Korekcija granica je najzastupljenija tema u poslednje vreme. Predsednik Hašim Tači je onaj koji ju je inicirao, rekavši da to ne znači da će se podela Kosova dogoditi. Prema rečima predsednika, korekcija granica znači ujedinjenje Preševske doline sa Kosovom, a ne autonomija za Srbe na Kosovu. Do sada Tači nije imao nikakvu podršku, čak ni od važnih ličnosti međunarodne zajednice. Neki od analitičara ovu ideju ocenjuju opasnom.
Analitičar Imer Muškolaj rekao je za Kosovapress da je sve ovo urađeno da se stvori utisak da se zemlja suočava sa neprijatnom situacijom, jer je to, prema njegovim rečima, u interesu predsednika Hašima Tačija.
„Verujem da se nedavnim izjavama predsednika Tačija i predsednika Srbije Vučića, sa druge strane, stvorio utisak da situacija nije mirna. Ovo služi uglavnom g. Tačiju zato što nije video nikakvu podršku za bilo koju javnu raspravu o predlogu za korekciju granice, predlogu za teritorijalnu razmenu, a to je vrlo opasna ideja. Dakle, politička situacija je mirna, uprkos pokušajima da se stvori utisak da to nije tako. U stvari, Tači je ostao izolovan sa svojim izjavama i idejama. Ne vidimo da neko podržava ove predloge, ni opozicione stranke, ali i vladajuće stranke su izašle protiv ove ideje o teritorijalnoj razmeni,“ kaže Muškolaj.
Prema njegovim rečima, Tači na ovaj način pokušava da stvori utisak da je on ključna osoba u ovom procesu i da bi on trebalo da bude osoba koja će da odluči o budućnosti zemlje, iako nema podršku Skupštine Kosova kao najvišeg zakonodavnog organa koji mora da odluči da li treba da bude deo ovog procesa ili ne.
Muškolaj kaže da takve ideje ne bi trebalo da idu u javnost, jer je sporazum sa Srbijom i dalje osetljiv i nedovršen problem.
S druge strane, Muškolaj navodi da je Kosovo ispunilo sve svoje kompromise u vezi sa pravima Srba i stoga poziva da se ne ide preko konačnog kompromisa koji je, po njemu – Ahtisarijev paket.
„Ne zaboravite da Kosovo i Srbija nisu dovršili demarkaciju granice, ali ovaj proces ne može da se dogodi sada kada Srbija još uvek ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu. Pre svega, Srbija mora da prizna Kosovo kao nezavisnu državu, a onda bi trebalo da se ide na demarkaciju granice. Sa druge strane, Kosovo je napravilo sopstvene kompromise u pogledu prava Srba i onoga što može da ponudi Srbima, a sa Ahtisarijevim paketom. Dakle, Ahtisarijev paket je bio poslednji kompromis koji je Kosovo ostvarilo i ne bi trebalo da ide preko tog kompromisa… neke druge ideje koje vode van okvira Ahtisarijevog paketa u stvari će da dovedu do defunkcionalizacije države Kosovo i ne bi trebalo da se dogode,“ rekao je on.
Ova ideja predsednika Tačija nije slučajnost. Tako kaže Perparim Krueziu, istraživač u Grupi za političke i pravne studije (GSPJ).
Prema njegovim rečima, pregovaranje o takvoj ustavnoj premisi kao što je teritorijalni integritet je nepovratna, nepopravljiva i opasna greška za državnost Kosova.
„Mi osporavamo agendu ove ideje i smatramo da ova ideja služi samo interesima Srbije. Dakle, na ovoj osnovi vidimo koliko intenzivno i brzo Srbija pokušava da okonča dijalog. I kroz promociju ovakvih ideja ima za cilj njenu integraciju u EU završnim Poglavljem 35. I na kraju, takođe, sprečava normalan razvoj kosovske državnosti, otvoreno osporavajući njenu državnost,“ rekao je Krueziu.
Što se tiče Tačijevog predloga za praćenje modela Holandija-Belgija za sprovođenje „razmene-korekcije teritorija“, Krueziu smatra da to ne odgovara interesima Kosova, jer će verovatno to biti na etničkoj osnovi.
„Smatramo da je ovo poređenje apsolutno nevažeće, s obzirom na odlične diplomatske odnose između ove dve zemlje, Belgije i Holandije, a uzimajući u obzir osnovu na kojoj je postignut ovaj sporazum. To je učinjeno na osnovu praktične razmene teritorija između Holandije i Belgije. I u našem slučaju, bojim se da se to radi u potpunosti na osnovu etničkih linija. Stoga, zaključujemo da je ova ideja opasna i da uopšte ne odgovara interesima Kosova,“ rekao je on za KosovaPress.
O ovoj ideji govorio je i predsednik Udruženja porodica palih boraca, Džavit Jašari. On kaže da nema mesta za paniku, jer, prema njegovim rečima, sam rat OVK-a ne dozvoljava podelu zemlje.
On je u telefonskoj izjavi za KosovaPress rekao da bi izjava predsednika bila u redu bez razmene teritorija.
„Mislim da bi trebalo ukloniti pojam ‘izmena granica’. Ali bi korekcije granica trebalo da bude i mislim da je ova izjava ispravna i trebalo bi da se podrži. Politika koja se odvija u Prištini, Tirani i bilo gde – trebalo bi da bude nacionalna i, naravno, proces koji je otvorio OVK – ujedinjenje albanskih zemalja – jednog dana će da se dogodi, želeli oni to, ili ne,“ rekao je Jašari.
Tači je više puta govorio o procesu dijaloga, pozivajući sve institucije i političke partije da se uključe u ovaj proces. Takođe je upozorio da će na kraju procesa građani putem referenduma odlučiti o konačnom sporazumu sa Srbijom.