Naime, skrhan bolom, dok leži u bolničkoj postelji, Hasan je smogao snage da progovori i konstatovao je da je Muradif preminuo zbog tuge za bratom Šabanom.
– Umjesto da ove godine slavim 45 godina karijere, za tri mjeseca sam izgubio pet osoba koje su mi mnogo značile u životu. Prvo mi je preminuo jedan brat od tetke, pa brat od strica, onda moj najvoljeniji Šaban, a sada od tuge za njim i Muradif, potom su mi javili da mi je prija Snežana izdahnula u gradskom prevozu sinoć. Toliko mi se slošilo da sam odmah prebačen na VMA. Život mi se pretvorio u pakao, Muradifa je dotukla Šabanova smrt, u to sam siguran – počinje priču Dudić i otkriva da je Šabanov brat najviše patio što nije bio u stanju da ga isprati na vječni počinak.
– Muradif je bolovao dugo, ali Šabanova smrt ga je slomila. Pao je u tešku depresiju i samo je ponavljao: “Ode moj brat, ode moje sve”. Demirović je Šabana učio da pjeva, sa njim je otkrio svijet muzike, baš kao i ja. Nije mogao da preboli što mu nije otišao na sahranu, ali zaista je bilo nemoguće jer nije mogao da stoji na nogama – tvrdi Hasan i zaključuje da će do kraja života žaliti za Šaulićem.
– Svakog momenta pred očima mi je Šaban. Do kraja života ću žaliti što nas je napustio. Čim dođem sebi, opet ću otići na njegov grob, možda će me to barem malo smiriti – zaključio je Dudić.
