivam za svidoka Sudnji dan
Baơ početak i svrơetak svega
Da svaki je čovik vavik na gubitku
Sem onih ĆĄto vode u dobrinu
I onih koji su nevini pali
Klanjajuć se svome Allahu
I ljubeći svoju domovinu

Ja stabljika krhka u saksiji
Pod strehom pitoma kumrija
Cili vik u četir duvara
DerviĆĄ s tespihom u tekiji
Čelo na zemlji prid Allahom
Dovom vas zadnjom dozivam
O ĆĄest godova mojih u srdcu
Iz mezara ustajte u duhu jači
Jači i ĆŸeơći Dobri BoĆĄnjani
U dĆŸennetu ne mirujte viĆĄe
Ako ste mumin-junaci
Majkine ne brojite suze
Vi ponosni BoĆĄnjaci
S nebeskih kad modrih visina
Snesu vas meleki amo
Uzmite oklop i ơćit
Potegnite buzdohan i sablju
Jurnite kroz ranjenu Bosnu
Kroz smrt uniĆĄtite smrt
Za vama ko jedan će
Gladni goli i bosi
Pohrliti BoĆĄnjaci
U izlizan jaram zapregnuti
Ko robovi pokorni

Kako ih je BoĆŸe malo ostalo
A kako su sve jači i jači
I koliki BoĆŸe nur pobide
sa lica im ơehidskog zrači

Pa sad nek otvori oči Kto hoće da vidi
Neka otvori uơi sad Kto hoće da čuje
Da taj kto nepravdu čini Ili zapovidi
Nepravdom viơe ne priti I zlo naređuje
O Senade
O Sejade
O Nihade
O Zilhade
O Zijade
O Nishade
Majka vam vaĆĄa talkin zaziva

 IX.

Halali majki sine Skendere
Na ovoj straĆĄnoj repliki
Ć to u knjige ti zapisa Svog kmeta Mihajla
I sina mu druga ti Jovana
S kojim si kaĆŸeĆĄ na pravi put iziĆĄo

Jovan mi ćorlući iduć na jutrenje
Ơto ćeơ sama među Srbadijom
Da nam kvariĆĄ ti sveto krĆĄtenje
Nije niĆĄta viĆĄe pod kadijom

On i isti ĆĄto su ih odveli
Za srdce me paski ujidaju
Ovih deset i deset godina
Sve nedilje u crkvu kad projdu
Bezsramno se putem cerekaju
Priko plota podlo dovikuju
Balinkuro đe su ti sinovi
Odkad smo ih od crkve pustili
Kao da su u zemlju propali
Mlogo su se bili razpjevali
A tebe su samu ostavili
Sama lijeĆŸeĆĄ a sama ustajeĆĄ
Svakog dana sedam puta mrijeĆĄ
Ti ĆŸalostna sinja kukavice

Tvojoj Stojanki majki KneĆŸpoljki
Ơto osvetu priziva rad tri svoja vučića
U amanet ostavljam dunjalučki
Da kletvu ovu vično ponavlja
Kozaro seko zelena
Druga majko mojih jablana
U srcu ko u kotlu plamenom
MiĆĄaĆĄ svetu osvetu
Osvetu seko osvetu
Okaj mi sina Senada
Okaj mi sina Sejada
Okaj mi sina Nihada
Okaj mi sina Zilhada
Okaj mi sina Zijada
Okaj mi sina Nishada
KiĆĄe je ĆŸeljno suho simenje
Pridor-polje osvet presvete
Sveti nas seko Kozaro
Okaj nas smrtno krvavo
Kad čujeơ jednu huku veliku
Kako krvnicima dĆŸehennem hajcaju
Naletosum
Lanetolsun
Naletosum

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.