Edin Zukić zvani Zuka, tj. Ebu Muhamed ( nadimak koji koristi kao ratnik u Siriji) iz naselja Stražbenica kod Banovića dao je ovih dana video izjavu pripadnicima sirijske jedinice Džebhatu nusra, a u kojoj govori o svom tromjesečnom boravku u jedinici Islamska država Iraka i Šama, kao strani dobrovoljac u sirijskom ratu
Nakon postavljenog pitanja šta misli o Devli, odnosno o jedinici Islamska država Iraka i Šama ( IDIŠ), Edin počinje svoj govor. „ Moj jezik (arapski) je slab, ali, prije svega, ja sam Ebu Muhamed iz Bosne, muhadžir, mudžahid uz Allahovu pomoć na Allahovom putu. Sad sam u Džebheti nusri, a prije sam bio u Islamskoj državi Iraka i Šama (IDIŠ-u), koju sam napustio prije sedmicu dana. IDIŠ sam napustio zbog mnogo razloga. Ja želim, molim Allaha dž.š., da se ova fitna završi. Pitanje je kako IDIŠ, šta je IDIŠ? To jest, ko su oni, ko sačinjava tu vojsku. Ja sam u IDIŠ-u bio otprilike tri mjeseca, nisam bio puno vremena u IDIŠ-u. Ja hoću da kažem da nisu svi ljudi isti u IDIŠ-u , odnosno vojska kao vojska, pripadnici IDIŠ -a, obični vojnici, inšaAllah, nisu problematični. Oni su muhadžiri, imaju dobar nijet, mudžahidi na Allahovom putu. Ali, koliko sam ja vidio i primjetio, naši emiri (komandanti) u IDIŠ-u, naše vođe, kako da to objasnim, oni su napravili sve ovo ( smutnju koja je izazvala međumuslimanski sukob, op.a.). Vojska ko’ vojska, ja sam bio vojska. Emir mi kaže idi tamo, ja idem tamo, idi desno, ja idem desno, idi lijevo, ja lijevo. I tako se pokoravaju svi vojnici u IDIŠ-u emirima. Zbog toga, želim kazati da obični vojnici i pripadnici IDIŠ-a nisu stvorili ovu smutnju, sva ova smutja dolazi od našeg emira. Ja ne znam njihove nijete, ne ulazim u nijete emira, ali ovo nije dobro, ovo je greška. Ovo što oni rade nije sunnet Allahovog Poslanika a.s. Ja slabo govorim arapski i ne mogu to podrobno objasniti, ali postoje mnogi dokazi za ovo što govorim. Ovo nije dobro, nije mudro. Nije šerijatska korist, mislim na ovaj sukob između ( jedinice) Livaut-tevhid, odnosno svih islamskih jedinica sa IDIŠ-om. Ja sam prije sedmicu dana bio u Tel Rifatu u jednom proboju na kulturni centar, meni emir grada Azaza, ja sam stanovao u Azazu, kaže, i ja sam zbog toga došao ovdje, ( zbog toga je napustio IDIŠ, op.a.)), ja sam ga čuo kada je rekao da su pripadnici Livaut-tavhid murtedi. Ja nisam puno razmišljao, ja sam radio kako emir kaže i to je to. On je emir, on je dobar, on zna šta govori, on je rekao da su oni murtedi, da su uzeli tri Albanke muslimanke i silovali ih, da su saveznici američki, i ja sam se tome pokoravao iako to nisam vidio.
Ali nakon ove smutnje ja sam počeo da razmišljam, rekao sam ovo je greška i emira i svih pripadnika IDIŠ-a. Rekao sam: vojnici IDIŠ-a, ovo vam je poruka od mene, nema pokornosti emiru u pogrešci, ako te emir šalje u akciju, dobro provjeri ima li u toj vosjci koju napadaš ijedan musliman, ako ima samo jedan mujsliman nemoj se boriti. Ostavi se oružja tada, ovo sve je šejtanski posao, mi u ovom vremenu treba da se borimo protiv Bašara Asada, Allah ga ubio, nama treba snaga protiv rafidija, protiv šiija, a sada je problem među nama. Bašar može da odmara, ovo nije korist šerijatska, kako da mi postignemo šerijatsku korist u Šamu. Ovo je moja poruka emirima, emiru Džebhetu nusre, emiru Čečena, Ebu Ubejdi El-Misriju, svim emirima, komletnom islamskom frontu u Šamu, oni trebaju da se ujedine. To je sunnet, da se ujedinimo i da zajedno udarimo na Bašara, to treba da bude naš cilj, sviju nas. Ja sam prije sedam dana došao ovdje, nakon što sam sve čuo što sam rekao, oni su murtedi, oni su ovo… Učestvovao sam sa IDIŠ -om u akcijama, ubijali smo muslimane, pravili smo akcije prema islamskom forntu i svim muslimanskim jedinicama, nakon tih akcija ja sam svojim očima vidio da nas ostane po trojica, a IDIŠ se povuće i pobjegne i nas ostavi same. Allaha mi, ja nisam čuo ni od koga iz IDIŠ-a da je govorio, povucimo se braćo, vratite se, idemo, nikoga. Nisam čuo riječ povlačenje ni od jednog od njih. To što smo ostali u životu nakon što je bi IDIŠ pobjegao iz akcija, samo je keramet ( čudo, op.a.) od Allaha. Nas nekoliko bi pobjegni i sakri bi se u neku kuću, da bi privili rane. Bila je noć i tek sutra naveće došao nam je emir Livaut-tevhid, zvao se Ebu Muhamed, on je prolazio tuda i čuo je da ima neko. Došao je sa još dvojicom ljudi i to bez oružja, a mi smo imali oružje, imali smo bombe, i čekali smo da otpočne borba, mislili smo da ćemo tu preseliti, ali smo se začudili kad smo vidjeli da je mirno ušao i počeo pričati. Govorio je i govorio, i onda je rekao: „Dajte braćo to oružje, to je emanet”. Nije silom pokušao da ga uzme od nas. Ja nisam dobro razumio sve šta je govorio sa vlasnikom kuće, ali oni su dali svoje oružje i onda su na lijep način tražili da predam oružje, sa edebom , sa poštivanjem. Moj prijatelj iz IDIŠ-a koji je bio sa mnom je predao oružje, onda sam i ja to učinio. Emir Ebu Muhamed nije rekao da je oružje je ganima – ratni plijen, već je rekao da je emanet. Ja sam u tom trenutku bio zbunjen, pomislio sam: „Pa zar je ovo murted , šta je ovo, šta se ovo dešava?” Te noći smo ja , brat Mus’ab i još jedan brat otišli u bolnicu. U bolnici su nam očistili i previli rane, dali nam sok i hranu .Onda sam se opet upitao jesu li ovo murtedi.
Ja sam pitao jednog od tih prisutnih iz drugih jedinica da li želi Šerijat, a on je potvrdno odgovorio. Gdje je onda dokaz da je on murted? Ja te noći nisam vidio nikakvog dokaza da oni čine širk i kufr, ali ima kod njih grijeha. Istina je da kod njih ima zablude i grijeha, ali nema širka i kufra. Nisu izašli iz islama, ja nisam vidio taj dokaz. A emir IDIŠ-a nam je govorio da su oni murtedi. Ja sam ovdje naučio veliku lekciju. A to je da drugi put neću ići da se borim osim protiv Bašara Asada, rafidija i kafira. Ako bi neko naprimjer rekoa da idem da se borim protiv Olsobodilačke vojske, ja bih rekao daj mi dokaz da su oni murtedi, ili je samo emir murted. Daj mi dokaz da je kompletna jedinica nevjernička. Ako je emir murted, nije sva vojska murtedska. Ako ima samo jedan musliman tamo u toj jedincii, ja neću ići da se borim. Ja sam te noći ostao u bolnici da spavam, a ona dvojica što su sa mnom bili, rečeno mi je da su odvedeni u zatvor. Pitao sam zašto u zatvor, a rečeno mi je da je to kućni pritvor, nije to stvarni zatvor. Prespavao sam tu, a moja supruga je ostala u Azazu. Ona je trudna i svakog trenutka bi se mogla porodit. Bojao sam se da joj se nešto ne desi jer tamo je niko nije mogao vidjet, ni pomoći joj. Sutra sam tražio da se vidim sa emirom Džebhetu nusre. Pitao sam ga da li može da me pusti da odem u Azaz da uzmem svoju ženu i da je dovedem. Nakon dvadeset minuta oni su mi rekli da će povuć jednog vojnika s linije da ide sa mnom po moju ženu. Tada sam odlučio da se priključim Čečenima. Ne da ostavim džihad, to je haram napustiti džihad, već, sam želio da budem sa drugom jedinicom. Ne želim više da budem u IDIŠ – u, Allah ih uputio, jer kod njih ima mnoštvo grešaka. Ne bih sad da otkrivam njihove sramote. Ja sam samo želio da ratujem u drugoj jedinci i želio sam biti sa Čečenima, ali sam se predomislio nakon čega sam se pridružio Džebheti nusri”.
Sagovornik iz Džebhatu nusre postavlja pitanje Edinu Zukiću: Da li je tačno da su sestre ”muhadžirke”, koje su navodno zarobljene u Tel Rif’atu, bile izložene fizičkim torturama, da su tretirane kao robinje i da su im uskraćivana osnovna ljudska prava i sl.?
Edin odgovara na postavljeno pitanje: „ Najveći razlog nastanka i širenja fitne je ”rekla-kazala”. Rekao ovaj ovo, rekao onaj ono. Većina vijesti u Siriji su iz ”rekla-kazala” izvora. Mislim da se od Poslanika, sallallahu ‘alejhi ve sellem, prenosi da je rekao: ”Rekla-kazala” je lažni govor.” Ja sam lično čuo od vojnika iz ”Džebhetu-n-nusre” da su te žene date na čuvanje jednom od njihovih boraca. On ih je smjestio u svoju kuću i brine se o njima. Ja ne znam šta se dešavalo prije ovih smutnji, ali znam sigurno da sada Džebhetu-n-nusra sve žene-borce, koje im se predaju, vodi u prihvatni centar i tamo se skrbi za njih. Nije tačno da je bilo kojoj od njih učinjeno nešto nažao, da je bila izložena maltretiranju, silovanju i sl. Nemojte vjerovati takvim vjestima, dok ih direktno ne čujete od tih žena. Ako one to potvrde i posvjedoče, tek onda vjerujte. Vijesti koje dobijate putem televizije, iz izvora ”rekla-kazala”, nemojte ni slučajno prihvatati. Bojte se Allaha, braćo moja, ne širite takve informacije, jer to samo rasplamsava smutnju. Ne vjerujte onima koji kažu da su mudžahidi silovali žene drugih mudžahida dok to direktno ne čujete od tih žena. Ja, dok sam bio u IDIŠ-u, nisam vjerovao u takve informacije. To je za mene bilo nepojmljivo. Ne postoji nijedan jedini dokaz da se to uistino desilo. Neka nam imenuju osobu kojoj se to desilo. Neka tačno navedu njeno ime i prezime. Danas svako može obući nikab, lažno se predstaviti kao sestra ”muhadžirka”i izjaviti pred kamerama da je silovana. Ako je iskrena, neka kaže svoje i puno ime i prezime osobe koja ju je silovala. Čak i da se desilo da je neki neodgovorni pojedinac takvo nešto učinio, mada ja ne vjerujem u to, to nije nikakav dokaz da su ti ljudi murtedi, otpadnici i da ih je dozvoljeno ubijati. U Šerijatu, za ovakve slučajeve, ukoliko se dese, postoji tačno utvrđena procedura, i oni su u isključivoj nadležnosti šerijatskih sudova. Šerijatski sud je taj koji donosi konačnu odluku. Dakle, ja u Tel Refatu nisam vidio ništa od onoga što su nam pričali dok sam bio u IDIŠ-u. Nisam našao nikakve agresore ovdje”.
Edin je dobio još jedno pitanje: Dobro, kakvi su po tebi ljudi ovdje u Tel Refatu?
„ Isti kao i u Azazu. Obični ljudi, civili su svugdje isti. Ne vidim da između stanovnika Tel Rif’ata i Azaza ima neke posebne razlike. Možda su ovdje ljudi za nijansu bolji, ali tu je to. Koliko vidim ljudi su ovdje dobri, susretljivi, spremni su pomoći. Nisu neprijateljski nastrojeni prema drugim muslimanima kako to ovi iz IDIŠ-a pokušavaju predstaviti. Ja sam ovdje, otprilike, sedam dana, i nisam uočio nijednu stvar, nijedan problem, koji bi kod mene stvorio bilo kakvu sumnju u dobronamjernost ovih ljudi. Nisam vidio nikakve otpadnike, nikakve nevjernike. Meni je lično, kada sam došao iz Azaza, koji se nalazi pod kontrolom ”države”, sa još jednim bratom i ženom, pomogao čovjek iz Islamskog fronta, smjestio me u svoju kuću, i ponudio mi svoju pomoć. Rekao mi je: ”Sve što ti bude potrebno, a ja ti mogu obezbjediti, slobodno traži.” Zar se tako ponaša jedan murted (otpadnik)? Allahu ekber. Zato, braćo moja, bojte se Allaha, nemojte govoriti ono zašto nemate dokaza. To je velika odgovornost pred Allahom. Prije nego bilo koga optužite za nevjerstvo (otpadništvo), naučite i proučite propise tekfira. Ovo je moja savjet vama. Čovjek kojeg sam maloprije spominjao mi je sve obezbjedio, hranu, piće, odjeću, agregat za struju. Ovdje u Tel Rif’atu niko nema struje, a on je meni obezbjedio agregat. Uzrok nestanka struje su neprestana granatiranja. Struje nema ni u Azazu ni u Tel Rif’atu. Ko od toga ima korist? Jedna od negativnih posljedica fitne je nestanak struje. Neka mi neko pojasni, gdje je tu šerijatska korist? Ispričat ću vam i ovo: kada sam sa Idišom učestvovao u napadu na Merkez sekafi (Kulturni centar) u Tel Ref’atu, ostavio sam svoju jaknu, novčanik sa novcem, i sve ostale stvari na čuvanje ljudima koji su ostali iza mene. Te svoje stvari nikada nisam našao. Pojma nemam ni gde su ti ljudi, ni gdje su moje stvari. S druge strane, ovaj čovjek iz Islamskog fronta mi je došao i dao mi 400 sirijskih lira kao prvu pomoć. Ja sam u Siriji već sedam mjeseci. Nisam nigdje vidio ovakve komšije. Ovdje su komšije bolje od onih u Azazu. To su komšije kakve samo čovjek može poželjeti. Braćo moja, savjetujem vas da dobro razmislite i dobro izvagate svaku stvar, prije nego što bilo šta učinite i poduzmete. Nije dozvoljeno izvršiti naredbu, koja u sebi sadrži grijeh i kojom se poziva na grijeh. Nema pokornosti emiru u onome što je grijeh. Svi islamski učenjaci, koji su svjesni odgovornosti pred Allahom, rekli su da se ovdje radi o ”kitalu-l-fitne” (smutnji). Za njih ne postoji podjela na ”mudžahide” i ”murtede”, za njih su svi mudžahidi, i oni smatraju takvu borbu smutnjom u kojoj nije dozvoljeno učestvovati. Svi ste ovih dana mogli čuti šta ulema ehli sunneta kaže za ova dešavanja”.
Nakon izgovorenih riječi na arapskom jeziku Edina se obraća na bosanskom jeziku da bi, nakon dvije minute ponovo počeo govoriti na arapskom.
„Ja sam čuo da je rezlutat ove fitne to da je poginulo 700 braće, da je tu potrošeno toliko municije, granata, i ostalih sredstava, e sad da smo se udružili i svu tu snagu ujedinili i usmjerli protiv Bašara, Halep bi bio bez problema oslobođen. Ali, to se nije desilo, i je li u tome korist što se uradilo? Nikakve korsiti nema od toga. Sad ljudi samo govore da IDIŠ ubija muslimane. Koliko se sjećam postoji jedna predaja da je jednog munafika Omer r.a. htio ubiti, pa je Poslanik a.s. rekao: ”Nemoj, ljudi će reći da Muhammed ubija svoje ashabe.” Ovo je dokaz protiv IDIŠ-a, to je istina,. Nema mudrosti, nema dokaza, ni iz Kur’ana i sunneta, Ja ne kažem da je Livaut-tevhid i Oslobodilačka vojska dobra, kod njih ima mnoštvo griejha, oni to znaju, ali nije dokaz ako neko puši cigare da je murted. Zatim, IDIŠ – ovci kažu ovi neće šerijat, a ja ih pitam kako kada ovdje u ovom mjestu postoje šerijatski sudovi, u Tarifi, postoji Kulturni centar u kojem sam ja bio. Oni samo neće šerijat koji nameće IDIŠ, ja tako mislim. Ono što IDIŠ i nakoji način želi šerijat, oni to neće, a niko od islamskog fornta i svih jedinica nije rekao da u osnovi ne želi šerijat. I tu je spor. Ali ovdje ja imam jedno pitanje, kako je moguće da su pripadnici Livaut-tavhid prije mjesec ili dva bili muslimani, a sada nisu, željeli su šerijat a sada ne žele.
Ja poručujem vođama Idiš – a, bojte se Allaha, pokajte se Allahu, pomirte se, dogovor i pomirenje su najbolji. Potrebno je da se sve jedinice ujedine i da zajedno udare na Bašara, a kada njjega otjeramo s vlasti onda će se vijdet ko hoće a ko neće šerijat, ko je otpadnik a ko je upućeni vjernik.
Ovo je moj poziv svim muslimanskim emirima: Omer Šišani, Džulani, Ebu Ubjede Misri, kao i Bagdadi. Ujedinite se i to je sunnet, nije problem ko će biti emir, ovaj ili onaj, koliko sam ja vidio sad je u Šamu problem ko će biti emir, ko će biti vođa, ko je glavni, kome pripada ratni plijen, bojte se Allaha braćo. Ko je najbolji jek bude emir, Vratite se Kur’anu i sunnetu, samo ovim putem mi ćemo postići uspjeh. Sjedite, dogvoorite se i ujedintie, se, Moj arapski je slab a da je bolji još bih vam donio dokaza iz Kur’ana i sunenta, a ovako, Allah vas nagradio, i neka je slavljen Allah”.
