Britanski list “Tajms” navodi da bi, ako bi dogovor između Kosova i Srbije bio postignut, Beograd priznao nezavisnost Kosova, otvarajući put Srbiji da se pridruži EU, pa je taj plan podržala visoka predstavnica EU Federika Mogerini.
Opisujući bivšu Jugoslaviju kao slagalicu sastavljenu od sedam delova – šest bivših republika plus Kosovo, „Tajms” piše da se, dve decenije od okončanja balkanskih ratova, Evropska unija i NATO dodvoravaju novorođenim državama ulažući milijarde dolara i obećavajući članstvo, u nadi da će time garantovati mir i rešenje pitanja granica.
Sa izvesnim ulaskom Makedonije u NATO i verovatnoćom da će ona uskoro početi i pristupne pregovore sa EU, severni i južni delovi slagalice – Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija su uklopljeni. Međutim, ostaju Srbija, Bosna i Kosovo kao srce regiona i mesto na kojem bi i dalje sve moglo poći naopako, ocenjuje britanski dnevnik. List podseća da su tokom prošle godine predsednici Srbije i Kosova pregovarali iza zatvorenih vrata o sporazumu o razmeni teritorija, ili kako oni to zovu, „korekciji granice”, ali da „ipak, crtanje karte nije tako jednostavno”.
Podseća na reči lidera opozicione stranke Samoopredjeljenje, Aljbina Kurtija: „Ako se ostvari dogovor o razmeni teritorija, posledice za Kosovo i Balkan bi bile katastrofalne. Rasprave o razmeni teritorija, kao što smo naučili iz istorije regiona, često vode do raseljavanja stanovništva na osnovu etničke pripadnosti pre nego do promene granica. Dobro znamo da nas to više približava ratu nego miru.”
U analizi britanskog lista se navodi da kosovski plan „udahnuje novi život secesionističkim ambicijama predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. A, ako bi odmotavanje počelo, malo je verovatno da bi se tu završilo: nerešeni sporovi ostaju oko svih granica u bivšoj Jugoslaviji, osim granica Crne Gore sa Bosnom i Kosovom, i slagalica od sedam delova odjednom dobija potencijal da eksplodira na mnogo više”, dodaje se.
„Ne mislim da Federika Mogerini podržava kosovsku razmenu teritorija iz principa, nego pokušava da ostavi nasleđe,” kazao je predsednik sarajevskog Centra za izborne studije Adnan Huskić, misleći na činjenicu da bi ona trebalo da ode sa funkcije nakon izbora za Evropski parlament u maju.
„To je ozbiljan problem jer bi Evropa trebalo da pruža viziju vrednosti i ideja, ali su umesto toga odlučili da rade duž postojećih linija rascepa. Ali zašto misle da će crtanje novih linija biti lako?”
Po oceni „Tajmsa”, „vatru dodatno potpiruju Turska, Kina, zemlje Zaliva i, što je ključno, Rusija, koje se nadmeću za uticaj na Balkanu, gde je strano miješanje dovelo do toga da 20. vek počne raspadom Otomanskog carstva i završi u krvavom grču etničkih nacionalizama”. „I dok se Kina i zalivske države u velikoj meri bave trgovinom i sticanjem imovine, predsednici Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su u misiji osvajanja srca i političkog uticaja pa su izgradili saveze sa lokalnim nacionalističkim vođama čija su se retorika i ambicije malo promenili od 1990-ih”, navodi list.
„Tajms” podseća da je tokom prošlomjesečne posete Srbiji, Putin rekao da se bez Rusije ne može doći do rešenja za Kosovo. „Kako sporazum izmiče Federiki Mogerini dok otkucava sat do evropskih izbora, čini se da se Putin pozicionira kao garant kosovskog procesa. I premda se Kremlj dosad uvek protivio nezavisnosti Kosova, analitičari kažu da će biti spreman da promeni pravac ako su nagrada veći uticaj i glavobolja za Zapad”, dodaje se.
„Rusija se ne boji prekrajanja granica – više se boji gubitka uticaja”, rekao je Huskić dodajući da Putinov „uticaj opada u celom regionu ali se pregrupiše u Srbiji i Republici Srpskoj”.
Za Aleksandra Vučića i Dodika, Putinova podrška je snažni propagandni instrument među njihovim uveliko rusofilnim stanovništvom. Rusija je u poslednje tri godine povećala svoje obavještajne kapacitete u Srbiji, a u RS finansira ogromnu novu pravoslavnu crkvu.
U analizi se podseća da je BiH u decembru napravila prvi korak ka članstvu u NATO i predviđa da će Dodik verovatno blokirati taj put. „Ali, u isto vreme, i Vučić i Dodik drže jednu nogu na Zapadu, zvanično držeći na stolu izglede za članstvo BiH i Srbije u EU i uzimajući ogromne sume iz pretpristupnih fondova, iako i jedna i druga imaju male šanse da se pridruže u bliskoj budućnosti,” piše „Tajms”.
„Srbija voli ovo: jugoslovenska nesvrstana tradicija iz vremena hladnog rata, manipulisanje suprotstavljenim stranama u hladnom ratu, i dalje je tu i za njih dobro funkcioniše”, izjavio je Kurt Basuner, viši saradnik berlinskog Saveta za politiku demokratizacije.
„Ali, posljednje što bi trebalo učiniti jeste ulazak u nadmetanje s Rusijom. A ako ovaj dogovor (o Kosovu) prođe, sezona će biti otvorena jer će EU i SAD dati odobrenje za promjene granica”, ocenio je Basuner.
