“Udata sam i nakon što je moj tata umro željela sam da moja mama dođe da živi kod nas. Bila sam presretna jer me muž podržao te se ponudio isti dan da ode po nju na selo. Otišao je oko 4 sata popodne, a navečer su došli oko 11, iako im je trebalo maksimalno 2 sata da dođu.
Kada su došli mama je blia sva rasčupana, posramljena i nije mogla da me gleda u oči. Tada sam se sva uspaničila i nakon što sam ih sumnjičavo pitala gdje su toliko dugo, moj muž mi je odgovorio da je na automobilu pukla guma i da su zbog toga toliko kasnili.
Nakon tog odgovora moja sumnja je postala još veća, a onda sam isto to veče u kupatilu u veš mašini pronašla maminu odjeću prljavu kao da se u travi valjala.
Ne mogu da vjerujem, evo mjesec dana sam na tabletama, ništa im još nisam rekla, jer jednostavno nemam snage za to. Ko zna šta rade kada ostanu sami u kući dok sam ja na poslu.
Praktično isti dan sam izgubila sve u životu, i oca i majku i muža.
