Nikola Burazer, programski direktor beogradskog Centra savremene politike, za ‘Zašto? objašnjava kako bi na proces proširenje Evropske unije na Zapadni Balkan i na formiranje nove Evropke komisije koja sprovodi tu politiku mogli da utiču rezultati izborima za Evropski parlament u maju, na kojim se očekuje rast krajnje desnih, populističkih i euroskeptičnih partija.
Kraj mandata
Uporno se govori o toj nekoj evroskeptičnoj pretnji, međutim ne treba zaboraviti da neke evroskeptične partije su već na vlasti u Evropi i da vode politiku nekih od država članica.
Toga će svakako biti sve više kako vreme odmiče, i nije nemoguće da dođe do daleko ozbiljnijih problema kad je u pitanju formulisanje vanjske politike po pitanju mnogih tema, od spoljne politike, pitanja migracija, ekonomskih pitanja i tako dalje.
Ovi izbori su svakako veoma važni jer se očekuje jačanje neke ekstremističke desnice na njima, čak i neke ekstremističke levice, koja nije naklonjena proširenju, tako da ova Komisija ima želju da neke stvari završi u svom mandatu jer nije izvjesno šta će se desiti poslije izbora sa dolaskom te neke nove komisije.
Vetar u leđa
Međutim nešto drugo je tu mnogo veći problem, a to je da i ove mainstream, velike političke grupacije u Evropskom parlamentu također nisu nešto preterano entuzijastične po pitanju proširenje, a tek će manje biti ukoliko budu pritisnute od strane neke ekstremističke evroskeptične desnice po tom pitanju.
Tu može doći do daljeg pada proširenja na listi prioriteta Evropske unije.
Ono ni sada nešto preterano visoko ali je trenutna garnitura Evropske komisije dala određeni vetar u leđa evropskim integracijama zemalja regiona, pre svega tom najavom da će bar neke od država ući 2025. godine, a zatim i tom strategijom iz prošle godine.
Međutim, vidjećemo kako će se stvari odvijati nakon izbora.
Poruka
Veoma važna stvar je to što je sporazum iz Prespe implementiran i što se taj proces pokazao, pošto je to bila najuspešnija priča u regionu, ne samo u poslednjih nekoliko meseci, nego u poslednjih nekoliko godina i jedan dobar signal iz regiona ka Evropskoj uniji da se ovde neki problemi mogu rešiti i da postoji dovoljno želje da se neke stvari pokrenu sa mrtve tačke.
Sličnu važnost ima i eventualna sveukupna normalizacija odnosa Srbije i Kosova, za koju se zapravo takođe insistiralo i ohrabrivalo da se taj proces završi do kraja mandata ove komisije.
Međutim, to se ne čini previše izvesnim u ovom trenutku, a onda se prosto smatra da ako ne bude taj proces doveden do kraja pre izbora za Evropski parlament, da samim tim i cela ova godina je izgubljena za taj proces, tako da teško će to biti preterano veliki uspeh do početka mandata nove komisije.
I druge države na Zapadnom Balkanu su, takoreći, poprilično zaglavljene u smislu da postoje neki krupni problemi koji se nišu rešili u poslednjem periodu, tako da je Makedonija tu možda i jedini svetao primjer, najbolja poruka koja dolazi iz regiona i da kažem najbolji argument, zapravo, da taj ceo proces i to obećanje koje je dato zemljama Zapadnog Balkana nailazi na neki odgovor odavde, da neke države jesu spremne da urade neke bolne korake da bi postigle taj cilj, što nije neka poruka koja se može čuti od nekih drugih država u regionu.
Iznenađenja
Bilo bi veoma štetno ako, sada već, Severna Makedonija ne bi otvorila pregovore ove godine.
To je verovatno trebalo već biti urađeno, to je obećanje dato još prošle godine, ali to je sve odloženo.
Mislim da bi bilo katastrofalno ako nakon svega ovoga ne bi dobila zeleno sveto za otvaranje pregovora, tako da ukoliko se uzdamo u racionalnost i u mogućnost dugoročnog razmišljanja u Briselu i u drugim članicama prestolnicama članica EU pregovori će biti otvoreni.
Međutim, uzimajući u obzir kompleksnost problem sa kojim se suočava Evropska unija i jednu veliku neizvesnost oko rezultata izbora za Evropski parlament, svakakva su moguća iznenađenja.
Tri scenarija
Najgori mogući scenario bi bio ukoliko bi Zapadni Balkan postao ono što je Turska bila prije nekoliko godina, znači ukoliko bi države regiona pregovarale o članstvu u Evropskoj uniji a da svima zapravo bude jasno da do toga nikada neće doći, da taj proces neće biti završen uspešno ili da je jako teško da bude ikada uspešno završen
Neki najrealniji scenario koji nije previše optimističan je da se proces nastavi onako kako je tekao do sada, znači veoma sporo sa veoma nejasnim izgledima da će biti završen uspešno, ali da ostavimo mogućnost da neke od zemalja Zapadnog Balkana mogu da prave neke krupnije korake pojedinačno ka članstvu u Evropskoj uniji.
A najoptimističniji scenario bi bio ukoliko bi nova Komisija zapravo još ozbiljnije shvatila važnost integracije ovog regiona, i za budućnost samog regiona ali i za stabilnost i budućnost dugoročnu cele Evropske unije, i ukoliko bi države u regionu dobile novi zamajac i dakleko jače garancije i daleko veću podršku na svom putu ka članstvu u EU.
