„Da nemate možda neku informaciju o našem Žući”, umjesto „halo” rekao je smirenim ali tužnim glasom Petar Branković kada smo ga pozvali. On ne ispušta telefon iz ruke, a sa svojom starom majkom svakodnevno šeta Banjičkom šumom i okolnim ulicama ne bi li ušao u trag svom najdražem prijatelju Žući. Pošto plakati nisu pomogli, odlučio se da podigne kredit i postavi bilbord.
– Uradiću sve što treba da vratim Žuću gdje mu je mjesto, uložiću i još para ako treba pa ću raditi i otplatiti dug. Žuću moram da vratim, on je to zaslužio svojom bezuslovnom ljubavi prema meni. Ja sam odgovoran za njegov mali život i to je jedna iskrena ljubav i razumevanje. On me je pratio kada idem na posao i dočekivao kad se vraćam. Mahao je repićem i kao dijete dolazio u naručje – neutešno priča Petar.
On je zahvalan svima koji su mu izašli u susret u banci i agenciji za oglašavanje. Za jedan dan kredit mu je odobren i bilbord se pojavio.
Kako kaže, pas je nestao bez traga. I ranije se dešavalo da izađe, ali bi razdragano čekao na travici pored stadiona. Dalje nije išao.
– Njegov cio život je šetnja oko stadiona i naša kuća. Sa mnom u krevetu je spavao. Moguće je da ga je neko ukrao, jer sam svaku travku pomerio ne bih li našao makar Žućinu dlaku. Ali od njega nije bilo ni traga. Obišao sam sve čopore pasa u kraju, došao sam do Petlovog brda, preko Miljakovca i Banjice. Ja sam svestan da i Žuća ima kraj, ali ne želim da kraj bude ovakav. U kakvom god stanju da ga pronađem želim da ga donesem ovdje… – priča Petar.
Njegova majka Ratomirka, sa kojom živi, od ranog jutra šeta po kraju i prati svoga sina ne bi li našli Žuću.
– Ne pitajte kako mi je. Mnogo mi znači.On je bio lutka naša, član porodice. Mnogo je bio pametan i vezan za mene – kaže Ratomirka.
Koliko su Petar, Ratomirka i Žuća bili vezani najbolje opisuju Petrove riječi da on zauzima polovinu duše svoje majke, a druga polovina pripada Žući.
Viđen kod Hotela M?
– Javljeno mi je da je pas juče (sreda) viđen u 6:50 kod hotela M, rekli su da je to sigurno Žuća, čak se družio i sa gostima hotela. Ali nisu znali da je nestao – kaže Petar.
