Keramička – kaljeva peć, tradicionalna paorska lepotica i danas krasi mnoge domove služeći kao dekorativni element. Jedan je od najjeftinijih načina grejanja, a kada se jednom sazida može trajati vekovima.Vrlo su ekonomične, koriste 95% energije za grejanje a samo 5% ostaje u pepelu i izlazi na dimnjak; utrošak ogreva u sezoni je mnogo manji u odnosu na druga grejna tela, te se investranje u kaljevu peć stopostotno isplati. Uz to, kaljevu peć dovoljno je ložiti maksimalno 3 puta dnevno.
U vreme kada računi za grejanje urnišu mnoge stanovnike grada, kaljeva peć vraća se u mnoge domove!Zidanje kaljeve peći je jedan starijih zanata, ali se može savladati uz malo upornosti, truda i osnovne smernice koje vam predstavljamo u daljem tekstu. Naravno, ukoliko se neko odluči za kupovinu iste, trebalo bi da zna da cene variraju od 700 evra pa naviše, u zavisnosti od odabira materijala, veličine i td.
Kaljeva peć može se izraditi od:
• od potpuno novog materijala (šamotne cigle, šamotne ploče, stare cigle – pune, stari biber crep, ilovača -kupuje se spakovana u džakove, šamotno brašno, pesak, žica (za vezanje kaljeva tokom gradnje), ložište, vrata za ložište i pepeljaru, cev za spajanje sa odžakom, boja za fugovanje (cementna boja) )
• ponovnim slaganjem keramičke peći, srušene i mudro složene u podrumu, u doba sveopšteg oduševljenja za uljne odnosno elektrotermoakumulacione peći;
• slaganjem i kompletiranjem ploča više srušenih keramičkih peći, koje ne moraju biti jednake. To je moguće jer uvek jedna, a ponekad i dve strane peći su okrenute zidu, te se za njih mogu upotrebiti raznobojni i oštećeni kaljevi.
KAKO RADI KALJEVA PEĆ?
Kaljeve peći koriste relativno visok stepen toplote proizvedene sagorevanjem drva, odnosno uglja (60-70%), a dragoceno im je svojstvo akumulacije topline u času intezivnog loženja i postepeno emitovanje toplote.
Prvo svojstvo postignuto je vertikalnim i horizontalnim kanalima (takozvanim cirkulacijama) kroz koje struje topli plamenovi iz ložišta peći. Time je znatno produžen put kojim se kreće toplota pre odlaska u dimnjak, te se veći deo topline zadržava u samoj peći. Kaljevu je najbolje ložiti suvim drvima kako bi im vek trajanja bio što duži. Na taj način čuva se kvalitet grejanja i celokupna funkcija pećke koja se u proseku čisti nakon desetak godina a preziđuje nakon 15-20 godina, posle čega ima funkciju kao novoizgrađena.
Drugo svojstvo ostvareno je velikom masom, dakle velikim toplotnim kapacitetom, peći koja se zagreje da bi zatim još satima nakon prestanka loženja zračila toplinu. Rezultat toga je ugodno saznanje da kaljevu peć ne treba stalno ložiti, već je dovoljno 2-3 puta dnevno.
OD ČEGA SE SATOJI KALJEVA PEĆ?
Osnovni i jedini vidljiv materijal peći su kaljevi – keramičke ploče, spolja ravne ili s ukrasima, a iznutra sa posebno oblikovanim izbočenim profilom. Dimenzije kaljeva su obično 21×23,5 cm, no ima i nestandardnih dimenzija. Unutrašnjost kaljeve peći čine kanali i ložište, od šamotnih ploča i cigli.
KOLIKO JE VELIKA KALJEVA PEĆ?
Funkcija svake peći jeste održavanje određene temperature u prostoriji, drugim rečima: peć mora emitovanjem toplote nadoknaditi sve gubitke toplote u prostoriji. Toplina se gubi na dva načina:
• provođenjem kroz zidove, podove, prozore, vrata itd. • Neželjenom ventilacijom
DIMNjAK
Mnoge dobro sagrađene kaljeve peći slabo greju, a ponekad su opasne po život zbog neispravnog dimnjaka. Stoga, dimnjak obavezno mora pregledati stručnjak. Vučna snaga dimnjaka zavisi od njegove dužine, a otpor strujanja toplog vazduha kroz peć od dužine kanala cirkulacije. Zbog toga vredi pravilo: što je kraći dimnjak, to mora biti kraća cirkulacija. Ili kvantitativno: dimnjak neka bude barem tri puta duži od dužine cirkulacije.
PODLOGA Mesto predviđeno za kaljevu peć mora biti betonsko, ali ukoliko se gradi na drvenom podu tada ga od zagrevanja treba zaštititi limenom pločom.
REDOSLED ZIDANJA
Prema unutrašnjim dimenzijama postolja, izrezana je ploča i postavljena na drveni pod nakod zidanja podnožja. Od tri položena crepa i tri šamotne cigle sagrađena je pepeljara.Prethodno su ugrađena vratašca pepeljare. Kada je pepeljara prekrivena rešetkom ložišta može se pristupiti nasipanju podnožja peći. U tu svrhu može poslužiti šut, pesak, razbijeni kaljevi i crepovi. Nasipavanje se završava slojem peska, nižim za debljinu crepa od gornjeg ruba podnožja. Zatim se postavljaju crepovi i mažu blatnim malterom.
Novi red uvek počinje postavljanjem kaljeva u uglove, poravnavanjem i povezivanjem letvicama. Zatim se, jednako kao kod postolja, obrađuju, umeću i vezuju kaljevi. Za razliku od postolja, udubljenja na kaljevima ispunjavaju se blatnim malterom i delovima crepa, a zatim ozidavaju šamotnom ciglom.
Ložište se takođe ozida šamotnom ciglom. Istodobno podizanjem zidova kaljeve peći, zidaju se i pregrade i kanali cirkulacije. Učvršćuje se horizontalni na unutrašnji zid peći. Cirkulacija je rešena rastavljanjem struje toplih plinova na izlazu iz ložišta na levu i desnu vertikalnu cirkulaciju. One se sastaju zajedno u prednjem delu peći na visini trećeg reda, da bi kroz otvor na gornjem delu trećeg sprata ušli u kružnu cirkulaciju četvrtog sprata u dimovodnu cev, te u dimnjak.
Gornji red pokriven je crepovima i dobro zamazan blatnim malterom, nakon čega su postavljeni poklopni kaljevi, načinjeniod običnih kaljeva odbijanjem izbočenog unutrašnjeg profila kalja. Na kraju je peć potrebno oprati vodom, obrisati sunđerom a fuge popuniti ilovačom, a višak odstraniti prikladnim štapićem. Fuge se boje cementnom bojom rastopljenom u vodi.Probna lagana vatra treba da pokaže da li peć vuče. Pravu jaku vatru bi trebalo da dočeka dobro osušena peć.
Izvor:https://24h-za-vas.com/
