„Mjesto susreta, šta je Balkan, šta se o njemu govori i šta bi Balkan mogao da bude“, bile su teme današnje debate na kojoj su učestvovali umjetnici i publiciste iz Srbije, Makedonije i sa Kosova. Međutim, umjesto o Balkanu razgovaralo se o tome šta opterećuje srpsko-albanske odnose.
Publicista Shkelzen Gashi je rekao da je impresioniran načinom na koji EU rješava pitanja manjiskih zajednica u regionu, zatraživši da se prekine sa dvostrukim standardima i da vlasti Srbije za Albance obezbjede isti stepen autonomije i prava koja imaju Srbi na Kosovu.
„Ako govorimo o tri elementa autonomije, ako uzmemo u obzir jezik, obrazovanje i medije, da ne pominjemo ostalo, onda vidimo da autonomija koju Srbi imaju na Kosovu, jeste veća od autonomije koju imaju etničke manjine u Srbiji,” rekao je Gashi.
Milena Bogavac dramaturg iz Beograda kaže da je istorija važna kako bi znali kako da se bavimo društvom danas i kako ne bismo ponavljali stvari koje su se desile u prošlosti.
„Mislim da je veoma važno i kada govorimo o Balkanu danas, mislim da je veoma važno da nekako prestanemo da isterujemo istorijske pravde u smislu ko je prvi počeo nego da razmislimo o tome šta možemo da uradimo sada kako bismo jedni drugi mogli da pogledamo u oči kako bismo mogli svi zajedno da nekako živimo ovde, jer niko zaista ne može da se odseli, koliko god dokazali da su neke teritorijalne pretenzije bile nepravedne,” kazala je Bogavac.
Direktor teatra Geto Zoran Ristić izjavio je da se vratio na Kosovo kada je većina Srba odlazila. Svojim dolaskom želio sam da pokažem da možemo i da moramo da živimo ovdje, tvrdi Ristić.
„U zadnjih trideset godina kako odrastam i kako putujem ovim svetskim šarom uglavnom nailazim na on je Srbin, on je Albanac, on je Hrvat. Šta to mene briga gospodo draga, to mene uopšte ne interesuje, meni je bitno da li je čovek čovek i da li možemo da se nađemo, da čitamo iste knjige, da slušamo istu muziku, da gledamo iste filmove,” smatra Ristić.
Kim Ahmeti iz Skoplja tvrdi da je nekada govorio dva jezika, a da je zahvaljujući raspadu Jugoslavije postao poligloga. Komunikacija između naroda na Balkanu je veoma bitna i u tom smislu Albanci nisu imali komplekse da nauče jezike u bivšoj Jugoslaviji što nije bio slučaj sa ostalima na Balkanu.
„Nađite nekog Srbina koji piše na albanskom ili Makedonca koji piše na albanskom, zato što misli da ako bude pisao na albanskom da će njegov nivo opasti,” kazao je Ahmeti.
Učesnici današnje debate su istakli da nisu optimisti da bi zemlje Balkana, kandidati za članstvo u EU, mogle uskoro da uđu u Uniju, ali su naveli da bi uređenje svakog društva i države ponaosob trebalo da bude njihov najviši prioritet.
Ovo je druga tribina projekta “Tačka susreta” koji realizuje nedjeljnik “Vreme” uz podršku Fondacije za otvoreno društvo i Foruma ZFD.
