“Ponovno iscrtavanje granica čime bi delovi Srbije s većinskim albanskim stanovništvom ušli u sastav Kosova, moglo bi da okonča tenzije između Beograda i Prištine”.
To je izjavio kosovski predsednik Hašim Tači i dodao da bi to moglo da omogući napredak ka članstvu u EU.
On je u intervjuu za agenciju Rojters rekao da će svoj plan predstaviti predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada se u septembru sastanu u Briselu u okviru dijaloga pod pokroviteljstvom EU.
“Sada je definitivno trenutak da se koriguje granica između Kosova i Srbije, koja je duga oko 400 kilometara. To će pomoći da se izbegnu međuetnički problemi i da se stvori neka vrsta autonomne regije, kao što je Republika Srpska”, rekao je Tači.
Britanska agencija napominje da Tači nije rekao šta bi Srbija mogla da dobije u zamenu za odustajanje od dela svoje teritorije – na kojoj, kako navodi Rojters, živi oko 55.000 etničkih Albanaca – i dodaje da je Tači odbacio bilo kakvu mogućnost podele Kosova po etničkoj liniji.
“Korigovanjem granica će se definitivno izbeći podela Kosova, razmena teritorija, nove krize ili problemi, a čak i mogući novi rat”, naveo je Tači.
Rojters navodi da pojedini srpski mediji i političari predlažu prekrajanje granica koje podrazumeva da deo severnog Kosova, nastanjen pretežno Srbima, bude u sastavu Srbije, a zauzvrat da se, delovi južne Srbije, sa albanskom većinom, daju Kosovu.
Agencija objašnjava da oko 100.000 Srba živi na Kosovu, a polovina od njih živi severno od reke Ibar u mestima u kojima čine većinsko stanovništvo. Ostatak živi južno od te reke u područjima u kojima su Albanci većina.
“Većina Srba koji žive na Kosovu ne priznaju privremene institucije u Prištini i dalje smatraju Beograd svojim glavnim gradom”, dodaje se u tekstu.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je prošle nedelje rekao da je spreman na kompromis o razgraničenju sa Kosovom, mada, kako napominje Rojters, posmatrači smatraju da su pozicije Beograda i Prištine i dalje jako udaljene.
Agencija, takođe, navodi da većina Srba Kosova smatra kolevkom svoje nacije i pravoslavne, hrišćanske vere.
Zapadne zemlje, napominje agencija, ne gledaju blagonaklono na korigovanje granica na Balkanu, jer, kako navodi Rojters, smatraju da bi to moglo da bude destabilizujuće po region.
Međutim, Tači je rekao da je uveren da će zapadne zemlje podržati bilo koji sporazum koji potpišu on i Vučić, a za koji veruje da će biti postignut do februara 2019. godine.
“Ukoliko se strane dogovore u procesu dijaloga i postignu neki sporazum, EU i Sjedinjene Države će podržati bilo koji dogovor o korekciji granice”, izjavio je Tači.
