Moderni arheolozi su prilikom iskopavanja drevnih relikvija u Egiptu često nailazili na nešto neuobičajeno među stvarima u grobnici – ćupove sa medom, hiljadama godina starim, koji je i dalje potpuno jestiv.
Postoji nekoliko primjera namirnica koje mogu da traju beskrajno u njihovom sirovom stanju: šećer, so i osušeni pirinač. Međutim, postoji nešto u vezi sa medom, može da ostane potpuno jestiv i nakon hiljadu godina i za razliku od pirinča ili šećera koje ne bismo odmah prinijeli ustima, to bez problema činimo sa medom – kao da je star svega jedan dan.
Nemoguće je dobiti tako savršen i beskrajan izvor hrane bez skoro savršenog odnosa i harmonije velikog broja faktora.
Prvo na red dolazi hemijski sastav samog meda. Med je u osnovi šećer. Šećeri sadrže jako malo vode u svom prirodnom stanju.
Med u svojoj prirodnoj formi ima jako malo vlage. Vrlo malo bakterija i mikroorganizama može da preživi u takvim uslovima.
Da bi se med pokvario, unutar njega mora da bude nešto što je kvarljivo.
Med je takođe prirodno kiselkast i posjeduje pH između 3 i 4.5 koji je dovoljan da ubije praktično sve što bi željelo da se nastani u medu. Šanse za preživljavanje bakterija i drugih kvarljivih organizama u medu su jako niske.
Sljedeći bitan faktor su pčele.
Nektar, prvi materijal koji sakupe pčele kako bi stvorile med, je prirodno veoma bogat vodom – između 60 i 80 odsto čini voda. Međutim, tokom procesa stvaranja meda, pčele imaju jako bitnu ulogu u uklanjanju vode mahanjem svojim krilima, što bukvalno nektar čini suvim.
Hemijski sastav pčelinjih stomaka takođe igra važnu ulogu u otpornosti meda. Pčele u stomaku posjeduju poseban enzim i kada one izbacuju nektar iz svojih usta kako bi napravile med, ovi enzimi se miješaju sa nektarom razbijajući ga u dva nus proizvoda – glukonsku kiselinu i hidrogen peroksid.
Hidrogen peroksid je sljedeća stvar koja ulazi u borbu sa svim negativnim stvarima koje bi eventualno mogle da se pojave u medu.
Iz ovog razloga med je vijekovima korišćen kao lijek – njegova gustina odbija bilo kakav vid rasta a sadrži i hidrogen peroksid što ga čini savršenom barijerom za infekcije.
Ukoliko kupujete med u prodavnici, ta mala tegla je zagrijana i procesuirana tako da ne posjeduje nikakve čestice unutar nje, što znači da u njima ne postoji ništa što bi moglo da dovede do kristalizacije molekula – med će izgledati potpuno isto skoro beskonačno.
Ukoliko vaš med kupujete od malih prodavaca ili proizvođača direktno, moguće je da u medu ostanu određene čestice – od polena do enzima. To znači da može doći do kristalizacije meda, ali ako je zatvoren, nije pokvaren i neće biti još dosta vremena.
Međutim, ukoliko med ostavite otvoren u vlažnoj sredini, on će se ipak pokvariti. Sve dok je poklopac na mjestu i ne dodajete mu vodu, med se nikada neće pokvariti.
