Specijalni tužilac za ratne zločine na Kosovu David Schwendiman izjavio je da je primoran da ode s te funkcije u kritičnoj fazi rada tog suda i bez imenovanog naslednika.
On je, u telefonskoj izjavi za Guardian, kao razlog naveo inertnost američkog Stejt Departmenta.
Schwendiman kaže da je više od godinu dana tražio od Stejt Departmenta da se izjasni o budućnosti suda na čijem je čelu, ali je tek pre par dana, umesto odgovora, iz Vašingtona stiglo obaveštenje da mora da napusti poziciju specijalnog tužioca do aprila, što znači da uopšte nije ostavljeno nikakvo vreme da se nađe njegov zamenik, preneo je Guardian.
Schwendiman kaže da mu nije poznato ni da li je počela potraga za njegovim zamenikom.
Moguće dalekosežne posljedice
Britanski list podeća da je Specijalni sud za zločine počinjene na Kosovu ustanovljen po zakonima Kosova, ali da je smešten u Hagu, kako bi se sudski procesi zaštitili od uticaja na svedoke i odvijali u pravičnoj atmosferi.
Guardian potom navodi da je situacija sa Schwendimanom još jednom pokazala da će dalekosežne posledice imati “smanjenje budžeta” Stejt Departmenta, kao i sve učestaliji izveštaji o neodlučnosti i blokadi u Stejt Departmentu i upražnjenim pozicijama, pa čak i onim najvišim.
Četrdeset ambasadorskih pozicija je još upražnjeno i za njih nema čak ni kandidata, kao i sedam od devet najviših radnih mesta u sedištu Stejt Departmenta.
Jedan za drugim, bivši diplomati upozoravaju da SAD posledično gube uticajim širom sveta.
Vakuum koji je sad nastao odlaskom Schwendimana dolazi u “nezgodnom trenutku” u regionu.
Prošlo je deset godina od proglašenja nezavisnosti Kosova, koju Srbija i Rusija ne priznaju, dok je u specifičnoj poziciji srpska enklava, koja očekuje “pravdu”, ističe Guardian.
‘Nezainteresiranost State Departmenta’
List podseća da je Specijalni sud napravio važan pomak u slučajevima u kojima su lideri nekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova optuženi za zločine nad srpskim civilima tokom sukoba 1999. godine.
Navodi se i da je nekoliko sadašnjih visokih zvaničnika Kosova na listi osumnjičenih.
Guardian navodi da je Schwendiman, kada je Specijalni sud uspostavljen 2016. godine, odmah izabran kao američki advokat sa zavidnom karijerom u oblasti ratnih zločina.
On je britanskom listu rekao da je prihvatio tu poziciju jer mu je obećano da će mu biti garantovana finansijska i politička nezavisnost, kao i pun mandat od četiri godine.
Međutim, kada se promenila administracija, izborom novog predsednika SAD-a, promenila se i zainteresovanost Stejt Departmenta za njegov rad, odnosno za rad Suda.
“Kad se administracija promenila, apsolutno sam ubeđen da su profesionalci u Stejt Departmentu razumeli, ali su bili i iskreni pa su mi rekli da ostali u Stejt department nisu bili zainteresovani”, kazao je Schwendiman.
“Onda smo počeli da ih pritiskamo veoma snažno da dobijemo odgovor šta će biti sa Specijalnim sudom. Želeo sam da budem siguran da, ako mi se mandat ne produži, bude dovoljno vremena da se izabere moj naslednik, kako bi bilo minimalnog uticaja na rad Suda”, rekao je on.
Moguće kašnjenje u radu Specijalnog suda
Međutim, pisani odgovor nije dobio sve dok nije bio pozvan u američku ambasadu u Hagu 13. februara, kada mu je preko telefona, iz Stejt Departmenta, saopšteno da će morati da napusti poziciju specijalnog tužioca krajem marta.
Schvendiman je insistirao da njegov odlazak u kratkom roku neće ometati rad Specijalnog suda.
“Ljudi u regionu, oni koji bi trebalo da budu zabrinuti da če biti proglašeni odgovornim, nemaju zbog čega da se raduju”, rekao je.
Međutim, ukoliko se donese odluka da će optužnice morati da čekaju novog stalnog glavnog tužioca, kašnjenje bi moglo da bude značajno, jer bi moglo da potraje dok se ne pronađe naslednik, koji bi potom morao da bude imenovan, a zatim i da se upozna sa 700.000 stranica dokumenata i stotinama intervjua.
Za sada je izvesno da će zamenik specijalnog tužioca, britanski advokat Kwai Hong Ip, morati da bude vršilac dužnosti specijalnog tužioca.