Svečanim presecanjem crvene vrpce gradonačelnik sjeverne Mitrovice Goran Rakić otvorio je nove boksove za kontejnere koji su postavljeni na 25 lokacija u ovom gradu. Za ovaj poduhvat neviđenih razmera nije zaslužna samo lokalna vlast, već je čitav projekat napravljen u saradnji sa takozvanim implementacionim partnerima – Evropskom unijom, Nemačkim društvom za međunarodnu saradnju i Omladinsko-edukativnom organizacijom “Sinergija”.
Učešće međunarodnih partnera dovoljno govori o važnosti projekta kontejner, te nimalo ne čudi što je upriličena i svečana ceremonija prilikom otvaranja kanti za smeće.
Naravno, ovo velelepno ostvarenje odmah je naišlo na lavinu nerazumevanja, ironije i poruge na društvenim mrežama, pa se s pravom možemo zapitati kakav smo to narod kad svaku dobru stvar koju urade vlastodršci odmah dočekamo na verbalni nož? Uostalom, ko nikad nije bacio papirić na ulicu, neka prvi baci kamen na kontejnere. Ako tako može da se kaže.
Jedino što bi se gradonačelniku Mitrovice eventualno moglo zameriti jeste neprimereno korišćenje makaza i vrpce na svečanosti. Jer, ako se već svečano puštaju u rad kante za đubre, bilo bi mnogo primerenije to učiniti bacanjem crvene vrpce u kontejner nego uobičajenim, takoreći serijskim postupkom presecanja.
Naprednjački performansi
Da se ceremonija otvaranja kontejnera dešava prvi put, nekako bi se moglo i razumeti negodovanje i sprdanje, kao i prateći šok i neverica. Međutim, organizovanje svečanosti povodom otvaranja naizgled nevažnih, minornih i ništavnih objekata postalo je već osveštana tradicija najnaprednijeg dela srpskog čovečanstva koje sebe voli da naziva naprednjacima.
Prošle godine je visoki funkcioner Srpske napredne stranke i predsednik beogradske opštine Palilula Aleksandar Jovičić takođe svečano pustio u rad nove kontejnere u naselju Karaburma, a usput je lično učestvovao u zameni starih kanti novim. Jovičić je okupio mnoštvo građana i nekoliko novinarskih ekipa kako bi svečanost ostala zabeležena, a čak se i fotografisao sa kontejnerom u intimnoj pozi, dok podiže poklopac i zaviruje u unutrašnjost plastične kante, procenjujući kubikažu, onako odoka. Njegov kolega Rakić sa severa Kosova samo je sledio primer iz srpske prestonice, kao što red i običaji nalažu u odnosima velegrada i provincije.
Napredni gradonačelnici širom Srbije stalno priređuju svečana otvaranja raznih objekata, u okviru svojih skromnih mogućnosti. Tako je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić pre par godina svečano otvorio semafor na jednoj kraljevačkoj raskrsnici, uz sasluženje nekolicine lokalnih funkcionera.
Kraljevački hepening mogao bi se protumačiti i kao razrada jednog projekta naprednjačke novosadske avangarde, jer je direktor Zavoda za izgradnju grada Novog Sada Dejan Mandić svečano otvorio ne semafor, već početak radova na izgradnji semafora u Novom naselju. Sama ceremonija izgledala je dosta jednostavno: Mandić je okupljenim novinarima pokazao rupu u kojoj bi trebalo da se nađe semafor, čim bude postavljen, a potom je održao prigodnu besedu u slavu moderne saobraćajne signalizacije. Postoji osnovana sumnja da se tu zapravo radilo o performansu, ali čeka se ekspertiza nezavisnih stručnjaka za vizuelne i performativne umetnosti.
Umjetnost otvaranja sitne ulične galanterije
Nije Jovičić usamljen u svojim poduhvatima, njemu se pridružio kolega Aleksandar Savić, predsednik beogradske opštine Voždovac, koji je svečano otvorio pešački prelaz u naselju Kumodraž. Nova “zebra” izgleda prilično skromno sa svojih šest belih pruga, ali važno je da se čovek trudi. Sledeća “zebra” imaće bar osam, jer cela Srbija napreduje iz dana u dan, pa ni pešački prelazi ne bi smeli da zaostaju.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević okrenuo se vojnim objektima, pa je svečano otvorio obnovljenu ogradu oko Oficirskog doma impozantne dužine od skoro 260 metara, kao i “rekonstruisano zelenilo”, kako stoji u zvaničnom saopštenju, čemu u stvarnosti odgovara nekoliko zasađenih busenova trave i blatnjava staza između ograde i trotoara.
Vučevićev nekadašnji kolega Bratislav Gašić, pre nego što je postao ministar i direktor BIA-e, dok je obavljao dužnost gradonačelnika Kruševca, svečano je otvorio rekonstruisano stepenište i pripadajući renovirani rukohvat.
U oštroj konkurenciji otvaranja svega i svačega, a uglavnom ničega, apsolutni pobednici su gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović i ministar vojni Aleksandar Vulin. Prvi je svečano otvorio javni WC na lokalnom groblju, tik pored kapele, a potonji je, dok je još bio ministar rada, u Domu za stare i penzionere u Apatinu presekao crvenu vrpcu – na liftu. Nakon presecanja vrpce, Vulin se malo i provozao gore-dole, tek koliko da se uveri da je lift u funkciji.
Van konkurencije ostaje neprevaziđeno otvaranje septičke jame u dvorištu Osnovne škole “Slavko Zlatanović” u Miroševcu kod Leskovca. Neki rekordi se jednostavno ne mogu potući.
Poštovanje partijske hijerarhije
Nisu ni prethodnici naprednjaka bili imuni na bolest otvaranja koječega. Tako je, na primer, nekadašnji predsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Bojan Pajtić svojevremeno svečano otvorio kanalizaciju u Melencima. Poznat je i slučaj toaleta na železničkoj
stanici u Kraljevu, veličine 39 kvadratnih metara, za čije je renoviranje tadašnji generalni direktor JP “Železnice Srbije” Milenko Šarančić izdvojio iz budžeta 75.000 evra.
Navedeni primeri pokazuju da ni današnji vlastodršci nisu tikve bez korena, već nastavljači jedne svetle i duge tradicije stvaranja ničega ni iz čega. Samo što su naprednjaci doveli do savršenstva umetnost otvaranja sitne ulične galanterije. Nema te beznačajne stvari od koje oni neće napraviti medijski događaj.
Neminovno je zapitati se šta je sledeće. Svečano otvaranje ulične svetiljke? Presecanje vrpce na klupi u parku? Otvaranje žardinjere? Svečano puštanje u rad sveže zasađenog žbuna? Zašto izgradnja tolikih važnih objekata ostaje neprimećena? Zašto nema svečanosti povodom postavljanja saobraćajnih znakova? Zašto okrpljene rupe na asfaltu ostaju u tami anonimnosti? Pravda za ljuljaške i klackalice!
Ipak, ne treba biti prestrog prema otvaračima trica i kučina. Pošto je za otvaranje ovo malo novih fabrika zaduženo njegovo otvaračko visočanstvo Aleksandar Vučić, sitnoj funkcionerskoj boraniji ostaju semafori, kontejneri, rupe, ograde, liftovi, toaleti… Najvažnije je da se poštuje partijska hijerarhija. Ako im već ne ide otvaranje poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom, otvaranje novih radnih mesta ili otvaranje prema svetu – neka bar otvaraju kante za smeće.
