Vanredni izbori na Kosovu nagoveštavaju novu eru pobedom nove generacije političara, posle dominacije vođa koji su se istakli u sukobu sa Srbijom pre dve decenije i koje građani krive za rasprostranjenu korupciju i loše ekonomsko stanje.
Vanredni izbori na Kosovu nagoveštavaju novu eru pobedom nove generacije političara, posle dominacije vođa koji su se istakli u sukobu sa Srbijom pre dve decenije i koje građani krive za rasprostranjenu korupciju i loše ekonomsko stanje, pišu svetski mediji.
Prema preliminarnim rezultatima, Samoopredeljenje je osvojilo 25,64 odsto glasova, Demokratski savez Kosova 24,94 odsto, Demokratska partija Kosova 21,07 odsto, koalicija Alijanse za budućnost Kosova dosadašnjeg premijera Ramuša Haradinaja i Socijaldemokratske partije 11,56 odsto.
Nova generacija
Na izborima na Kosovu nova generacija političara je prvi put ponudila ozbiljan izazov ljudima koji su istakli kao borci u sukobu sa Srbijom i koji su dve decenije dominirali kosovskom politikom uprkos neuspehu da obezbede trajni mir, ali i ekonomskim problemima, ukazuje Njujork tajms (The New York Times).
Dok gorki razdor sa Srbijom i dalje ostaje, sa slabim izgledima za približavanje, posmatrači se, ističe njujorški list, nadaju da bi izbori mogli pružiti priliku da se zemlja otarasi korupcije i lošeg upravljanja u posleratnim godinama i da se fokusira na bolju vladavinu.
Kao predvodnicu izazova ušančenom liderstvu Kosova, Njujork tajms navodi Vjosu Osmani (38) iz Demokratskog saveza Kosova, koja se, kako ističe list, od mogućih kandidata za novog premijera jedina nije borila u ratu i koja bi mogla biti prva žena na čelu kosovske vlade.
Demokratski savez Kosova je po rezultatima izbora tik iza, kako ocenjuje Njujork tajms, nacionalističke stranke Samoopredeljenje koju vodi Aljbin Kurti. List dodaje da će tesna trka u kojoj nijedna partija nije dobila više od 30 odsto glasova, verovatno pokrenuti žestoku borbu za funkciju premijera kada se budu razgovaralo o vladajućoj koaliciji.
Uprkos razlikama među partijama, svi kandidati znaju da je javnost nezadovoljna i svi su obećali da će iskoreniti korupciju, boriti se protiv organizovanog kriminala i nepotizma, kao i da će smanjiti nezaposlenost, podvlači Njujork tajms, ukazujući na obećanja da će prioritet biti domaće teme u odnosu na pritisak međunarodne zajednice za pregovore sa Srbijom o rešenju za status Kosova.
Pobeda bivšeg studentskog lidera
Bivši vođa studentskih protesta Aljbin Kurti pobedio je na izborima koji su raspisani pošto je dosadašnjeg premijera Haradinaja pozvalo tužilaštvo u Hagu koje ispituje navode o ratnim zločinima, piše londonski Tajms (The Times).
Kurti je, navodi list, imao istaknutu ulogu u studentskim protestima protiv režima Slobodana Miloševića sredinom 90-ih, zbog čega je osuđen na 15 godina zatvora, od kojih je odslužio dve godine pre nego što ga je oslobodila vlada posle pada Miloševića 2001. godine.
Otkad je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. Samoopredeljenje se probilo kao levičarska stranka koja se zalaže za borbu protiv korupcije i glavna je opozicija dosadašnjem premijeru Haradinaju i predsedniku Hašimu Tačiju. Obojica su, dodaje Tajms, bili komandanti Oslobodilačke vojske Kosova, gerilskog pokreta koje borio protiv Miloševića.
Navodi o ratnim zločinima vise nad Haradinajem i Tačijem i obojica će se verovatno suočiti s optužbama u Hagu, ocenjuje Tajms. Haradinaj je podneo ostavku u julu pošto su ga pozvali tužioci, ali je ipak učestvovao na izborima posle kojih je priznao poraz.
Kurti, koji je radio za političko krilo Oslobodilačke vojske Kosova, nasleđuje nezgodnu situaciju na Kosovu, ocenjuje londonski list i dodaje da su pregovori s Beogradom zastali, dok je Srbija uspešno lobirala kod 12 zemalja da povuku priznanje nezavisnosti Kosova.
Ključna pitanja
Evropska televizija Juronjuz (Euronews) takođe ocenjuje da su izbori u nedelju naznačili novu eru za politiku na Kosovu, u čijem rukovodstvu ranije dominirale vođe iz sukoba iz 90-ih i rata za nezavisnost.
Ključna pitanja za glasače su bila vezana za duboko ukorenjenu korupciju i mirovni dogovor sa Srbijom koji treba da utaba put za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, navodi Juronjuz, ističući da je mirovni dogovor sa Srbijom imao središnje mesto u predizbornim raspravama.
SAD i EU vide tenzije između Beograda i Prištine kao veliku pretnju po regionalnu stabilnost i traže normalizaciju odnosa, ukazuje evropska televizija koja podseća da su prošle godine predsednici Kosova i Srbije, Hašim Tači i Aleksandar Vučić, naznačili da bi mogli dogovoriti razmenu teritorija, ali su na Kosovu tome usprotivili Demokratski savez Kosova, Samoopredeljenje i Demokratska partija Kosova koja je na trećem mestu na izborima u nedelju.
Juronjuz navodi da je Kosovo imalo prosečan ekonomski rast od četiri odsto u protekloj deceniji, ali da je i dalje siromašno. Javni sektor je glavni poslodavac, ali je za zaposlenje obično potrebna politička veza ili mito. EU je navela da je korupcija “rasprostranjena”, dok je Transparensi internešnal (Transparency International) rangirao Kosovo kao veoma korumpiranu zemlju.
Glasači, kojima je dosta korupcije i siromaštva, teško su kaznili odlazeću vladu koju predvode bivši borci za nezavisnost iz rata Kosova sa Srbijom, ocenjuje agencija Frans pres (Agence France-Presse)
Ipak, pored rešavanja socijalnih i ekonomskih problema, novi lideri će, ističe agencija, biti pod velikim pritiskom Zapada da se reši “zamrznuti sukob” Kosova i Srbije.
Susedi još nisu normalizovali odnose dve decenije posle ratnih sukoba, što je trajan izvor nestabilnosti u Evropi, ukazuje AFP i dodaje da je dijalog u zastoju više od godinu dana s čestim diplomatskim provokacijama koje su otežavale stvaranje dobre volje.
Ako se dijalog s Beogradom nastavi, jedno od najosetljivijih pitanje će biti rešavanja ovlašćenje na teritoriji na kojoj su Srbi u većini, navodi AFP.
Moguća koalicija
Pobednik vanrednih kosovskih izbora zauzeo je čvrst stav prema Srbiji, što nagoveštava dodatnu gorčinu koja je sprečavala dva suseda da prevaziđu ključnu prepreku u svojim putevima ka članstvu u Evropskoj uniji, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).
Ipak, ukazuje Blumberg, mada je Kurti najavio da će se njegova vlada fokusirati na istorijski “dug Srbije prema Kosovu”, dok je srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao da očekuje da će pregovori biti složeniji, obe strane su naznačile spremnost da se vrate za pregovarački sto
I Blumberg ocenjuje da su vanredni izvori na Kosovu doneli pobedu novoj generaciji političara i zaokret od lidera koji su se istakli kao gerilski borci protiv Srbije 90-ih godina.
Očekuje se da Kurtijeva partija, koja se smatra pozicionirana levo od centra, formira koaliciju s Demokratskim savezom Kosova s desnog centra, navodi Blumberg.
Dve pobedničke stranke su veoma različite po karakteru, ističe BBC i objašnjava da je Samoopredeljenje antiestablišmentski albanski nacionalistički pokret čiji su poslanici ometali rad skupštine suzavcem, dok je Demokratski savez Kosova najstarija kosovska partija koja se nada se da će Osmani biti sledeća prva ženu na čelu vlade.
Te dve stranke nisu uspele da naprave koaliciju pre izbora i možda će im biti potrebne nedelje pregovara da obrazuju novu vladu, ukazuje britanski servis.
S druge strane, bivše vođe Oslobodilačke vojske Kosova vidaju izborne rane, navodi BBC, ukazujući da glasači smatraju da su njihove stranke uveliko odgovorne za endemsku korupciju i slab razvoj.