Džamije, pravoslavne i katoličke crkve, nalaze se na nekoliko metara jedne od drugih u centru istorijskog grada Prizrena.
Ljutfi Baleku, imam iz Prizrena, i Ilarion Lupulović, pravoslavni sveštenik, sedeli su takođe jedan pored drugog tokom javne rasprave. Pored njih bili su Mutaher Haskuka, gradonačelnik Prizrena, Jovana Radosavljević iz NVO „Nova društvena inicijativa“ iz Kosovske Mitrovice, Agnesa Cipa-Ljaci i Bujar Ljaci, katoličko-muslimanski bračni par, Abidin Šehu, sufi derviš muslimanske zajednice, Besa Ismajlji, profesor Fakulteta islamskih studija i novinar Branislav Krstić iz Kosovske Mitrovice.
Prema rečima Balekua, međuverska i međuetnička tolerancija u Prizrenu oblikovana je generacijama, uglavnom zahvaljujući geografskom i strateškom položaju Prizrena.
Rekao je da su različiti regioni opštine Prizren puni naroda različite etničke pripadnosti koji žive zajedno.
„Četiri puta prolaze kroz Prizren. Region Žur se sastoji od Gore i Opoje, gde žive Goranci i Bošnjaci, dok Albanci žive u regionima Anadrin, Župa i Suva Reka“ – rekao je Baleku, koji sam potiče iz Prizrena.
„Sve ove različite navike i običaji integrisani su u tradicionalnom i prelepo koegzistiraju u skladu“ – dodao je.
Tvrdi da danas, kao i u prošlosti, deca rođena u Prizrenu odrastaju učeći albanski, turski i bošnjački jezik u isto vreme, što znači da ljudi ne gledaju na tuđe jezike kao na nepoznate, niti smatraju da su ostali koji ih govore stranci.
Iguman manastira Draganac, otac Ilarion Lupulović, rekao je da je zbog multiverskog i multietničkog ugleda koji Prizren ima, bio iznenađen što su „u Prizrenu, mnoge crkve uništene i spaljene marta 2004. godine“.
„Niko to nije očekivao. Ali, većina starijih građana nam je rekla da taj čin nisu počinili građani Prizrena, već ljudi koji su došli izvana“, kazao je otac Ilarion.
„Puno vremena je prošlo otada i, hvala Bogu, sada možemo da se krećemo znatno slobodnije“, nastavio je Lupulović.
„Rekli su nam da su oni (Albanci) veoma srećni što nas ponovo vide u gradu i da je ovaj grad još jednom vratio svoje osobine koje je imao pre sukoba“, preneo je svoje svedočenje iguman.
Baleku je sa druge strane ocu Ilarionu rekao da mu je „nedostajalo zadovoljstvo da se slobodno kreće u Severnoj Mitrovici“.
Otac Ilarion, koji inače govori albanski, odgovorio je da on ne može slobodno da se kreće u Đakovici, po Drenici, pa čak ni u Dečanima.
„Nemamo problema u Gnjilanu. Pozivam vas da zajedno prošetamo i ako Vam se nešto dogodi, onda će se desiti i meni“, dodao je otac Ilarion.
Baleku je u odgovoru rekao da je uništavanje i očuvanje različitih verskih dobara na Kosovu i u Srbiji započeto znatno pre rata.
„Srpski režim je uništio 218 džamija tokom rata na Kosovu, a u Srbiji su takođe uništene mnoge džamije, što je nešto što bismo voleli da se nije desilo“, odgovorio je on igumanu Draganca, konstatujući da su pravoslavna i katolička dobra u Prizrenu očuvana početkom 20. veka, uprkos tome što je, kako je kazao, muslimanska zajednica koristila „ta dobra kako bi upražnjavala svoju veroispovest“.
Mutaher Haskuka, predsednik opštine Prizren, rekao je tokom rasprave da je suživot u Prizrenu deo identiteta grada, na koji je on ponosan i na čijem negovanju naporno radi.
„Kada vidite sve ove istorijske spomenike i odrastate pored njih, onda stičete određeni osećaj saosećanja i počinjete da se sa njima identifikujete“, rekao je Haskuka.
„Redovno održavam sastanke sa svima ovde, sastali smo se ovde sa sveštenicima i razgovarali o tome kako da se ova mesta otvore za turiste, tako da imaju neposredan pristup, jer su ove prostorije vredne za Prizren“.
Besa Ismajlji, profesor engleskog jezika na Fakultetu islamskih studija Univerziteta u Prištini, rekla je da bi sličnu kulturu trebalo uspostaviti i u drugim gradovima na Kosovu, te da bi građani trebalo da se upoznaju i posećuju objekte raznih veroispovesti na Kosovu.
Prema njenim rečima, time bi se otklonile predrasude, neznanje i odsustvo komunikacije.
Prema rečima Ismajljijeve, ima dece koja odrastaju, a da nikada nisu ušla u crkve i džamije, uprkos činjenici da grad kakav je Priština ima oba ova verska dobra u svom centru.
„Živimo u gradu kakav je Priština gde bi očekivali da deca odrastaju više sa kritičkim i otvorenijim umom, ali koja, u stvari, ne razumeju mesto u kom žive i nikada nisu posetila ova verska dobra koja se nalaze širom naše zemlje“, rekla je Ismajljijeva.
Jovana Radosavljević, iz NVO Nova društvena inicijativa, izjavila je da je glavna prepreka međuetničkoj toleranciji, osim političkih podela, prosvetni sistem Kosova. Prema njenim rečima, nastavni plan i program trenutno je onemogućio učenje albanskog kod Srba i obrnuto, što može, kako je rekla da dovede do „pogrešne komunikacije“ između mladih na Kosovu, koji „ne mogu da govore sa svojim susedima“.
Radosavljevićeva je naglasila i da „odsustvo višejezičnosti u medijima u Beogradu i Prištini značajno doprinosi pogrešnom informisanju srpske zajednice“.
„Generalno, Srbi sa Kosova se boje da dođu na jug, a većina nikada nije ni prešla most na Ibru“, takođe tvrdi Radosavljević i nastavlja:
„Isto tako, većina Albanaca sa juga nikada nije prešla most da bi posetila sever, od istog straha i neizvesnosti oko toga šta će se desiti ako to učini“.
Agnesa Cipa-Ljaci, građanka Prizrena i pripadnica muslimanske zajednice, udata je za pripadnika katoličke zajednice. Rekla je da je tolerancija u njenoj porodici i gradu nasleđena od predaka.
„Bubija (njenog supruga) pronašla sam u Agimiju (kulturno-umetničko društvo u Prizrenu). Raznolikost je potekla od naših predaka jer su oni posećivali jedni druge tokom praznika“, rekla je Cipa-Ljaci. „Odlazili su u crkvu i u džamiju. Moj brak sa Bubijem nije ništo novo u našim porodicama. Nešto drugo, zajedničko, ujedinilo je nas dvoje, a to je muzika.“
Antigona Šestan, građanka Prizrena koja je prisustvovala raspravi, rekla je da ima hrvatsko poreklo, ali da je rođena u Prizrenu i da nikada nije imala nikakav problem sa nedostatkom tolerancije u pogledu njene etničke pripadnosti.
Prema njenim rečima, Kosovo je pretrpelo probleme zbog političkih zvaničnika koji sprečavaju ekonomski napredak Kosova.
Predsednik opštine, Haskuka, dodao je da rat na Kosovu nikada nije bio borba između zajednica, već je, kako tvrdi „uvezen izvana, iz Beograda“.
Beograd „će razumeti zločine izvršene na Balkanu, posebno u vreme Miloševića i prihvatiti tu činjenicu. Onda će naša vizija u pogledu evropskih integracija biti lakša. U Prizrenu, ljude karakteriše njihovo zanimanje, a ne etnička pripadnost i veroispovest“, rekao je Haskuka. „Kada bismo slušali poljoprivrednika iz Pirane (region naseljen Albancima) i Novaka (region naseljen Srbima), njihove brige su iste“.
Otac Ilarion, međutim, rekao je da Beograd „nije jedini krivac“.
„Mislim da zločini Srba, sami po sebi, nisu stvarni problem već, pre svega, i zločini OVK. Ovo društvo mora da se očisti od kriminalaca među nama i albanski narod mora da se suoči sa zločinima izvršenim u njegovo ime“, nastavio je Lupulović. „Istu stvar bi trebalo da učini i srpski narod, koji bi takođe trebalo da se suoči sa zločinima izvršenim u njegovo ime“, kazao je otac Ilarion.
„Naša eparhija, tokom sukoba, javno je kritikovala neke postupke Miloševićevog režima. Otac Sava i naša eparhija su u to vreme branili albanski narod. Manastir Dečani je prihvatio 150 lokalnih Albanaca da ih zaštiti fizički, a tim postupkom, mi smo ispunili našu građansku dužnost“, dodao je takođe.
Haskuka je insistirao na tome da kao što je Evropa učinila posle Drugog svetskog rata, balkanske države prvo moraju da se slože i prihvate svoju krivicu ako žele da se okrenu budućnosti.
„Posle Drugog svetskog rata, Nemačka, Francuska i druge zemlje utvrdile su ko je bio kriv i za šta. Mi na Balkanu imamo tri do četiri tumačenja istorije, a to predstavlja problem za budućnost. Bez konsenzusa oko toga šta se desilo, ne možemo se okrenuti budućnosti, a tu mislim da je glavna tačka Beograd“, ostao je Haskuka pri stavu.
Za Branislava Krstića, novinar iz Severne Mitrovice, ono što je važno bilo tokom ove debate jeste to da je video da pravoslavni sveštenik i imam „mogu otvoreno da vode debatu“. „Ovo je novo poglavlje u međuverskim i međuetničkim odnosima – uprkos činjenici da se nisu složili tokom debate“, rekao je Krstić na zatvaranju foruma.
