Zlostavljana je i zanemarivana, tako da uopšte nije čudno što je pobegla iz hraniteljske porodice sa samo 14 godina. A onda su sve veći problemi krenuli da se ređaju
Život Kris Smit je teško započeo. Tokom detinjstva išla je od jedne do druge hraniteljske porodice. Zlostavljana je i zanemarivana, tako da uopšte nije čudno što je pobegla sa samo 14 godina. Saznajte šta se sa njom dogodilo.
Kada pobegnete, život nije jednostavan. Od loših veza, spavanja na ulici do prosjačenja. Kada je imala 17 godina, rodila je sina Metjua. Nakon što je on rođen, uselila se kod jednog čoveka koji je imao problem sa alkoholom. Uprkos stalnim sukobima, ona je pokušala da stvori svoju malu porodicu.
Zatim je ponovo zatrudnela, ali je njena ćerka umrla samo par dana nakon rođenja. Njena sahrana održana je na Metjuov treći rođendan. Za Kris je to bilo previše:
“Morala sam slaviti dan rođenja jednog deteta i žaliti za životom drugog. To me je slomilo.”
Tragedija joj je nešto pojasnila, nešto što joj je slomilo srce. Ona jednostavno nije mogla da ponudi Metjuu ono što je želela za njega. Dala ga je na usvajanje. On je imao 3,5 godine a ona 21. Smatrala je da je to bila ispravna odluka.
U to vreme odvojila se i od svog partnera. Narednih sedam godina bile su nespokojne za nju: nije imala jasan cilj i nije mogla da pronađe svoje mesto u svetu. Često nije imala krov nad glavom i bila je očajna.
Onda se jednog dana sve promenilo. Kris je ušla u restoran i skupila hrabrosti da traži posao. Vlasnik je video nešto u Kris i želeo je da joj pruži šansu. Ceo njen život se preokrenuo. Sada je radila, imala je krov nad glavom, i polako je svoj život dovodila u red.
Ubrzo nakon toga upoznala je novog muškarca, Džoa, koji ju je tretirao s poštovanjem. Do tada je imala samo loša iskustva, tako da je ovo za nju bilo potpuno novo. Sada je spoznala pravu ljubav!
Kris i Džo su se venčali. Bio je odličan otac, a Kris je konačno saznala kako je imati normalnu porodicu. A njeno dete? Mislila je na njega sve vreme. Konačno, Džo ju je motivisao i podržao da se obrati socijalnim službama i da se raspita o svom sinu Metjuu.
Ono što je saznala nije bilo uopšte ono što je očekivala. Za svih 7 godina od kada ga je ostavila, niko ga nije usvojio. Svih tih godina, dok je ona plakala nad njegovom fotografijom, on je bio u instituciji gde ga je i ostavila.
Odvezla se tamo i usledilo je emotivno iskustvo za sve prisutne. Socijalni radnici retko viđaju ovakve slučajeve. Sada, kada je majka sasvim stabilna, mogla je da odvede Metjua kući, tačnije da ga usvoji. Kris nije mogla da veruje da je ponovo kraj svog sina, da ga drži u naručju i da ga nije zauvek izgubila.
